U Srbiji hiljade mrtvih i hospitalizovanih zbog vazduha (podatak iz državnog Programa zaštite vazduha u Srbiji, 2022-2030)

U Srbiji hiljade mrtvih i hospitalizovanih zbog vazduha (podatak iz državnog Programa zaštite vazduha u Srbiji, 2022-2030)

Zagađen vazduh godišnje odnese hiljade života, dovede do skoro 14,000 hospitalizacija i prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece u Srbiji – ovo su samo neki od podataka sadržani u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine, dokumentu u kome se po prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.

U ovom dokumentu, koji je izrađen uz pomoć Evropske unije, analiziraju se posledice izloženosti pre svega suspendovanim česticama (PM2.5), troposferskom ozonu (O3) i azot-dioksidu (NO2). Pored toga daje se pregled različitih scenarija koji bi mogli da dovedu do smanjenja aerozagađenja i na koji način bi svaki od njih ublažio negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha.

Iako je ovaj dokument izrađen još krajem prošle godine, Vlada ga još uvek nije usvojila, po svoj prilici zbog novčanih sredstava neophodnih za njegovu primenu.

PRILOG PROGRAM ZAŠTITE VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2022. DO 2030. GODINE SA AKCIONIM PLANOM - NACRT (24. OKTOBAR 2021)


Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Koliki je obim problema međutim najbolje govori podatak da je 2019. godine više od tri miliona građana Srbije živelo u područjima u kojima je vazduh prezagađen.

Koliko nas ubija vazduh?

Do sada su se pojavljivale različite procene o uticaju aerozagađenja na zdravlje građana.

Često citiran podatak bio je da godišnje zbog lošeg vazduha u Srbiji umre oko 6,000 osoba, što je broj do koga je u svojoj analizi došla Svetska zdravstvena organizacija.

U dokumentu Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine navodi se da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11,000 prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 čestice koje prema ovim procenama dovode do oko 10,000 izgubljenih života godišnje.

Ovaj broj odnosi se na hronični mortalitet, odnosno prevremene smrti do kojih dolazi usled dugotrajnog udisanja lošeg vazduha.

U dokumentu se međutim pominje i akutni mortalitet – smrti do kojih dolazi u roku od nekoliko dana usled izlaganja zagađenom vazduh. Procenjuje se da godišnje na ovaj način premine 461 osoba.

Uz to još oko 14,000 ljudi godišnje završi u bolnici zbog respiratornih odnosno kardiovaskularnih tegoba nastalih usled zagađenog vazduha, pri čemu ponovo najsitnije čestice se pokazuju kao najopasnije. U analizi se procenjuje da širenje najsitnijih čestica dovede do 4,261 hospitalizacije godišnje zbog respiratornih tegoba i 5,144 hospitalizacije usled kardiovaskularnih tegoba.

O pogubnom uticaju PM čestica ranije je pisala i prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog,

- Najmanje čestice poput PM2.5 koje dolaze do najsitnijih delova pluća, dovode pored iritacije sa kašljem uz često osećaj nedostatka vazduha i do češćih ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom. Pošto dolaze do najsitnijih delova pluća, one ne samo da oštećuju pluća već i prolaze u krv gde idu dalje u srčani mišić, mozak i druge organe gde dovode do različitih poremećaja i oboljenja srca i krvnih sudova. Među najčešćim poremećajima i oboljenjima kardiovaskularnog sistema za čiji nastanak i komplikacije je značajan uticaj ovih aerozagađenja su: poremećena srčana funkcija, infarkt miokarda, angina pektoris, povećan krvni pritisak, arterioskleroza, značajno povećana sklonost ka cerebrovaskularnoj ishemiji, šlogu – napisala je prof. dr Jovanović.

Kako je tada istakla posebno su ugrožena deca, što se konstatuje i u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine.

Procenjuje se da godišnje preko 22,000 novih slučajeva bronhitisa se registruje među decom uzrasta od šest do 12 godine usled zagađenja. Uz to navodi se i da među decom uzrasta od pet do 19 godina se registruje pojava simptoma astme tokom ukupno 186,000 dana.

Ugroženo zdravlje građana stvara i velike gubitke kada se pogleda ukupan broj dana tokom koga su grđani koji trpe posledice aerozagađenja sprečeni da rade. Ova analiza procenje da se izgubi preko dva miliona radnih dana usled negativnog uticaja zagađenog vazduha na zdravlje.

Pri tome trenutno stanje može biti još i gore, jer je kao referentana godina uzeta 2015.

- Imajući u vidu činjenicu da kvalitet ambijentalnog vazduha slabi od 2015. godine, negativni uticaji zagađenja vazduha u Srbiji sve su veći i veći – konstatuje se u dokumentu.

Gde je rešenje?

Pored mapiranja problema pomenuta studija daje i četiri različita moguća scenarija, koja bi u periodu do 2030. godine dovela do smanjenja koncentracije zagađjujućih materija u vazduhu, što bi posledično imalo pozitivan uticaj na zdravlje građana.

Po prvom „najgorem scenariju“ – koji podrazumeva da se ništa od novih mera ne donese već da se samo postojeće u potpunosti implementiraju – došlo bi do smanjenja zagađenja.

Među postojećim merama izdvaja se Nacionalni program za smanjenje emisija, koji se fokusira na najveće pojedinačne zagađivače u sektoru energetike u Srbiji. Primena samo ovog programa uz prateće mere dovela bi do drastičnog smanjenja smrtnosti usled aerozagađenja do 2030. godine.

Prema analizi primena postojećih mera smanjila bi hronični mortalitet za 41 odsto do 2030. godine, uz to broj prijema u bolnicu zbog aerozagađenja bio bi smanjen za 25 odsto dok bi broj dana tokom kojih deca prolaze kroz pogoršanje astme opao za 36 odsto a za preko trećinu bi se smanjio i broj slučajeva bronhitisa među najmlađima.

Na drugoj strani kada bi se donele i nove mere broj prevremenih smrti, hospitalizacija i pogoršanja astme dalje bi opadao. U najboljem scenariju, koji podrazumeva i najobuhvatnije mere ali i zahteva najveća ulaganja, broj prevremenih smrti nastalih usled dugotrajne izloženosti zagađenju bio bi prepolovljen, dok bi broja dana sa izraženim simptomima astme kod dece se smanjio za 53,6 odsto. Značajno bi se smanjio i broj izgubljenih radnih dana i to za polovinu.

Povoljan uticaj na zdravlje građana bio bi ispraćen i povoljnim ekonomskim pokazateljima. U studiji se konstatuje da „su koristi po zdravlje u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana.“

Usvojen, pa zaboravljen

Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine izrađen je krajem prošle godine, ali još uvek nije usvojen.

Srđan Kukolj iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) kaže da neusvajanje programa pokazuje da „Srbija još nije spremna da odgovori na problem zagađenja vazduha“.

- Time se dodatno produžava problem uticaja na zdravlje građana, što opet stvara dodatni zdravstveni trošak i opterećuje ekonomiju Srbije. Mi smo svakako svesni da realizacija ovog plana zahteva određena finansijska sredstva i to može biti jedan od razloga zašto se vlada još nije odlučila da usvoji ovaj program. Međutim, to nije opravdanje da se ne radi više na poboljšanju kvaliteta vazduha i sigurno da se moraju preduzeti ambicionznije mere od onih koje su do sada preduzimane – kaže Kukolj.

On ističe da se poslednjih godina vidi veliko interesovanje javnosti za unapređenje kvaliteta vazduha i na uticaj aerozagađenja na zdravlje a da u poslednje vreme takvo interesovanje pokazuju i državni zvaničnici.

- Ministarka energetike Zorana Mihajlović nedavno je kazala da energetska tranzicija podrazumeva i pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje građana. Do sada nijedan ministar nije tako nešto izjavio što može pokazivati veće interesovanje predstavnika države za uticaj zagađenja na zdravlje građana ali i pored toga nedostaju konkretne aktivnosti – zaključuje sagovornik Danasa.

Milica Radenković
Foto: Green European Journal
Izvor: Danas, 22. 9. 2022. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


ARHIVA PPNS WWF: EVROPSKE VLADE, KORPORACIJE I INVESTITORI ZATVARAJU OČI PRED RIZICIMA OD NESTAŠICE VODE

WWF: Evropske vlade, korporacije i investitori zatvaraju oči pred rizicima od nestašice vode

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari