Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Ekologija

04.08.2020

Ulaz u praistoriju kroz okna Rudnika

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/uklonjena-divlja-deponija-ispod-nadvoznjaka-u-ul-jovana-ristica-spomenik-kulture-ostaje-ruglo.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

NAJOČUVANIJE NALAZIŠTE U EVROPI

Praistorijski rudnik star najmanje 5.600 godina, na lokalitetu Prljuša, pod vrhom Mali Šturac planine Rudnik, najočuvaniji je arheološki lokalitet ove vrste na Starom kontinentu.

Nigde kao ovde ne može da se vidi splet hodnika i galerija koje su prvi rudari i metalurzi Starog kontinenta kopali kamenim batovima u vulkanskoj steni prateći žicu rude bakra, prvog metala koji je čovečanstvo koristilo.

Bez metala naša civilizacija je nezamisliva. Ima primenu svuda, od plombi u zubima, preko građevinske armature, do računara i sondi koje istražuju duboki svemir. Prvi ljudi u istoriji ljudske vrste koji su otkrili kako da iz stene dobiju metal - živeli su na prostoru Srbije!

- Pre šest milenijuma svet je ovde ušao u metalno doba, koje još uvek traje, a rudnici na Malom Šturcu otkrivaju kako je priča izgledala na početku. Stručnjak Arheološkog instituta dr Emilija Nikolić završila je projekat prezentacije lokaliteta i uz pomoć stručnjaka današnjeg rudnika i flotacije "Rudnik", sledeće godine će Srbija, kolevka evropskog rudarstva i metalurgije, dobiti vrhunsku naučno-turističku atrakciju u srcu Šumadije - kaže arheolog dr Dragana Antonović iz Arheološkog instituta, koja rukovodi istraživanjima praistorijskih rudnika na Malom Šturcu.

Mnogobrojni posetioci već sada dolaze da vide lako dostupni, uređeni deo lokaliteta sa praistorijskim oknima iz četvrtog milenijuma pre nove ere, jedini takav u celoj jugoistočnoj Evropi.

- U stvari, moguće je da ima još starijih rudarskih radova, jer smo mi do sada istražili samo mlađu fazu ovog lokaliteta. Najstarija okna se nalaze u podnožju, pod naslagama sipara debelim i do 10 metara, što smo utvrdili geofizičkim metodama. Ispod tih naslaga jalovine koje su nam ostavili praistorijski kopači, nalazi se pravi početak priče, koja možda počinje i pre 7.000 godina, kao i ona u Rudnoj Glavi. Nadamo se da ćemo stići do najstarijih okana, uz pomoć stručnjaka "Rudnika", koji su nam i do sada uvek izlazili u susret. Oni su veoma ponosni što rade na prostoru gde su radili i prvi rudari Evrope, na planini koja je jedinstvena na svetu po milenijumskom kontinuitetu rudarenja - kaže dr Dragana Antonović.

- Te ogromne batove vešali su na drvenu konstrukciju u oknu i njihali ih kao klatna koja su drobila stene. Manje batove, na drvenoj držalji, koristili su kao čekiće. U oknima su često ložili vatru da stene ispucaju, posle čega su se lakše lomile. Oni su pratili rudnu žilu bušeći stenu kao što crv jede jabuku, pa su okna izuzetno komplikovanih oblika - objašnjava dr Dragana Antonović.

Ona je nastavljač poduhvata koji je započeo akademik Borislav Jovanović, naučnik koji je u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka otkrio najstariji rudnik Starog kontinenta, u kome se bakar tražio 5.000 godina pre nove ere. Okna koja je on iskopao danas se ne vide jer su zbog nebrige institucija urušena. Kao svedočanstvo o "metalnoj revoluciji" čovečanstva ostao je samo lokalitet Prljuša, narodno ime za "oprljenu", spaljenu, zemlju, mrku kamenu golet na zelenom obronku Malog Šturca.

Putnici koji prolaze Ibarskom magistralom preko prevoja na Rudniku često s negodovanjem komentarišu Prljušu misleći da je ona posledica savremene tehnologije. Ostanu zabezeknuti kada čuju da je reč o otpadu praistorijskog rudarskog basena, koji je funkcionisao oko 1.000 godina u kontinuitetu, od kraja kamenog doba do bronzanog doba.

- Da bismo razumeli kako je nastala Prljuša, moramo da upoznamo tehnologiju praistorijskih rudara. Oni su uvek kopali od podnožja brda i kad isprazne ta okna, pravili su sledeća, na većoj visini. Jalovinu iz njih su bacali naniže zatrpavajući prethodne radove, čime su istovremeno stabilizovali tlo. Zato su danas najstarija rudarska okna i njihove tajne zatrpana pod debelim slojem jalovine - objašnjava dr Dragana Antonović.

Neobično ime planinskog vrha Šturac je rudarsko, jer ova germanska reč znači jalovište. Ovaj naziv ostavili su nam u baštinu legendarni Sasi, Saksonci, koji su ovde rudarili u srednjovekovnoj Srbiji. Oni su prepoznali radove starijih kolega, baš kao što moderni rudari prepoznaju praistorijske, rimske, srednjovekovne kopove na terenu gde se i sada traga za metalom: bakrom, cinkom i olovom.

- Tehnologija koju su koristili praistorijski rudari na Prljuši ukazuje da su ovde bakar iz rude malahita eksploatisali ljudi iz vinčanske civilizacije, ali mi tragove njihovih naselja i topionica - još nismo pronašli. Razlog je jednostavan, zato što Rudnik nikada nije istražen, uprkos tome što sve ukazuje na njegov ogroman značaj u svim vremenima, od praistorije do obnove Srbije. Pogledajte samo otkrića srednjovekovne rudarske metropole Rudnik, kolege dr Dejana Radičevića, koji je baš ovde pronašao i pečat kneza Lazara. Nadamo se da će otvaranje vizitorskog centra na Malom Šturcu pokrenuti sva ostala istraživanja ovog prostora i otkriti njegov značaj na evropskom nivou - kaže dr Dragana Antonović.

Kamenom na kamen

Rudnički praistorijski rudari su za kopanje i preradu koristili kamene batove različitih veličina, od "liliputanaca" koji su mogli da stanu u šaku, kojima se ruda sitnila u prah, do gromada teških dvadesetak kilograma.

Autor/Foto: Boris Subašić
Izvor: Novosti, 3. 8. 2020.


PRILOG PPNS

PREGLED ZAŠTIĆENIH PODRUČJA - ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 



DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar