Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

06.07.2020

’Zvaću papu da se konsultujem s njim oko toga’, na pitanje RTS-a o zelenoj ekonomiji, kao post-kovid oporavku

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dren/bombardovanje-1999.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Slavica Gligorović, RTS

- Epidemija zbog korona virusa dovela nas je dotle, u celom svetu pa i kod nas, da se zdravlje vidi kao osnovni bezbedonosni problem. Pošto u Srbiji godišnje 6.000 ljudi umre od zagađenog vazduha, prva je u Evropi i deveta u Svetu po listi Globalne alijanse za zdravlje i razvoj, po umiranju od različitih oblika zagađenja.

Čuli smo poruke evrpskih zvaničnika i zvaničnika UN-a, čak se i Papa oglasi, da treba da idemo na "zeleni oporavak", na zelenu ekonomiju, kao post-kovid oporavak.

Koliko će prioritet u radu Vlade biti "zeleni oporavak" i koliko će ekološka bezbednost biti u fokusu rada Vlade?

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

- Zvaću papu da se konsultujem s njim oko toga.

Ali, svakako ćemo morati to da radimo i moraćemo mnogo više novca da uložimo u zelenu energiju i u čiste izvore energije, nema nikakve sumnje.

Snimak Tanjuga (46:37)



O Slavici Gligorović

"Kao novinar u Informativnom programu nacionalnog javnog servisa u najgledanijim informativnim emisijama, nameravam da i dalje radim reportaže i emisije u kojima pokušavam da ukažem na značaj zaštite životne sredine. Mislim da mediji mogu da doprinesu da se reše ekološki problemi - od nepostojanja sistema sakupljanja i selekcije otpada, reciklaže do zagađenog vazduha, nedostatka sistema za prečišćavanje otpadnih voda i rasipanja energije i nedovoljnog korišćenja obnovljivih izvora energije."

Osnovne informacije

Profesionalna angažovanja u Radio-televiziji Srbije

  • urednik emisije Srbija danas 1995-2000
  • novinar u informativnom programu za bezbednosna pitanja i ekologiju, od 2000.

Dodatna edukacija:

  • Visoke studije bezbednosti i odbrane, Vojna akademija (završni rad o ekološkoj bezbednosti)


PREPORUKA PPNS

PETICIJA PROTIV ZAGAĐENA VAZDUHA

Kao zastupnik potpisnika peticije, dr Milica Marušić-Jablanović, naučni saradnik u Institutu za pedagoška istraživanja, prenosi poruku organizatora:

To što vazduh ne vidimo ne znači da na nas ne utiče i da mi na njega ne možemo da utičemo. Nemojte čekati da se razbolite! Hajde da se borimo za svoje zdravlje i zdravlje svoje dece!

Belgrade joins world’s most polluted cities as farmers torch fields


Ministarstvu za zaštitu životne sredine
Ministarstvu rudarstva i energetike
Gradskoj upravi grada Beograda

Na osnovu člana 56 i člana 74 Ustava Republike Srbije, dole potpisani građani podnose sledeću

PETICIJU

Peticija ima za cilj neodložno uvođenje mera za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu. Imajući u vidu poražavajuće pokazatelje o stepenu zagađenja vazduha od početa 2019. godine, kao i činjenicu da je Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da godišnje u Srbiji bude više od 5.000 preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha, zahtevamo uvođenje sledećih mera:

Belgrade joins world’s most polluted cities as farmers torch fields

  1. Prema izveštaju Health and Environment Aliance (HEAL), termoelektrane na Balkanu proizvode i do 20 puta više sumpordioksida i 16 puta više PM-10 čestica od evropskog proseka. Stoga zahtevamo da se u TE "Nikola Tesla" pod hitno dovrši započeti projekat odsumporavnja, čija realizacija nerazumno kasni (sa 2018. rok je pomeren na 2022. godinu).
  2. Individualni sistemi za grejanje koji koriste ugalj, naftu i drvo, takođe, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, predstavljaju značajan izvor zagađenja vazduha. Neophodno je stoga cenu gasa osloboditi izuzetno visokih akciza, manipulativnih i drugih troškova, kako bi ovaj energent imao širu upotrebu za grejanje domaćinstava.
  3. S tim u vezi, neophodno je olakšati i procedure za kombinovanu potrošnju i isporuku energije iz "kućnih" solarnih panela i omogućiti građanima status prozjumera.
  4. Motorna ulja se često koriste za loženje, i tom prilikom emituju velike količine štetnih materija u vazduh. Propisi o strogoj kontroli količine ulja koja ulazi i izlazi iz auto-servisa se ne poštuju. Stoga zahtevamo pojačanu kontrolu upotrebe motornih ulja, omogućavanje i dosledno kažnjavanje pojedinaca koji ga koriste kao gorivo. Takođe, neophodno je organizovati efikasniju reciklažu ovog ulja. Prema navodima rafinerije Beograd samo deset posto motornog ulja se reciklira.
  5. Radi manje količine štetnih izduvnih gasova iz automobila, neophodno je pojednostaviti procedure ugradnje i atestiranja gasnih aparata na automobilima. Takođe, cenom goriva je potrebno motivisati građane da u većoj meri koriste CNG i TNG. Atesti se dobijaju na malom broju mesta, uz duga čekanja i komplikovane procedure, što je uzrokovalo da građani odustaju od korišćenja gasa i preferiraju tečna goriva.
  6. Za javni gradski prevoz nabavljati vozila koja koriste struju (autobusi, trolejbusi, tramvaji) i autobuse na gas. Obezbediti bezbednu mrežu biciklističkih staza širom grada, i obezbediti parking lokacije za bicikle.
  7. U skladu sa urbanističkim planom sprovesti ozelenjavanje gradskih površina u maksimalnoj mogućoj meri.
  8. Jedan od veoma opasnih zagađivača predstavlja spaljivanje biljnih ostataka na njivama. Zajedno sa biljnim ostacima gore i otrovne materije kojima se njive prskaju – pesticidi i herbicidi. Zahtevamo da komunalne službe strogo kotrolišu ovu pojavu i da se spaljivanje sankcioniše, kako bi se potpuno obustavilo.
  9. EPS je obavezan prema građanima da sistematski rešava značajne gubitke koje trpi elektromreža, kako ne bismo imali pojačanu proizvodnju energije koji rasipamo.
  10. Najvažnije, maksimalno koristiti različite vidove obnovljivih izvora energije – geotermalnu, energiju vetra i sunca. Kroz dalju energetsku politiku značajno povećati udeo ovih vrsta energije, do, u krajnjem ishodu svođenja upotrebe uglja na minimum.
Mere koje su predložene nastale su u konsultaciji sa univerzitetskim profesorima hemije i šumarstva.

Belgrade joins world’s most polluted cities as farmers torch fields


SRBIJA PRVA U EVROPI PO SMRTNOSTI USLED ZAGAĐENJA, VLAST IGNORIŠE PROBLEM

Između 2010. i 2018. godine nenamenski potrošeno pola milijarde evra naplaćenih od eko taksi

Srbija je prva u Evropi, a deveta u svetu po smrtnosti usled različitih oblika zagađenja, pre svega zbog zagađenja vazduha, pokazuje istraživanje svetske ekološke organizacije Globalna alijansa za zdravlje i zagađenje. Uprkos tome, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da nema mesta panici jer aerozagađenje „ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica“. Stručnjaci u oblasti zaštite životne sredine upozoravaju da je zagađenje u Srbiji višedecenijski problem koji nadležni ignorišu.

Aktuelno medijsko interesovanje za to šta udišemo, a samim tim i opšte i stručne javnosti, može doprineti stvaranju utiska da je problem zagađenja vazduha u Srbiji nastao pre dva meseca, otprilike i kada su aplikacije za merenje zagađenja često stavljale Beograd na prvo mesto po aerozagađenosti u svetu. Ipak, sagovornici VOICE-a upozoravaju da je reč o „višedecenijskom zanemarivanju“ rešavanja problema koji ovih dana „dolazi na naplatu“.

Sada je samo postalo vidljivije zbog vremenskih uslova, kaže Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.



Igor Jezdimirović: Ako problem postoji, a nadležni ne reaguju, onda su oni i odgovorni za to.

„Bolja informisanost građana i gubljenje monopola zvaničnih institucija nad pružanjem informacija uz sve veću dostupnost tehnologije merenja doveli su do shvatanja veličine problema kod građana. Višedecenijsko nedelovanja nadležnih u oblastima zaštite životne sredine, energetike i saobraćaja, koje sve kumulativno imaju posledice na naše zdravlje kroz zagađenje vazduha i druga zagađenja danas su vidljiva golim okom i potvrđena i na međunarodnom nivou“, rekao je Jezdimirović.

Da je aerozagađenje višegodišnji problem, pokazuju i izveštaji o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine. Prema izveštaju iz 2016. godine prekoračenje godišnje granične vrednosti zabeleženo je na većini mernih stanica, dok je prekoračenje dnevne granične vrednosti zabeleženo na gotovo svim stanicama. U 2017. godini je bila gotovo ista situacija, a 2018. godine prekoračenja godišnje granične vrednosti i dnevne granične vrednosti zabeležena je na svim stanicama.

Nevladina organizacija Beogradska otvorena škola koja se, između ostalog, bavi i ekološkim pitanjima, ukazuje da se i pored postojećih podataka koji ukazuju na problem, aerozagađenje ignoriše.

Ukoliko pogledate podatke o zagađenju u periodu od 2010. godine naovamo, vidite da je u većini gradova i aglomeracija vazduh najveći deo vremena bio u trećoj kategoriji, odnosno prekomerno zagađen. Podaci su postojali kako u izveštajima, tako i na veb stranici Agencije za zaštitu životne sredine, gde se mogu videti podaci u realnom vremenu, ali problemu nije bilo posvećeno dovoljno pažnje dok se javnost nije u većoj meri usmerila na ovu temu, što su omogućile različite aplikacije i sajtovi za merenje kvaliteta vazduha“, saopštili su za VOICE iz Beogradske otvorene škole.

Ko je kriv: “Građani sa visokim standardom i najjeftinijim ogrevom”

Sa poražavajućim podacima o zagađenju, istovremeno su stizale izjave organa vlasti o tome ko je najveći zagađivač i ko snosi odgovornost za to što „dišemo na škrge“. Tako je premijerka Ana Brnabić između ostalog izjavila da je ključni problem u tome što građani lože „sve i svašta“ i u tome što voze automobile sa EURO 3 motorom.

Predsednica Udruženja za razvoj ekološke svesti i zaštitu životne sredine EKOPAN Pančevo Mirjana Balog kaže da se „većina ponaša neodgovorno prema životnoj sredini“ i da treba podizati ekološku svest svih građana. Ipak, dodaje da su najveći zagađivači redom: proizvodnja električne i toplotne energije, industrija, drumski saobraćaj pa sve ostalo.

Tako ona kaže da individualna ložišta odnosno proizvodnja toplotne energije jeste najveći proizvođač PM10 i PM2.5 čestica koje prestavljaju smesu dima, čađi i teških metala poput olova, nikla i arsena.



Mirjana Balog: Građani bi, kada bi imali veći standard, sigurno zamenili vozila za novije.

„Najveći deo emisija suspendovanih čestica PM10 potiče iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta, njih 59%, sektor industrije 13%, dok drumski saobraćaj emituje 6% čestica. Uticaj toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta na ukupne emisije suspendovanih čestica PM2.5 bio je izuzetno veliki i iznosio je 78% , sektor industrije je na drugom mestu, samo sa 8%, dok je na trećem mestu po značaju drumski saobraćaj, 6%“, izjavila je Balog.

Toplotna energija i proizvodnja električne energije takođe najviše doprinose stvaranju azotnih i sumpornih oksida, što ukazuje i na termoelektrane kao velike uzročnike aerozagađenja.

Možda najzanimljivija izjava u redu prebacivanja odgovornosti čini se da je predsednikova. On je rekao otprilike da se suočavamo sa zagađenjem jer građani imaju sve veći standard, odnosno imamo sve više automobila na ulici. Ali premijerki i resornom ministru Trivanu su krivi baš ti automobili, sa EURO 3 motorom i koji su, ruku na srce – najjeftiniji. Tako je upitno i blago rečeno nejasno kako je visok standard građana kriv ako lože najjeftiniji ogrev, kako premijerka reče „sve i svašta“ i voze najpovoljnije automobile.

„Građani bi, kada bi imali veći standard, sigurno zamenili vozila za novije. Potrebno je plansko izdvajanje sredstava iz budžeta za infrastrukturu odnosno gasnu mrežu, ali i subvencije građanima da mogu da se priključe na nju. Takođe, podsticaji građanima za zamenu starih vozila novijim i slično”, kaže Balog.

„Nadležni misle da ako smo se do sad gušili, to treba da nastavimo i u njihovom mandatu“

Lanac odgovornosti za aerozagađenje kružio je i među samim organima vlasti. Tako se predsednik pitao da li je resorni ministrar Goran Trivan živ, a on, sa druge strane prozivao lokalne vlasti. Iz Beogradske otvorene škole kažu da su po pitanju zaštite životne sredine „zakazale“ i lokalne i izvršna vlast.

„Jasno je da u prethodnom periodu ni izvršna vlast ni lokalna vlast nisu ispunjavale svoje zakonske obaveze i sprovodile mere za unapređenje kvaliteta vazduha, na koje ih obavezuje domaće zakonodavstvo, iako su podaci o zagađenju bili prisutni i njima dostupni. Sve što se sada dešava isključivo je reakcija na pritisak javnosti da se ovaj problem reši“, navode iz ove nevladine organizacije.

Novoformirana radna grupa relativizuje zagađenje

Nedavno je formirana radna grupa koja će se, prema najavama, baviti problemom aerozagađenja. Inače, čine je ministarstva koja svakako u svojim nadležnostima i po zakonu treba da deluju u oblasti zaštite životne sredine. Zbog toga Beogradska otvorena škola smatra da ne bi bilo potrebe za ovim telom da su nadležni radili svoj posao.

„Prevazilaženje problema zagađenja vazduha u Srbiji ne može zavisiti od rada grupe koja je sazvana ad hoc i koja u svom prvom saopštenju relativizuje stanje zagađenosti vazduha. Da su državni organi postupali pravovremeno, u skladu sa podacima o kvalitetu vazduha i svojim zakonom propisanim obavezama, ne bi bilo potrebe formirati radnu grupu koja je isključivo rezultat pritiska javnosti da se na problem reaguje. Ono što dodatno brine jesu skoriji pokušaji relativizacije trenutnog zagađenja u Srbiji, od strane članova novouspostavljene Radne grupe za smanjenje aerozagađenja, kojom predsedava predsednica Vlade. Saopštenje sa njihovog prvog sastanka počelo je konstatacijom da su trenutne koncentracije zagađujućih materija prosečne za ovo doba godine i da nema razloga za paniku“, rečeno nam je u Beogradskoj otvorenoj školi.

Igor Jezdimirović kaže da nadležni pokušavaju da uvere javnost da je sve u redu, umesto da krenu u rešavanje problema.

„Umesto da krenu u konkretne mere smanjenja zagađenja i iskoriste moć koja se nalazi u njihovim rukama, nadležni pokušavaju da nas uvere da je stanje redovno i da ako smo do sada umirali i gušili se zbog zagađenja to treba da nastavimo i u njihovom mandatu. Jer ako niko do sada nije rešio ovaj probem, zašto bi oni“, kaže Jezdimirović.

On dodaje da „ako problem postoji i nadležni su ga svesni, a ne reaguju, onda su ti isti nadležni odgovorni za to“.

„Ako sam na poziciji moći i tvrdim da su Euro 3 motori problem onda krećem u hitnu akciju zabrane tih motora i nudim alternativu za mobilnost građana i to ne samo na rečima već i kroz konkretne mere i akcije”, rekao je Jezdimirović.

Novca ima, ali se on ne ulaže u životnu sredinu

Nevladine ekološke organizacije godinama ukazuju na problem odliva „zelenog dinara“, odnosno na trošenja novca koji se prikuplja na ime ekoloških taksi, ali se troši na neke drugi namene. Nedavno su se pojavili podaci da je između 2010. i 2018. godine nenamenski potrošeno pola milijarde evra naplaćenih od ovih taksi.

Na problem nenamenskog trošenja novca koji je formalno opredeljen za ekologiju, ukazala je u svom poslednjem izveštaju Koalicija 27, skup nevladinih organizacija koje se bavi pitanjima iz poglavlja 27 o životnoj sredini u sklopu pregovora sa Evropskom unijom.

U pomenutom izveštaju se navodi da je posebno problematično to što je 2015. godine ukinut namenski karakter ekoloških taksi prema Zakonu o budžetskom sistemu, što je omogućilo da se „sredstva od naplate naknada za zaštitu životne sredine koriste u neke druge svrhe”. Oni su ukazali i na „neoperativnost“ postojećeg Zelenog fonda koji je došao na mesto prethodno ukinutog Fonda za zaštitu životne sredine, kao i na nedovoljno izdvajanje iz samog budžeta.

Prema podacima u izveštaju Koalicije 27, Ministarstvo zaštite životne sredine nije uspelo da iskoristi „ni tako mali“ budžet za 2018. godinu, jer je utrošeno nepunih 53 odsto planiranog novca.

Neophodnost povećanja budžeta za zaštitu životne sredine više puta je istakao i Fiskalni savet. Oni su ukazali i na potrebu reforme lokalnih javnih finansija i lokalnih javnih preduzeća jer je to preduslov za njihova veća ulaganja u zaštitu životne sredine.

„Novca ima, ali nema političke volje da se on ulaže u zaštitu životne sredine, jer nema dovoljnog pritiska javnosti i svesti da zagađenje pravi oboljenje ”, kaže Jezdimirović.

Preporuke sa naše strane su: da se sav novac naplaćen na ime ekoloških taksi mora odvajati na namenski račun i striktno ulagati nameski u zaštitu životne sredine i da se iz budžeta svake godine na novac sakupljen od ekoloških taksi dodaje sve veći iznos dok se ne reše nagomilani problemi i spreči trovanje građana Srbije”, dodaje on.

Mirjana Balog iz udruženja EKOPAN, zaključuje da „smo se do sada bavili samo saniranjem štete u oblasti zaštite životne sredine“, te da je potrebno da država preuzme preventivne mere. Stoga preveniranje vidi u primeni propisanih zakona, uspostavljanju boljeg sistema nadzora i kontrole, praćenju promena i stanja u životnoj sredini.

Dodaje da su važni i prostorni i urbanistički planovi opština jer oni sadrže procene uticaja na životnu sredinu na osnovu čega treba da se planiraju privredna i industrijska postojenja. Ističe i neophodnost podizanja svesti građanja.

Rešenje za goruće ekološke probleme, Jezdimirović vidi u oštroj kaznenoj politici prema zagađivačima, jer „ne sme da se dogodi da je zagađivaču jeftinije da plati kaznu umesto da ugradi mere zaštite životne sredine”. On veliku ulogu pripisuje i građanima koji treba da izvrše pritisak na vlast.

Kada građani budu shvatili da su za zagađenje odgovorni oni na javnim fukncijama koji ništa nisu preduzeli da ga spreče ili nisu preduzeli dovoljno i zbog toga budu zahtevali njihovu odgovornost, doći će do rešavanja problema u zaštiti životne sredine”, smatra Jezdimirović.

Marija Grbić
Izvor: VOICE, 28. 1. 2020. 

PREKO 1,2 MILIONA LJUDI ZAHTEVA ZELENI OPORAVAK EU OD KORONA VIRUSA

Preko 1,2 miliona ljudi zahteva zeleni oporavak EU od korona virusa

Preko 1,2 miliona ljudi zahteva zeleni oporavak EU od korona virusa

Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj urgira izvršne vlasti EU da u srce strategije prevazilaženja rušilačkog udarca oboljenja COVID-19 stave građane. Zastupnici u ogromnoj većini insistiraju na prilagođavanju nadolazećeg budžeta Evropskom zelenom planu. Više od 1,2 miliona ljudi je pre glasanja potpisalo peticiju organizacija za zaštitu životne sredine u kojoj traže najveći svetski program izdataka za zeleni oporavak i saniranje štete od pandemije virusa korona.

Koalicija Green 10 je saopštila da je dobila masovnu podršku za svoj predlog finansijske zaštite za “ljude i planetu” u Evropskoj uniji i proširenja smelih ciljeva vezanih za klimu i životnu sredinu, u sklopu napora za uzdizanje posle poteškoća od zaraze bolešću COVID-19.

Ti zaštitnici okoline su zahtev za zeleni oporavak, koji je potpisalo preko 1,2 miliona ljudi, uputili pred glasanje u Evropskom parlamentu o preuređenju privrede koju je opustošio korona virus.

Evroposlanici su zatim u rezoluciji naglasili da Evropska komisija mora sredstva za preokret da pridoda nastupajućem sedmogodišnjem budžetu, a ne da ga smanji. Vlasti u Briselu moraju da osnuju fond od dva biliona evra iz dugoročnih obveznica i da raspodele novac “kroz zajmove i, najviše, donacije, direktne uplate za investicije i kapital”, saopštio je Evropski parlament.

Green 10: EU i nacionalni lideri treba da urušavanje prevaziđu “solidarnošću, hrabrošću i inovacijama”, a ne da nastave da se ponašaju kao pre

Dokument je prošao sa 505 glasova za, 119 protiv i 69 uzdržanih. Članovi EP-a podvukli su da zeleni oporavak od pandemije korona virusa mora da ima snažnu socijalnu dimenziju i da mora da rešava socijalnu i ekonomsku nejednakost.

Zeleni plan je nedovoljan

Peticiju su organizovali European Environmental Bureau (EEB), BirdLife Europe, CAN Europe, CEE Bankwatch Network, Friends of the Earth Europe, Greenpeace European Unit, Health and Environment Alliance, Naturefriends International, Transport and Environment i WWF European Policy Office. Oni su poručili liderima EU i država članica da urušavanje prevaziđu “solidarnošću, hrabrošću i inovacijama”, a ne da nastave da rade što su i ranije, kao da se ništa nije desilo.

Potpisnici su pozvali na “pokretanje najvećeg programa zelenog ulaganja koji je svet video”, naveli su zaštitnici životne sredine i nevladine organizacije. Oni su kazali da je Evropski zeleni plan “dobar za početak, ali je daleko od dovoljnog” za suočavanje sa zdravstvenom, ekonomskom i klimatskom krizom.

Nema pomoći za zagađivače

“Pojasnimo da on mora dati prioritet tragedijama koje su doživeli ljudi, pre nego onima koje su zadesile avio-prevoznike te automobilsku, industriju plastike i druge zagađivače.



Pojasnimo da privredni oporavak ne sme ići nauštrb zdrave životne sredine: zagađenje čini virus korona smrtonosnijim. Ovaj sistem poput Maršalovog plana za suočavanje s ekonomskom krizom ne sme da ponovi greške u zaštiti od bankrotstava učinjene posle finansijske krize iz 2008: banke i korporacije ne treba da se spasavaju na štetu radnika i radnica, ljudi i planete”, napisali su u peticiji.

Banke i korporacije ne treba da se spasavaju na štetu radnika i radnica, ljudi i planete” stoji u peticiji.

Stotine milijardi mora da se investira u renoviranje stambenih jedinica, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, vraćanje prirodnih staništa, jačanje javnog prevoza i mobilnosti bez ispuštanja štetnih gasova te razvoj zelenije poljoprivrede, navodi se u pozivu.

EU mora da do 2040. postane klimatski neutralna

CAN Europe je saopštio da naučni dokazi i obaveze iz Pariskog sporazuma pokazuju da će Evropska unija morati da postavi ozbiljnije ciljeve i da najkasnije 2040. obori neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu.

Ujedinjene nacije su izračunale da bi za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa do 2030. godine godišnje emisije morale da se obaraju 7,6 odsto godišnje, dodala je ta organizacija. To znači da bi EU morala da svoj cilj za smanjenje ispuštanja štetnih gasova od nivoa iz 1990. pojača na 65% sa 40%.

Igor Todorović
Izvor: Balkan Green Energy News, 5. 5. 2020.


EVROPA NA DELU: OPORAVAK I PRIPREMA ZA SLEDEĆU GENERACIJU

Brisel, 27. 5. 2020.




Izvor: Evropska komisija


COVID RESTART = ZELENI START

Uz suzbijanje epidemije, trenutni prioritet u zemljama širom sveta je ekonomija. Lekcija koju smo naučili poslednjih nekoliko meseci jeste da dalji razvoj i klimatski programi moraju biti uzajamno podržavajući i usaglašeni. Globalni oporavak jednostavno mora biti zeleni oporavak.

O tome su na vebinaru koji je EU info centar organizovao povodom Međunardnog dana zaštite životne sredine razgovarali Duška Dimović iz World Wild Fund for Nature – WWF Srbija, Dragana Radulović iz Ministarstva zaštite životne sredine – ekspertkinja za klimatske promene, zatim Žarko Petrović iz UNDP Serbia, a u razgovor se uključio i Antoan Avinjon, iz Delegacije EU u Srbiji. Razgovor je moderirala novinarka Slavica Gligorović.

„Priroda jeste malo odahnula, ali ne dovoljno. Ova kriza je pokazala ranjivost nas kao društva i svesnost koliko zavisimo od prirode i koliko nam je priroda nedostajala“, rekla je Duška Dimović.

„Od svih sisara na planeti ima 36 posto ljudi, 60 posto su domaće životinje, a samo 4 posto su divlje životinje koje žive u divljini i to je jasan pokazatelj disbalansa, kako prekomerno trošimo resusrse“, dodala je ona, ukazavši na konkretan podatak da 4.000 tigrova danas živi u divljini, dok je broj onih koji su u zoo vrtovima – veći.

„Momenat solidarnosti je nešto na čemu treba raditi za zeleni oporavak, jer smo i tokom ove krize bili solidarni“, kazala je Dimović.

„Evropski Zeleni dogovor će mnogo doprineti, jer vodi konkretnom cilju, a to je klimatski neutralan kontinent do 2050, i sastoji se iz niza strategija i planova. Mnogi ciljevi se prostavljaju do 2030. godine, do kada bi trebalo da ostavitmo konkretan progres“, smatra Žerko Petrović.

Prema njegovom mišljenju, već „mnogo kasnimo kada je zeleni sistem u pitanju, jer se klima već toliko promenila da će to uticati na naše živote.“

„Evropska unija je naše najveće tržište za izvoz i najveća količina investicija dolazi iz EU. Mi smo organski povezani sa onim što se događa u Evropi“, rekao je Petrović, govoreći o tome da će kompanije koje žele da uspešno posluju, morati da isprate ekološke inicijative. One kompanije koje ne budu koristile energiju iz obnovljivih izvora, imaće skuplje proizvode na tržištu.

„Oni koji to ne rade, imaju konkretan trošak, što će njihov model rasta usporiti i neće biti konkurentni na tržištu.

Moderatorka je podsetila da je Srbija od Evropske unije samo za polje životne sredine od 2000. godine dobila donacija u vrednosti od 400 miliona evra, ne računajući dodatne kredite.

Dragana Radulović ukazala je na to da je Ministartvo zaštite životne sredine pripremilo nacrt zakona o klimatskim promenama, uz podršku Evropskeunije, koja je važan partner.

„Povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u industriji,u domaćinstvima, povećana energetska efikasnost, više površine pod šumama, moderniji pristupi u poljoprivredi. Sve te mere koje su definisane u akcionom planu, imaće višestruke pozitivne uticaje na našu privredu i društvo. To će pozitivno uticati i na zdravlje ljudi“, rekla je ona.

„Dugoročno moramo da planiramo da naš razvoj mora da bude niskougljeničan. To je proces koji traje i u koji moramo da se uključimo“, dodala je.

„Vrhunac pandemije polako prolazii i sada je jasnije nego ikad da nam je potrebna zdrava planeta sa zdravim ljudima. Danas je Svetski dan ekologije, a fokus proslave je na biodiverzitetu. Podsetimo se da milion biljnih i životinjskih vrsta u opasnosti od izumiranja, najviše zbog aktivnosti ljudi. Naučnici upozoravaju da ako ne promenimo način na koji tretiramo divlja staništa, rizikujemo nove epidemije. Dobra vest je da je Evropska komisija usvojila 20. maja novu Strategiju za biodiverzitet, kako bi prirodu vratila u naše živote, kao i novu Strategiju „od njive do trpeze“, čiji je cilj uspostavljanje ekološki prihvatljivog prehrambenog sistema. Ove strategije se udružuju, i u skladu su sa evrospkim Zelenim sistemom“, rekao je Avinjon u video poruci.

Izvor: EU info centar, 6. 6. 2020.


Foto: Wisesee; Budućnost Srbije AV; Rojters; Novosti; Foto: Pixabay


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 



DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar