Uzbunjivač dobio odštetu nakon mobinga zbog prijave da se vodovodne cevi spajaju kancerogenim lepkom

Uzbunjivač iz Požarevca dobio odštetu od 300.000 dinara jer je mobingovan nakon uzbunjivanja

Uzbunjivaču iz Požarevca Darku Nenadiću, koji je 2017. godine svom poslodavcu JKP-u „Vodovod i kanalizacija” prijavio da se pri popravci vodovodnih cevi koristi kancerogeni lepak, strogo zabranjen za tu upotrebu, sud je dosudio 300.000 dinara na ime naknade štete za mobing koji je usledio kao posledica uzbunjivanja. Uzbunjivača Nenadića pred sudom zastupaju advokati Pištaljke.

Ovo je nije prvi put da sud staje u odbranu ovog uzbunjivača, koji je umesto rezultata istrage svojih navoda, od poslodavca dobio jedino šikaniranje i otkaz. Zahvaljujući sudskim presudama i Zakonu o zaštiti uzbunjivača, Nenadić je vraćen na posao, prvo privremenom merom, a onda i konačnom presudom. Poslodavac je, međutim, nastavio da se sveti uzbunjivaču, nije mu davao radne zadatke i nije mu je obezbedio osnovna sredstva za rad – radni prostor, sto i stolicu, niti računar. U jednom momentu, uzbunjivač, koji je po struci mašinski inženjer, radio je i u šupi pored nadstrešnice koja služi da se ispod nje parkiraju vozila.

Pre dve godine delimičnom presudom Višeg suda u Požarevcu uzbunjivaču je priznato da je, po vraćanju na posao, trpeo mobing, a sada mu je sud dosudio i novčanu naknadu štete.

Sud je naložio i da se presuda, o trošku JKP „Vodovod i kanalizacija” objavi u „Politici“ i na zvaničnoj internet stranici Grada Požarevca. U obrazloženju presude se navodi da će ovim uzbunjivač „pored dosuđene novčane naknade satisfakciju ostvariti i kroz objavljivanje ove odluke, ukoliko bude pravnosnažna. Objavljivanje ovakve odluke bi bilo od značaja i za generalnu prevenciju kod zaštite prava radnika”.

Presudom je utvrđeno da je uzbunjivač, usled zlostavljanja na radu trpeo duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i prava ličnosti, ali i da u postupku nije dokazano da je zbog toga kod uzbunjivača došlo do umanjenja opštih životnih aktivnosti. Uzbunjivač je tužbom tražio naknadu štete od 18 miliona dinara, a dosuđeno mu je 300.000 dinara.

„Opšte životne aktivnosti su takve aktivnosti kao što su: kretanje, vršenje svakodnevnih radnji u životu, obavljanje fizioloških funkcija, zadovoljenje drugih opštih ili uobičajenih aktivnosti. Generalno, do umanjenja ili ograničenja životne aktivnosti dolazi zbog smanjene funkcionalnosti i aktivnosti organizma povređenog“, piše u obrazloženju presude.

Kuriozitet je da u ovom postupku, u kom je Nenadić zatražio zaštitu od zlostavljanja i omazde koji nad njim vrši poslodavac, upravo poslodavca, JKP „Vodovod i kanalizaciju”, zastupa advokat udruženja „Stop mobing” iz Zrenjanina. Pištaljka je pisala da je JKP „Vodovod i kanalizacija“ angažovalo udruženje „Stop mobing“ prilikom pokušaja da se vansudski, uz posredovanje, sklopi sporazum koji su inicirali advokati Pištaljke kako bi zaštitili uzbunjivača Nenadića od mobinga. Pošto posredovanje nije uspelo, zastupanje požarevačkog preduzeća pred sudom preuzela je još jedna osoba povezana sa „Stop mobingom“, advokat Zora Bjekić, koja se novinarima Pištaljke predstavila kao „zvanična zastupnica“ „Stop mobinga“.

Bivši direktor JKP „Vodovod i kanalizacije” Vladimir Stojimirović, tokom čijeg mandata su ignorisane prijave uzbunjivača i koji je vršio odmazdu nad njim, 2019. godine, pošto je sud uzbunjivača vratio na posao, uhapšen je zbog sumnje da je primio mito. Stojimirović se tereti da je u jednom ugostiteljskom objektu preuzeo mito od vlasnika privatnog preduzeća „Telekomunikacija“ iz Blaca kako bi omogućio toj firmi da u postupku javne nabavke dobije posao vredan više od sto miliona dinara.

Sudija Mitrović: Pravosnažna presuda samo delimično pomaže, potrebno uspostaviti sistem vrednosti

Sudija Boško Mitrović u obrazloženju presude osvrnuo se i na važnu stvar u vezi sa uzbunjivanjem koju nije moguće u potpunosti ukinuti sudskim presudama. On navodi da je odmazda nekad posledica delovanja i kolega uzbunjivača koji se zbog privilegija ili iz straha priklanjaju poslodavcu.

„U vezi činjenica koje iznosi tužilac, a u vezi toga da je bio izopšten od strane ostalih ljudi u kolektivu, sa kojima je ranije imao dobru komunikaciju, sud želi ukazati i na jednu širu, pre svega sociološku stranu ovakvih vrsta, koje nemaju samo pravnu dimenziju. Problem u ovoj pravnoj stvari je i u licima sa kojima je tužilac u bližoj ili široj radnoj ili drugoj sredini u kojoj se kreće, odnosno egzistira. Činjenica je i da zaposleni, u konkretnom slučaju, pre svega treba da odluče hoće li poštovati tužioca i njegovu hrabrost da se služi pravima, koje legalno ima, da se raspituje u vezi nepravilnosti u poslovanju preduzeća u kome radi kako bi se to iskorenilo ili će se zbog straha, zbog drugih ličnih sitnih ili većih privilegija, privoleti onome ko je jači, a to je u ovom slučaju poslodavac. Na to samo delimično može uticati pravnosnažna sudska odluka, jer kako je Heraklit rekao „karakter je sudbina“. Kolege tužioca, koji nemaju odnos prema pravnoj državi, prema cenjenju hrabrosti, iskrenosti svog saradnika, kolege, su zapravo takvi, kakvi su, to je pitanje uspostavljenog sistema vrednosti koji se uspostavlja i od malih nogu kroz vaspitanje, kroz socijalne uticaje, kao što su škola, društvo, radno ili drugo okruženje. To je ono i što je poznati socijalni psiholog Erih From objašnjavao u svojim delima „Imati ili biti“, „Bekstvo od slobode“ ili naprosto ono o čemu bi Džordž Orvel govorio u svom delu „1984“. Zapravo, neko će se uvek prikloniti jačem samo što je taj neko „jači“ ignorišući sve pozitivne ljudske vrednosti formalno slabijeg, dok će drugi ceneći upravo stvarne ljudske vrednosti kao što je hrabrost, poštenje, savesnost i svoje ponašanje uskladiti sa svojim tako ustaljenim vrednostima. Dakle, delimično je problem na koji tužilac ukazuje, a opisujući ponašanje svojih bližih ili daljih saradnika na poslu, i u samim tim saradnicima (zaposlenima)”, piše u presudi.

Snežana Đurić
Izvor: Pištaljka, 31. 3. 2023.