Ujedinjene nacije usvojile rezoluciju o zaštiti uzbunjivača, na inicijativu Pištaljke

Na inicijativu Pištaljke, na konferenciji država ugovornica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije u Atlanti usvojena prva rezolucija o zaštiti uzbunjivača u UN i prva koju je Republika Srbija predložila u oblasti borbe protiv korupcije ikada. U pisanju ove rezolucije, osim Pištaljke, učestvovali su američka nevladina organizacija Projekat za odgovornu vlast (Government Accountability Project - GAP) i Koalicija UNKAK iz Bečа (UNCAC Coalition).

U ime Srbije, kao članovi delegacije, pregovore su vodili osnivači i urednici Pištaljke Dragana Matović i Vladimir Radomirović, zajedno sa pomoćnikom ministarke pravde Vladimirom Vinšom. O Rezoluciji se pregovaralo tokom petodnevne konferencije 190 država potpisnica Konvencije UN protiv korupcije.

Rezolucijom se prvi put utvrđuju prava uzbunjivača na svetskom nivou, kao što je pravo da se ne utvrđuju motivi uzbunjivača da podnese prijavu, zatim pravo na odštetu zbog pretrpljene odmazde, kao i pravo da od stručnih advokata van državnog sektora dobiju pravnu pomoć.

Rezolucija je podneta na zvanični predlog Srbije i Palestine, a svojim kosponzorstvom podržali su je Evropska unija, Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Norveška, Tajland, Meksiko, Maroko, Brazil, Honduras, Venecuela, Kostarika, Namibija, Peru, Kuvajt, Burkina Faso, Liban i Kolumbija.

Pištaljka je pre jedanaest godina inicirala i donošenje srpskog Zakona o zaštiti uzbunjivača i učestvovala u njegovom pisanju, a već gotovo deceniju aktivno radi na njegovoj primeni. Zakon, koji su svetski stručnjaci ocenili kao zlatni standard, bio je osnova za Direktivu EU o zaštiti uzbunjivača, a sada i za rezoluciju Ujedinjenih nacija.

Rad Pištaljke na rezoluciji doveo je do toga da po prvi put jedan srpski zakon i njegova primena postanu temelj za razvijanje regulative u svim zemljama sveta, suprotno od uobičajne prakse da se u domaćim zakonima prepisuju inostrana rešenja.

Pištaljku su 2010. godine osnovali novinari-uzbunjivači sa ciljem istraživanja korupcije i pružanja pomoći i zaštite ljudima koji na nju ukazuju. Jedna je od dve organizacije u svetu koja uzbunjivačima pruža besplatnu pravnu pomoć, a do sada je pred sudom zastupala više od 130 uzbunjivača i dala više od 3500 pravnih saveta.

Tokom trinaestogodišnjeg rada, Pištaljka je objavila preko hiljadu potpuno dokumentovanih istraživačkih tekstova o korupciji, što ga čini sajtom koji je otkrio najviše slučajeva korupcije u Srbiji, a u svom izdanju objavila je više od dvadeset priručnika o uzbunjivanju koje koriste pravosudni organi Srbije, uzbunjivači i lica ovlašćena za prijem prijava od uzbunjivača. Pored pravne i novinarske delatnosti, Pištaljka drži i obavezne obuke sudija za primenu zakona i do sada je obučila više od hiljadu sudija, više od 400 tužilaca i nekoliko stotina lica ovlašćenih za prijem uzbunjivačkih prijava, advokata i novinara.

Pištaljka je jedna od najpoznatijih i najrelevantnijih organizacija u svetu u oblasti uzbunjivanja, a glavni i odgovorni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović je i predsednik upravnog odbora Međunarodne mreže za uzbunjivanje (Whistle Blowing Network - WIN), koja okuplja najveći broj organizacija koje se bave zaštitom uzbunjivača u svetu.

Rezolucija UN, kao i srpski zakon, predviđa da uzbunjivači ne smeju da trpe odmazdu jer su ukazali na korupciju, da prilikom zaštite uzbunjivača nije dozvoljeno ulaziti u lične motive i razloge zbog kojih je izvršeno uzbunjivanje i da pravo na zaštitu imaju i članovi porodice uzbunjivača kao i sva lica povezana sa njima.

Rezolucijom je zaštita uzbunjivača koja postoji u Srbiji postavljena kao standard za postupanje svim zemljama sveta.

Izvor: Pištaljka, 16. 12. 2023.

ARHIVA PPNS UZBUNJIVAČ DOBIO ODŠTETU NAKON MOBINGA ZBOG PRIJAVE DA SE VODOVODNE CEVI SPAJAJU KANCEROGENIM LEPKOM

IZ ARHIVE

Nova direktiva EU omogućava viši nivo zaštite uzbunjivača

Direktiva EU o zaštiti osoba koje prijavljuju povrede prava Evropske unije, koja je stupila na snagu, uzbunjivačima na teritoriji čitave Unije donosi viši nivo zaštite.

Kako je Evropska komisija navela na Tviteru, države članice imaju rok od dve godine, odnosno do 17. decembra 2021, za unošenje novih pravila u svoja zakonodavstva.

Značaj nove direktive EU najviše se ogleda u tome što trenutno tek trećina članica svojim nacionalnim zakonima obezbeđuje punu zaštitu za uzbunjivače. U ostalim zemljama EU ta zaštita je delimična i primenjuje se ili na posebne oblasti ili na određene kategorije zaposlenih.

Bezbedan kanal za uzbunjivanje

Prepoznajući značaj uzbunjivača u slučajevima poput Dizelgejt, Panamski papiri ili Kembridž analitike i njihovu ulogu u otkrivanju nezakonitih aktivnosti koje su nanele štetu javnom interesu, kao i dobrobiti građana i društva, Evropska komisija predložila je prošle godine usvajanje novih pravila koja bi ne samo obezbedila bezbedan kanal za uzbunjivanje, podjednako unutar organizacije i prema nadležnim organima, već i zaštitu uzbunjivača od svih oblika odmazde.

„Zaštita koja se trenutno pruža uzbunjivačima u Uniji rascepkana je po državama članicama i neujednačena je s obzirom na područja politika. Posledice povreda prava Unije s prekograničnom dimenzijom, koje su prijavili uzbunjivači, pokazuju kako nedovoljna zaštita u jednoj državi članici negativno utiče na funkcionisanje politika Unije, i to ne samo u toj državi članici nego i u drugim državama članicama i u celoj Uniji“, navodi se u obrazloženju za usvajanje Direktive.

Državama članicama se nalaže da obezbede uslove da pravni subjekti u privatnom i javnom sektoru uspostave kanale i postupke za unutrašnje prijavljivanje i dalje postupanje, a takvi kanali, ukoliko iz nekog razloga unutrašnje uzbunjivanje ne daje rezultate, imaju se uspostaviti i za slučajeve spoljnog uzbunjivanja.

Zaštita se obezbeđuje i za uzbunjivače koji o povredama zakona obaveste javnost, i to ukoliko ni nakon tri meseca od prijave nadležni organi kojim su se obratili kanalima unutrašnjeg, odnosno spoljašnjeg uzbunjivanja nisu preduzeli odgovarajuće mere.

Ta zaštita važi i za uzbunjivača koji se obratio javnosti jer je imao opravdan razlog da veruje da kršenje zakona na koje ukazuje može da predstavlja „neposrednu ili očitu opasnost za javni interes, kao u slučaju krizne situacije ili rizika od nepopravljive štete, odnosno u slučaju spoljašnjeg uzbunjivanja, da postoji rizik od osvete ili su mali izgledi da će se povreda prava efikasno ukloniti zbog posebnih okolnosti slučaja, na primer – ako bi dokazi mogli biti skriveni ili uništeni, ili ako bi nadležni organ mogao biti u dosluhu s počiniteljem povrede, odnosno učestvovati u povredi“.

U pogledu zaštite uzbunjivača, Direktiva propisuje državama članicama preduzimanje potrebnih mera za zabranu svih oblika osvete, uključujući pretnje osvetom i pokušaje osvete.

Takođe, propisano je da uzbunjivači neće snositi odgovornost u pogledu načina sticanja informacija ili pristupa informacijama koje prijavljuju, ali pod uslovom da takvo sticanje ili pristup nisu sami po sebi krivično delo. U slučaju da sticanje ili pristup sami po sebi predstavljaju krivično delo, krivična odgovornost ostaje uređena primenjivim nacionalnim pravom.

Hapšenje Obradovića zbog poslovne tajne

Upravo se u takvoj situaciji našao ovdašnji uzbunjivač Aleksandar Obradović, kojem pre svega političari na vlasti odriču pravo na takav status. Ovdašnji Zakon o zaštiti uzbunjivača predviđa, osim unutrašnjeg i spoljašnjeg uzbunjivanja, i uzbunjivanje javnosti, što je Obradović i učinio podelivši sa medijima saznanja o sumnjivom poslovanju fabrike oružja Krušik.

On je, međutim, pod sumnjom da je time počinio krivično delo odavanja poslovne tajne uhapšen i već se skoro tri meseca nalazi u pritvoru.

Problem je u tome što Zakon o zaštiti uzbunjivača ne predviđa mogućnost da uzbunjivač izađe u javnost s informacijom koja sadrži tajni podatak i zbog toga Obradović neće moći da traži zaštitu na osnovu tog zakona. To, kako smatraju stručnjaci, ne znači da on treba da bude optužen ili osuđen zbog onoga što je učinio.

Prema sadašnjem Zakonu o zaštiti poslovne tajne, tajnim podatkom smatra se i poslovna tajna koja sadrži podatak od interesa za Republiku Srbiju i ona se štiti po odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Krušik iz Valjeva deo je unosnog kompleksa namenske industrije i država je, razumljivo, smatra strateški važnom granom. Iako je afera pokrenuta zbog navodne umešanosti u trgovinu oružjem oca ministra unutrašnjih poslova, političari u vlasti ignorišu tu temu i u prvi plan stavljaju nastojanja da se „aferom Krušik“ razori namenska industrija.

Zakon o zaštiti poslovne tajne inače predviđa da se poslovnom tajnom „ne smatra informacija koja je označena kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja, ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaćeg ili stranog fizičkog i pravnog lica“.

Položaj budućih uzbunjivača koji javnosti budu iznosili ono što se smatra poslovnom tajnom mogao bi, međutim, biti promenjen ukoliko bude usvojen novi zakon o zaštititi uzbunjivača.

U nacrtu novog zakona se u članu 6 navodi da se neće smatrati nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne ako je, između ostalog, to učinjeno „radi otkrivanja propusta, prestupa ili nezakonite aktivnosti, pod uslovom da je lice koje je pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu delovalo u svrhu zaštite javnog interesa“.

Izvor: UNS, 18. 12. 2019.

ARHIVA PPNS PIŠTALJKA: VRHOVNI KASACIONI SUD NA STRANI UZBUNJIVAČA IZ RAČE

EU pala na testu: Sve države članice probile rok za primenu direktive o zaštiti uzbunjivača

Nijedna država članica Evropske unije nije ispoštovala rok dat do 17. decembra za prenošenje direktive o uzbunjvačima u nacionalno zakonodavstvo. Cilj ove direktive, usvojene 2019. godine, je povećanje zaštite onih koji prijavljuju kršenje zakona EU, a prema dostupnim podacima od 27 zemalja članica u 24 proces i dalje traje, dok tri nisu ni krenule sa radom na tome.

Evropska komisija je još u aprilu 2018. predstavila paket inicijativa, uključujući direktivu o zaštiti uzbunjivača. Ona he usvojena 23. oktobra 2019. godine i stupila je na snagu dva meseca kasnije. Države članice su imale rok do petka da je prenesu u nacionalno zakonodavstvo.

Kako piše Euractiv, direktiva je stvorena kako bi se povećala zaštita uzbunjivača zbog "neujednačenog i fragmentiranog" pristupa na nacionalnom nivou, navela je Evropska komisija, dodajući da su "uzbunjivači često obeshrabreni da prijave svoju zabrinutost zbog straha od odmazde".

"Uzbunjivači su hrabri ljudi koji su spremni da otkriju nezakonite aktivnosti, često pod velikim rizikom po svoju karijeru i život, kako bi zaštitili javnost od nezakonitih radnji. Zaslužuju priznanje za svoje hrabre postupke. Pozivam države članice da bez odlaganja prenesu nova pravila", rekla je Vera Jurova, potpredsednica EK za vrednost i transparentnost.

Kako napreduju države članice?

Prema podacima koji se mogu pronaći na sajtu EU Whistleblowing Monitor, 24 države su krenule u proceduru prenošenja odredbi iz ove direktive u nacionalno zakonodavstvo. Nemačka, na primer, to nije uradila još, ali je nova koaliciona vlada obećala je da će "staviti naglasak" na rešavanje ovog pitanja.

Prethodna nemačka vlada nije uspela da primeni zakon zbog zastoja između koalicionih partnera CDU/CSU i SPD. Konzervativci su nacrt zakona koji je predstavila tadašnja ministarka pravde Kristin Lamreht (SPD) smatrali previše dalekosežnim. Lambreht je predložila da se ode dalje od zahteva EU i zaštiti uzbunjivače koji prijavljuju kršenje ne samo evropskog, već i nacionalnog zakonodavstva.

Slovenija takođe nije prenela direktivu, piše Euractiv, a ona nije čak ni stavljena na javnu raspravu. U Hrvatskoj je vlada uputila zakonski predlog u skupštinsku proceduru, ali s obzirom na to da je parlament na odmoru, čini se da do februara neće biti nikakve aktivnosti.

Autor: Euronews Srbija, 22. 12. 2021.

ARHIVA PPNS RIO TINTO OBJAVIO "IZVEŠTAJ O KULTURU MALTRETIRANJA, UZNEMIRAVANJA I RASIZMA" U OVOM RUDARSKOM GIGANTU

Rio Tinto objavio ’izveštaj o kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
Jelena Ž. Kostić
ZAŠTITA UZBUNJIVAČA: IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA
Originalni naučni rad

Sažetak

Evropski sud za ljudska prava doneo je tokom 2021. godine presudu u predmetu Halet protiv Luksemburga, koja predstavlja presedan u pogledu zaštite uzbunjivača. Imajući u vidu stav Velikog veća, čini se da tumačenje Evropskog suda za ljudska prava u navedenom predmetu može da deluje tako što će odvratiti potencijalne uzbunjivače, a naročito one koji su zaposleni u multinacionalnim kompanijama, da ostvare svoju nameru.

Na nivou Evropske unije, 2019. godine doneta je Direktiva o zaštiti lica koja prijavljuju povrede prava Evropske unije, a koja je trebalo da bude implementirana u nacionalna zakonodavstva do kraja 2021. godine. Međutim, nameće se pitanje da li postojeći evropski standardi sadrže dovoljno efikasne mehanizme za zaštitu uzbunjivača u svim sektorima ili se na nacionalnom nivou može obezbediti viši nivo zaštite. U pokušaju da damo odgovor na to pitanje, u radu ćemo najpre analizirati presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga, zatim ćemo ukazati na odredbe predmeta Guža protiv Moldavije koje su uzete u obzir prilikom donošenja prethodno navedene presude, a zatim ćemo se osvrnuti na presudu Hajniš protiv Nemačke, koja je takođe imala uticaj prilikom odlučivanja Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga. Kako bismo ukazali na to da nije opravdano očekivati da uzbunjivači balansiraju između zaštite javnog i privatnog interesa bilo kojeg lica, ukazujemo na složenost sadržaja koncepta javnog interesa, a zatim se bavimo analizom evropskih standarda u oblasti zaštite uzbunjivača. Cilj primene navedene metodologije jeste pokušaj da se daju preporuke za unapređenje postojećeg sistema zaštite uzbunjivača, koji je i te kako neophodan kada se prijavljuje nedozvoljena radnja u privatnom sektoru.

Zaključak

Iako zaštita uzbunjivača postoji duži niz godina, može se opravdano postaviti pitanje njene efikasnosti u privatnom sektoru. Presuda ESLJP-a u predmetu Halet protiv Luksemburga može da doprinese slabljenju zaštite uzbunjivača na nivou evropskih država. Iako je isti stav po pitanju ograničenja slobode informisanja u odnosu na zaštitu komercijalnih interesa i ugleda privatnog poslodavca zauzet u presudi Hajniš protiv Nemačke, treba imati u vidu da je takav stav sudske prakse zauzet pre unapređenja evropskih standarda u oblasti zaštite uzbunjivača. Na osnovu analize Preporuke Saveta Evrope iz 2014. godine i Direktive iz 2019. godine o zaštiti lica koja prijavljuju kršenje prava Evropske unije, može se zaključiti da nijedan standard ne propisuje obavezu za zaposleno lice da pre informisanja javnosti o nezakonitom poslovanju na nivou svog poslodavca uzme u obzir odnos štete koja je mogla nastupiti za javni interes u odnosu na štetu koja je takvim prijavljivanjem mogla da nastupi za privatnog poslodavca. Dovoljno je da je lice koje prijavljuje nepravilnosti u trenutku objavljivanja informacije na osnovu svojih mogućnosti i sposobnosti verovalo da je ona tačna i da će prijavljivanjem nepravilnosti sprečiti nastanak štete za javni interes. Ni u jednom od evropskih standarda se ne navodi ni obaveza lica koje prijavljuje nepravilnost da odredi obim te štete, niti da se njegovo poimanje javnog interesa mora podudarati sa shvatanjem pravosudnih organa koji odlučuju u postupku zaštite njegovih prava.

Međutim, evropskim standardima su propisana ograničenja koja se tiču načina i trenutka obaveštavanja na internom i eksternom nivou, kao i informisanja javnosti. Odstupanje od pravila i mogućnost direktnog informisanja javnosti trebali bi da budu dodatno precizirani nacionalnim standardima, kako bi se izbegla različita i diskreciona tumačenja kako od strane poslodavaca, tako i od strane nacionalnih sudova.

Posebna zaštita uzbunjivača u privatnom sektoru nije propisana evropskim standardima, već im je garantovana u okviru opšte zaštite koja se pruža i zaposlenima u javnom sektoru. Uprkos tome, presuda ESLJP-a u predmetu Halet protiv Luksemburga nameće potrebu preciziranja nivoa zaštite uzbunjivača u privatnom sektoru na nivou Evropske unije. Treba imati u vidu da oni predstavljaju osetljiviju i ranjiviju kategoriju u odnosu na uzbunjivače u javnom sektoru. Upravo je njihova posebna ekonomska i profesionalna ranjivost do sada bila ono što ih je moglo odvratiti od prijavljivanja nepravilnosti uočenih u radu njihovog poslodavca. Čini se da bi uspostavljanje kriterijuma koji se tiče balansiranja između štete za javni interes i štete za privatnog poslodavca dodatno obeshrabrilo prijavljivanje nepravilnosti od strane zaposlenih u privatnom sektoru, a opravdanje uskraćivanja zaštite uzbunjivaču koji ima osnovanih razloga da veruje da je javni interes ugrožen zbog opasnosti od štete koja bi nastala po privatne interese poslodavca pokazuje da je takvo postupanje suprotno samoj funkciji instituta uzbunjivača.

Izvor: Scindeks-clanci.ceon.rs