UPUTSTVO ZA PRIJAVU KORISNIKA

U cilju unapređenja elektronske identifikacije korisnika različitih portala javne uprave i uvođenja jedinstvene elektronske prijave korisnici Portala lpa.gov.rs se od 3. avgusta 2020. godine prijavljuju po novoj proceduri, koja podrazumeva korišćenje jedinstvenog elektronskog identiteta korisnika koji se kreira na Portalu eUprava.

Uputstvo za korisnike Portala LPA koji su se prijavljivali preko korisničkog imena i lozinke se nalazi ovde.

Uputstvo za korisnike Portala LPA sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom se nalazi ovde.

Izvor: Lokalna poreska administracija, 2. 8. 2020. 

Prilozi

PRAVILNIK O IZGLEDU, SADRŽINI I NAČINU DOSTAVLJANJA PRIJAVE SA PODACIMA OD ZNAČAJA ZA UTVRĐIVANJE NAKNADE KOJU JE OBVEZNIK NAKNADE ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE



OBRAZAC 1

Napomene u vezi unosa podataka u prijavu – Obrazac 1:

• potrebno je u prijavi navesti period i godinu na koje se prijava odnosi (pošto podatak o periodu nije sastavni deo obrasca),
• unosi se tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara),
• u polje "jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost" unosi se ukupan broj jedinica lokalnih samouprave, odnosno gradskih opština u kojima obveznik naknade obavlja pretežnu delatnost.

OBRAZAC 2

Član 3

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima veliki negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:

1. velika pravna lica 2.000.000,00 dinara;
2. srednja pravna lica 500.000,00 dinara;
3. mala pravna lica 200.000,00 dinara;
4. mikro pravna lica i preduzetnika 20.000,00 dinara.

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima srednji negativni uticaj na životnu sredinu iznosi za:

1. velika pravna lica 1.000.000,00 dinara;
2. srednja pravna lica 250.000,00 dinara;
3. mala pravna lica 100.000,00 dinara;
4. mikro pravna lica i preduzetnika 10.000,00 dinara.

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:

1. velika pravna lica 500.000,00 dinara;
2. srednja pravna lica 125.000,00 dinara;
3. mala pravna lica 50.000 dinara;
4. mikro pravna lica i preduzetnika 5.000,00 dinara.

Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika na velika pravna lica, srednja pravna lica, mala i mikro pravna lica u smislu ove uredbe vrši se shodno zakonu kojim se uređuje računovodstvo.

Iznos naknade iz st. 1-3. ovog člana, utvrđuje se za kalendarsku godinu.

III. DELATNOSTI KOJE IMAJU MALI UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU

• SEKTOR G: TRGOVINA NA VELIKO I MALO I POPRAVKA MOTORNIH VOZILA
• SEKTOR H: SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENJE
• SEKTOR I: USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE
• SEKTOR J: INFORMISANJE I KOMUNIKACIJE
• SEKTOR K: FINANSIJSKE DELATNOSTI I DELATNOST OSIGURANJA
• SEKTOR L: POSLOVANJE NEKRETNINAMA
• SEKTOR M: STRUČNE, NAUČNE, INOVACIONE I TEHNIČKE DELATNOSTI
• SEKTOR N: ADMINISTRATIVNE I POMOĆNE USLUŽNE DELATNOSTI
• SEKTOR O: DRŽAVNA UPRAVA I OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
• SEKTOR P: OBRAZOVANJE
• SEKTOR Q: ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA
• SEKTOR R: UMETNOST, ZABAVA I REKREACIJA
• SEKTOR S: OSTALE USLUŽNE DELATNOSTI
• SEKTOR T: DELATNOST DOMAĆINSTVA KAO POSLODAVCA
• SEKTOR U: DELATNOST EKSTERITORIJALNIH ORGANIZACIJA I TELA

