Ambasade Danske, Finske Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara počele su projekat ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva”.
Namera ambasada nordijskih zemalja je da podrže Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije, da podele iskustva svojih zemalja i podignu svest lokalnih partnera o važnosti i koristima primene cirkularne ekonomije, koja utiče kako na svakog pojedinca, tako i na društvo u celini.
Kroz nekoliko radionica tokom septembra i oktobra na temu cirkularne ekonomije, stručnjaci iz nordijskih zemalja prikazaće primere dobre prakse i ukazati na važnost i benefite cirkularne ekonomije.
Upravljanje zelenim otpadom i mogućnosti za zelene investicije
Drugi u seriji događaja koje ambasade organizuju na temu cirkularne ekonomije održan je u Kragujevcu u nameri nordijskih zemalja da uspostave saradnju sa lokalnim partnerima i istaknu važnost ove oblasti za svaku lokalnu zajednicu.
„Sadašnja upotreba prirodnih resursa u svetu je neodrživa i zato je neophodna cirkularna ekonomija u rešavanju globalnih ekoloških i ekonomskih izazova. To je model za klimatski održiva društva i donosi velike poslovne mogućnosti“, rekao je ambasador Finske u Srbiji, Kimo Lahdevirta. On je dodao da, iako jeste njen važan deo, cirkularnu ekonomiju ne treba svoditi samo na reciklažu.
„Ona podrazumeva i dobar dizajn proizvoda, efikasnu upotrebu resursa, smanjivanje emisija i ponovnu upotrebu proizvoda i materijala. Otpad jedne industrije je resurs za drugu industriju“, rekao je ambasador Lahdevirta.
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Ivica Momčilović rekao je da su inovacije koje nordijske zemlje primenjuju inspiracija za pokretanje cirkularne ekonomije i poboljšanje kvaliteta života, kao i da su, osim inovacija, potrebne i korporativna i građanska odgovornost.
„U zelenom biznisu Kragujevac je na dobrom putu. Pre nekoliko godina u okviru JKP Šumadija otvoren je najsavremeniji reciklažni centar na području centralne Srbije. Na prostoru od 10.000 kvadrata selektuje se i odlaže plastika, aluminijum, tetrapak, otpadna ulja, kućna hemija i otpadne gume“, rekao je Momčilović.
Zamenik Šefa misije ambasade Švedske Aleksander Pejre Dutrej rekao je: „Jedan od najvažnijih preduslova je da vlasti na svim nivoima - opštine, okruzi i država budu posvećeni cilju da se otpad ne razmatra kao problem, već kao resurs. On je dodao da će cirkularna ili zelena ekonomija imati značajnu ulogu u strategijama o životnoj sredini koje se razvijaju u Srbiji, što je povezano sa reformama kroz koje Srbija prolazi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
„Razvojna saradnja sa partnerima u Srbiji ima za cilj stvaranje okvirnih uslova za zelene investicije na lokalnom i nacionalnom nivou“, rekao je Pejre Dutrej.
Nordijski eksperti prezentovali su finski grad Lahti, evropsku zelenu prestonicu i upravljanje zelenim otpadom i otpadnim vodama u švedskim gradovima. Svoja iskustva u primeni nordijskih principa cirkularne ekonomije preneli su predstavnici kompanija koje posluju u Srbiji - Fabrika kartona Umka/Kappa Star Group i Vucomm/Vaicala.
Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i Grad Kragujevac.
Prijem za ambasadore nordijskih zemalja
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić organizovao je prijem za ambasadore i predstavnike nordijskih ambasada, Suzan Šajn, ambasadorku Danske, Kima Lahdevirta, ambasadora Finske, Aleksandra Pejr Dutreja, zamenika ambasadora Švedske i Stefana Almehagen Sandstada, drugog sekretara ambasade Norveške, organizatore i učesnike međunarodne konferencije Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – Nordijska iskustva.
Prijemu u Svečanom salonu Skupštine grada prisustvovali su Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika, Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga, Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga i Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine.
U razvijenim zemljama Evrope cirkularna ekonomija je već dugo u praksi. U tom smislu Srbija može da se ugleda na nordijske države i iz vaših iskustava može mnogo da nauči s obzirom na to da se ubrzano razvija, rekao je gradonačelnik Nikola Dašić. Grad Kragujevac i druge lokalne samouprave uz pomoć države ulažu značajna sredstva kako bismo uspeli da postignemo ciljeve koje su vaše države realizovale. Svesni smo da u svemu tome nije reč samo o očuvanju i zaštiti životne sredine već da pametnim delovanjem i pristupom cirkularne ekonomije, ukoliko upotrebimo sve resurse, možemo da ostvarimo i ekonomski napredak.
Cirkularna ekonomija se tiče svih nas i tiče se naših prirodnih resursa zato je i neophodno da svi podjednkao učestvujemo u svemu ovome, rekao je ambasador Finske Kim Lahdevirt. S druge strane, predstavlja poslovnu priliku za sve jer u cirkularnoj ekonomiji nema otpada, a na nama je da to dobro razumemo i primenimo u ekonomiji i zaštiti životne sredine. Srbija je za sada uradila značajne korake. Privredna komora Srbije je osnovala digitalnu platformu, hab za cirkularnu ekonomiju a u izradi je i nacionalni akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, rekao je ambasador Lahdevirt.
Kragujevac je drugi od četiri gradova u Srbiji u kojima je partnerski realizuju Grad Kragujevac, Nordijska poslovna alijansa i NALED, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Regionalnom privrednom komorom Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga.
Na završnoj konferenciji u oktobru biće predstavljeni zaključci i predlozi za sledeći korak u sprovođenju principa cirkularne ekonomije u Srbiji.
Foto: Dobrica Mitrović
Izvori: Nordijskog saveta ministara; Grad Kragujevac
PREPORUKA PPNS
