Podaci o broju zaraženi i preminulih po opštinama i gradovima se ne ažuriraju od 10. juna, a građani i pojedini stručnjaci izražavaju ogromne sumnje u tačnost podataka o epidemiji, koji se zvanično saopštavanju.

Serija „Černobilj”, emitovana tokom maja i juna prošle godine, podsetila nas je koliko je važno blagovremeno, istinito i jasno informisanje građana. Nadležni su izgleda bindžovali nešto drugo, pa smo došli u situaciju da sumnjamo u ono što nam govore članovi Kriznog štaba.

Dok nam je dr Darija Kisić Tepavčević s izbornog mesta govorila da je odlazak na glasanje bezbedno koliko i odlazak u prodavnicu, dr Predrag Kon je objasnio kako na glasanje nije otišao upravo iz zdravstvanih razloga. Naravno, nije ovde u pitanju glasanje, već poverenje. Kako da građani znaju šta im je činiti, ako dvoje lekara Kriznog štaba iznose suprotne stavove?

Šta su novinari BIRN-a zapravo videli?

Kada im ukažete na to da zbunjuju građane, onda kažu kako oni imaju uvek jedinstven stav o merama, ali na neke stvari gledaju različito. No, stvar na koju ne može da se gleda različito jesu brojevi. U to smo bar verovali dok BIRN nije objavio da ono što nadležni govore nije u skladu s onim što pokazuje sistem u koji svi nadležni organi unose podatke o testiranim i zaraženim pacijentima.

„Na osnovu uvida u informacioni sistem COVID-19, uspeli smo da dođemo do izveštaja iz baze (database query) pod nazivom Izveštaj o preminulim licima. Ta tabela sadrži niz kategorija – redni broj, šifru pacijenta, datum rođenja, rezultat testa, datum poslednjeg pozitivnog testa, kolonu pod nazivom preminuo rubrika 4b u kojoj se nalazi datum smrti i naziv klinke ili bolnice u kojoj se desio takav ishod, u poslednjoj koloni piše – potvrdilo min zdravlja”, objašnjava za Startit Dnevnik Natalija Jovanović, novinarka BIRN-a.

Struktura i unos podataka su uniformni

U svom prvom tekstu o ovom slučaju, ona je iznela podatke da je broj preminulih i zaraženih pacijenata nekoliko puta veći od onog javno saopštenog. Ubrzo su krenule priče o tome kako je ta baza prilično neuredna, da se u nju podaci unose po nahođenju, a članovi Kriznog štaba su se pravdali time da su podaci koje oni saopštavaju, zapravo podaci koje im dostavlja Ministartsvo zdravlja i da oni nemaju uvid u sam sistem. Baza u koju su novinari BIRN-a imali uvid, uopšte nije izgledala haotično.

„Što se same strukture podataka tiče, unosi podataka su unifromni: datum je upisivan na isti način na svim mestima; kada je rezultat testa recimo pozitivan, to je napisano na isti način, na svim mestima. Znači, sama struktura upućuje da su preuzeti iz baze podataka. Kako u ovaj sistem podatke o preminulima upisuju lekari, sestre ili IT osoblje iz bolnica, oni nisu savršeni, pojedina polja su prazna, ali su takva polja bili isključeni iz analize.”

^{Screenshot baze, foto: BIRN}

Kako Natalija navodi, Klinički centar Vojvodine ni na jednom mestu nije navedeo datum kada su preminuli pacijenti čiji su podaci uneti u sistem COVID-19, bez obzira na rezultat testa. BIRN će u narednim danima objaviti detaljnu analizu celokupnog skupa podataka kojim raspolaže i pokušaće da objasni zašto je to tako.

Šifre pacijenata su jedinstvene

Pored toga da su podaci bili neuredno unošeni, bilo je i govora o tome, kako je do nepodudaranja broja pacijenata u bazi, s onima koji su javno iznošeni, moglo da dođe i zbog višestrukih unosa. Naime, moglo je da se desi da se pacijent kome se radi potvrdan test dva puta upiše, pa da tako sistem jednog pozitivnog pacijenta računa dva puta.

„Šifre pacijenata u bazi kojom raspolažemo su jedinstvene, kao i datumi rođenja preminulih pacijenata. To je ujedno i bila jedna od provera koju smo obavili pre analize.”

Da li Ministarstvo radi posao „Batuta”?

Tu je otklonjena i ta premisa i onda dolazimo do one poslednje, da sve te podatke analizira Ministarsvo zdravlja, kako bi se izbegli upravo ovi propusti. Pomislili smo da bi to moglo da bude objašnjeno kolonom „Potvrdilo Min zdravlja”, koja se nalazi u bazi. Do danas niko nije objasnio šta ta kolona znači.

„U njoj je na 50 mesta upisano DA, što se ne poklapa sa zvaničnom cifrom od 244 preminulih pacijanata zaključno sa 01.06. koju nam je dostavio Institut za javno zdravlje „Batut” po zahtevu. Ministarstvo zdravlja bi moralo da objasni značenje ove tabele i da obrazloži zbog čega je imalo pristup podacima o pacijentima u bilo kojoj fazi.”

Pitanje je i kako tačno i zašto Ministartsvo zdravlja na bilo koji način uređuje podatke, ako je to posao „Batuta”? To bi bio samo jedan od postupaka koji je u suprotnosti Zaključka, koji je Vlada donela 28. marta, a tiče se upravo obaveza koje različiti organi imaju u unošenju i obradi podataka u Informacioni sistem COVID-19.

Već 20 dana nadležni ne poštuju sopstvene odluke

Pored toga što nemamo potpune i pravovremene informacije, što je u suprotnosti sa Zaključkom, u njemu piše i da se “obavezuju organi državne uprave da prilikom objavljivanja podataka u vezi sa epidemijom zarazne bolesti COVID-19 javnosti saopštavaju podatke preuzete iz softverskog rešenja”, a to je upravo pomenuti sistem. Zato na kaju ostaje pitanje odakle svi ti podaci koje čujemo i da li je zaista problem u bazi? Ta pitanja smo mi, ali i brojne druge redakcije, poslali nadležnima. Još čekamo odgovor.

Petar Paunović
Izvor: Startit.rs, 1. 7. 2020.