SEKTOR S				OSTALE USLUŽNE DELATNOSTI
	94			Delatnost udruženja
		94.1		Delatnost poslovnih i profesionalnih organizacija
			94.11	Delatnost poslovnih udruženja i poslodavaca
			94.12	Delatnost strukovnih udruženja
		94.2		Delatnost sindikata
			94.20	Delatnost sindikata
		94.9		Delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja
			94.91	Delatnost verskih organizacija
			94.92	Delatnost političkih organizacija
			94.99	Delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja

UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE AKTIVNOSTI KOJE UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU PREMA STEPENU NEGATIVNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOJI NASTAJE OBAVLJANJEM AKTIVNOSTI, IZNOSIMA NAKNADA

OBAVEŠTENJE U VEZI SA OBAVEZOM PLAĆANJA NADOKNADE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom obaveštava zainteresovane organizacije civilnog društva da je nakon obavljenih konsultacije sa ministarstvom nadležnim za zaštitu životne sredine u vezi sa obavezom plaćanja takse za zaštitu životne sredine, ustanovljeno da su navedenu taksu u obavezi da plaćaju samo one organizacije koje imaju registrovanu privrednu delatnost kojom ostvaruju prihod.

Naime, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/19, 89/19, u daljem tekstu: Uredba) propisani su kriterijumi za utvrđivanje naknade, i delatnosti koje su razvrstane prema stepenu uticaja na životnu sredinu, takđe uređen je i način obračunavanja naknade za teritoriju jedinice lokalne samouprave, utvrđen iznos naknade za plaćanje (prema stepenu negativnog uticaja i veličine obveznika u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo).

Navedenom Uredbom (član 2), utvrđeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika koji se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade, pri čemu se pod pretežnom delatnošću, smatra ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Imajući u vidu da Uredba u listi delatnosti prepoznaje i delatnosti udruženja kao jedan od kriteriijuma koji obavezuju plaćanje naknade za zaštitu životne sredine, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom obratila se nadležnom ministarstvu za tumačenje da li su i udruženja obaveznici za plaćanje navedene naknade.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine stava je da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade osim u slučaju da obavljanjem delatnosti ostvaruje prihod (a o čemu je dužan da sačinjava i dostavlja radovne finansijske izveštaje) pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (član 2. stav 6. Uredbe).

Izvor: Kancelarija za saradnbju sa civilnim društvom, 3. 8. 2020.

EKO-NAKNADA – NOVI BESMISLENI NAMET 

Na osnovu čega je Goran Trivan utvrdio, na primer, da sve delatnosti imaju štetan uticaj na životnu sredinu, u većoj ili manjoj meri, uključujući čak i advokatske usluge, računovodstvo, obrazovanje, objavljivanje knjiga

^{Taksi prevoz i obrazovni rad u istoj kategoriji zagađivača (Foto: D. Jevremović)}

Krajem 2019. godine Goran Trivan, tadašnji ministar za zaštitu životne sredine, još jednom nam je servirao neuništivost svojih besmislenih ideja za unapređenje životne sredine, i to kroz donošenje Uredbe o kriterijumima za delatnosti koje ostvaruju određeni stepen negativnog uticaja na životnu sredinu, radi naplaćivanja nove naknade, umesto donošenja modernih propisa koji bi sprečili dalju devastaciju životne sredine. Dosadašnje ubiranje ekoloških taksa u republički budžet imalo je nenamenski karakter – manji deo tog prihoda korišćen je za ekološke programe, a veći deo je bio opredeljen za druge oblasti. Jedan od razloga leži i u lošem planiranju i neracionalnom korišćenju tih sredstava, pa tako do kraja 2019. godine bivši ministar nije ni iskoristio sva raspoloživa sredstva za poboljšanje životne sredine iz budžeta za tu godinu. Međutim, to ga nije odvratilo od namere da u delo sprovede svoju ideju o još jednoj eko-naknadi, koja je propisana suprotno pravilima struke i najvažnijim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Tokom trogodišnjeg mandata nije ispunio ni svoje obećanje o donošenju izmena i dopuna Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu u cilju efikasnijeg regulisanja zaštitnih i preventivnih mera u oblasti životne sredine, posebno u zaštićenim zonama. Ovakva uredba je pokazala jasnu nameru – otimati što se oteti može, ne birajući ni vreme ni način. Prema ovoj uredbi, potpuno neosnovano je regulisano da sve delatnosti ostvaruju negativan efekat na životnu sredinu, u kategoriji velikog, srednjeg i malog štetnog uticaja na nju, a iznos naknade se kalkuliše prema tome da li je reč o velikom, srednjem, malo ili mikro pravnom licu. Ključni kriterijum za definisanje ostvarenog uticaja na životnu sredinu je samo šifra delatnosti tog pravnog lica.

Ovakve postavke direktno se kose sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu. Prema tom zakonu, predmet procene uticaja su projekti i aktivnosti samo iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, otpada i komunalnih delatnosti, a posebno onih koje se realizuju u zaštićenom prirodnom dobru. Da bi se ocenio uticaj ovih aktivnosti na životnu sredinu, obavezna je izrada studije o uticaju na životnu sredinu za koju, u skladu sa zakonom, obim i sadržaj određuje nadležni organ, a o kojoj se izjašnjava stručna komisija.

Međutim, za neke projekte malog gabarita već u prvoj fazi se donose rešenja da nije ni potrebno izraditi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, jer je procenjeno da neće ugroziti stanje ekosistema. Nadležno ministarstvo ili lokalne samouprave svakodnevno donose ovakva rešenja iz različitih oblasti, kao što su izgradnja određenih deonica auto-puteva, eksploatacija šljunka iz rečnih korita, izgradnja MHE snage manje od dva megavata itd. Međutim, ova uredba reguliše da su ove delatnosti, bez obzira na veličinu, kategorisane sa srednjim uticajem na životnu sredinu, za koje se plaća naknada.

Kontrirajući ovom zakonu, uredba je apriori već paušalno utvrdila da sve delatnosti ostvaruju određeni stepen štetnog uticaja na životnu sredinu. Na osnovu čega je Goran Trivan utvrdio, na primer, da sve delatnosti imaju štetan uticaj na životnu sredinu, u većoj ili manjoj meri, uključujući čak i advokatske usluge, računovodstvo, obrazovanje, objavljivanje knjiga, itd? Koliki je uopšte taj uticaj u kvantitativnom i kvalitativnom smislu da bi se tačno definisala odgovarajuća naknada?

Na primer, delatnost objavljivanja knjiga u elektronskom izdanju svrstana je u kategoriju koja ima mali negativan uticaj na životnu sredinu, iako realno ne ostvaruje nikakav štetan uticaj. Ostala je nepoznanica o kojem je tačno zagađivaču koji ostvaruje pritisak na životnu sredinu reč, odakle potiče i u kojem obimu ga jedna e-knjiga generiše. U istoj kategoriji su i delatnosti stručnog obrazovanja, kao i taksi prevoz. Prema toj logici, neki predavač koji na stručnom skupu koristi jedino svoje znanje i govor ostvaruje štetan ekološki uticaj isto koliko i taksi prevoz, bez obzira na starost automobila i EU normu motora (npr 1, 2, 3 i dizel) koji emituju u vazduh znatnu količinu zagađujućih materija i gasove sa efektom staklene bašte, za koje je dokazano da imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prikazivanje svih besmislica i kontradiktornosti ove uredbe je praktično nemoguće, ali sasvim sigurno potvrđuju neodgovorno i nestručno upravljanje životnom sredinom.

Gordana Grujić, master geohemije
Izvor: Politika, 18. 8. 2020.


POLITIČKO ZANEMARIVANJE I FINANSIJSKO ZAKIDANJE NA ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE