Ne može se dogoditi da agens uđe u organizam, a da imuni sistem ne deluje, to je nemoguće. Postoji više vrsta imunog odgovora, postoje merljiva antitela koja se nalaze u cirkulaciji i otkrivamo ih raznim metodama, kaže doktorka Gligić za Novi magazin i naglašava da je važno utvrditi ima li koronavirus mutacija.
Virusološkinju Anu Gligić ovaj drugi pik prvog talas epidemije koronavirusa donekle je iznenadio, ali, kaže ova vrsna doktorka, neke prirodnožarišne virusne infekcije koje je sa svojim kolegama izolovala i nalaze prezentovala u eminentnim časopisima ponavljaju se, pa imaju čak i pet pikova tokom jedne godine: “Možda je razlika u tome što se ovaj virus prenosi sa čoveka na čoveka, a hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom koju smo mi ispitivali ‘gustira’ se iz prirode. Ipak, ovaj virus me je u mnogo stvari iznenadio i ne poklapa se sa saznanjima virusologa o drugim virusima.”
Šta je ipak najveće iznenađenje?
Način prenošenja, vreme inkubacije i veliki broj nesimptomatskih infekcija koje u startu nismo znali da tretiramo pravilno, pa je došlo do raseljavanja virusa. Ljudi nisu masovno testirani na prisustvo virusa, šetali su se i prenosili ga. Sada smo došli do saznanja o načinu prenošenja, ali od 15. maja smo se na neki način raspojasali i napravili veliki broj kontakata, posle sklanjanja mera pune su ulice, fudbalske utakmice, kupovi, teniski turniri... To je kontraindikovano ponašanje, ali nije se znala kontaminoznost virusa, koja je praktično nezapamćena u virusologiji.
Jeste li saglasni sa onima koji kažu da je virus oslabio ili sa onima koji kažu da nije oslabio?
Po pravilima prirodnožarišne virusne infekcije, virus kad dođe na čoveka pasažiranjem oslabi. Može da ojača samo mutacijama, promenama na genomu virusa. Ja nemam sopstvena istraživanja, u penziji sam, ali slušala sam profesorku Tanju Jovanović, koja je rekla da još ne mogu govoriti o pojavi mutanta, ali da su uočili tačkaste promene, to su njene reči, za koje ne znaju koliko mogu da utiču na ponašanje virusa. Ali, ako ima više tih tačkastih promena, one se mogu ujediniti i dati određene promene; čim vi dirnete u genom žive ćelije, promene se dešavaju, a na virus mnogo deluju spoljašni faktori ili femotipski uticaji. Promena klime, deterdženti, konzervansi u hrani, sve što upotrebljavamo u održavanju higijene može uticati na virus, menja mu kiselost, alkalnost...
Zbog toga napada različite organe, ne samo pluća?
Viruse istražujemo u laboratoriji i delimo ih prema afinitetu za određena tkiva u ljudskom organizmu. Imamo enteroviruse koji napadaju digestivni trakt, ali ne znači da neće napasti i druge organe kod slabog imunog sistema, imamo neurotropne viruse na kojima sam ja mnogo radila, nose ih komarci i krpelji i prenose na ljude. Njihov domet je centralni nervni sistemi obično dovodi do paralize ili pareza, tu spada zapadnonilska groznica, koju mi imamo...
Sve češće se govori o prokužavanju, koliko je to bitno i kako ide taj proces?
Ne može da se desi da jedan agens uđe u organizam, a da imuni sistem ne deluje, to je nemoguće. Postoji više vrsta imunog odgovora, postoje merljiva antitela koja se nalaze u cirkulaciji i otkrivamo ih raznim metodama. Zavisno od metode, rezultati mogu nešto da se razlikuju, sadašnja metoda eliza priznata je i široko se upotrebljava, njome možemo da otkrijemo cirkulišuća antitela koja se stvaraju protiv korone i to klase IgG i IgM; ako nađemo IgM to znači da je infekcija u toku ili je bila skoro, ako nađemo IgG klasu znači da je čovek bio u vezi s koronom i stvorio se imunitet. Postoje i neutrališuća antitela koja su najvažnija za to da bolesti više ne bude, ali ova analiza zahteva posebne uslove i izvodi se u samo nekoliko laboratorija u Evropi.
To je prirodno sticanje imuniteta?
Da. Postoji i pamćenje ćelija, imunitet ćelija; ako virus uđe u organizam, ćelije koje ga brane na neki način zapamte virus i kad se sledeći put pojavi brzo reaguju. Zbog toga klinička slika kod vakcinisanih i prebolelih, ako može dva puta da oboli, nikad neće biti teška, biće možda asimptomna, možda nećete ni znati da ste inficirani. To se dešava kod vakcinisanih, ćelije su zapamtile virus i nikada nećete imati kliničku sliku koju ste imali pre vakcinacije. Zašto vakcinišemo morbile? To je teška bolest dece, vakciniše se u dve doze i spasavate decu od bolesti i smrti.
Kad očekujete vakcinu?
Još u martu sam rekla da za dobru vakcinu treba najmanje 18 meseci, pobijali su me, ali mislim da treba i duže, budući da se korona pokazala vrlo nezgodnom i ako se izdiferenciralo da je došlo do mutacije, treba pažljivo birati sojeve koji će ući u vakcinu i štititi ljude u svim zemljama u kojima se bolest javila, a javila se svuda. Zato imamo pandemiju. Sojevi se šalju u laboratoriju koja je pod kontrolom SZO i treba izabrati soj koji će pokriti najveći broj varijanti koje su nađene.
Problem je mutacija; možemo napraviti velike doze vakcine, virus mutira i sledeće godine “zaobiđe” tu vakcinu i opet da kliničku sliku. Nikad više neće stvoriti istu kliničku sliku, biće nekog imuniteta, ali to bi komplikovalo materijalno izvoženje i produkciju vakcine. To će biti skupo, kad je Svetska zdravstvena organizacija prikupila 11 milijardi evra, rekli su da je to tek za pripremu, možete misliti koliko tek treba za proizvodnju!
Koliko milijardi ljudi treba da bude vakcinisano za sticanje imuniteta na virus?
Epidemiološke studije pokazuju da 60 odsto ljudi treba da ima antitela, stvorena prirodno ili imunizacijom, tako će se sprečiti epidemija ili pandemija, što ne znači da neće biti infekcija i određenih žarišta, ali ona se saniraju. Ne samo za ovaj virus, za svaki.
Šta nam ostaje do vakcine?
Da se sami čuvamo i štitimo. Epidemiolozi su učinili mnogo, država je uložila mnogo, do vakcine sve je na nama samima.
Moramo biti svesni da smo u ratu s koronom, nevidljivim, nepoznatim neprijateljem. Svakog dana saznajemo nešto novo o virusu, to vam je kao u ratu kad kažete da neprijatelj ima dobre avione, svakog dana vrebamo da vidimo osobine virusa.
ILI ĆE VIRUS DA PROTUTNJI KROZ NAS ILI DA DOBIJEMO VAKCINU
Čuvena dr Ana Gligić o tome kakve su nam šanse u borbi protiv korona virusa
Nije isključeno da ćemo dve, tri godine da se borimo sa ovom pošasti zvana korona virus, ali život mora da se nastavi - smatra čuvena doktorka Ana Gligić.
- Život mora da se vrati u normalu. Jer ako nastavimo da živimo sa ovim opterećenjem sledi katastrofa, i psihička i ekonomska. Ipak, moramo da budemo svesni da kovid-19 nikada neće nestati iz naše sredine - kaže dr Gligić, virusolog i nekadašnja šefica laboratorije u Institutu "Torlak".
Ovakve viruse, dodaje ona u razgovoru za "Politiku", jedino nešto iz prirode može da natera da nestanu.
- Zato ćemo morati da se prokužimo. To znači da će virus morati da protutnji kroz nas ili ćemo da dobijemo vakcinu. Ali ko zna kada će se vakcina pojaviti. Mnogo je teško nešto predvideti posle samo nekoliko meseci od pojave novog virusa. Kada sam radila, nekada je bilo potrebno da prođu po dve, tri godine da bih neki virus identifikovala i to uz pomoć Jejl univerziteta u SAD. Kovid-19 moramo da uhvatimo i za rep i za glavu, slikovito rečeno - kaže dr Gligić, svetski priznata naučnica, koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila na čelu tima koji je izolovao virus velikih boginja ili variolu veru.
Nije isključena broba još dve, tri godine
Na komentar da se čuju predviđanja da ćemo se dve, tri godine boriti protiv ove pošasti, ona kaže da to nije isključeno, ali da virus neće imati ovako jak intenzitet kada prođe ovaj talas.
Na pitanje da li joj se čini da je, možda, virus mutirao, ona kaža da je proučavala publikacije na kojima je radila u vezi sa drugim prirodno žarišnim virusima i da se, po svim karakteristikama, javljale epidemije u tri pika.
Virus verovatno mutira
- To znači, pojave se, pa padne intenzitet, pa se pomisli da je sve prošlo, a onda epidemija ponovo bukne. Sadašnja situacija odgovara tome. Verovatno virus mutira, ali pošto nemamo sopstvena istraživanja - to ne možemo da tvrdimo. Međutim, nema drugog objašnjenja. Mislim da se neke mutacije dešavaju. Imam neke podatke o tome, ali ne smem javno o tome da govorim. Slušala sam obraćanje da Tanje Jovanović, prodekana sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je rekla da oni rade na tom virusu i da se beleže male, sitne tačkaste promene na genomu, ali da ne znaju koliki one imaju uticaj na promenu samog virusa. Oni imaju dobro razvijene pi-si-ar ehnike i znaju dosta.
Na konstataciju da pojedini lekari smatraju da osim kovida-19 haraju i drugi virusi koji daju slične simptome, dr Gligić kaže neki pacijenti završe na Infektivnoj klinici sa simptomima respiratornih infekcija, a da nije u pitanju kovid-19.
- Trebalo bi virusolozi da dobiju te materijale i da testiraju ljude na druge respiratorne viruse. Jer ne treba zaboraviti i na druge bolesti kao što je virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci. Epidemija te bolesti bila je 2011. godine i sada je vreme da se pojavi druga epidemija. Takođe, treba dijagnostikom potvrditi i druge korona viruse, zatim adenoviruse. To je sada sve pomešano. Pacijenti koji nemaju koronu, ali imaju drugu bolest zahtevaju drugačiji tretman - kaže dr Gligić.
Šta nas čeka u sudaru korone i gripa
Na pitanje šta će se dogoditi na jesen ili zimu ako se u isto vreme ponovo "probudi" kovid-19, a javi se i grip, čuvena doktorka očekuje da će tu biti dosta problema.
- Biće dosta problema. Ima nekih koji smatraju da će to dovesti do rekombinacije virusa, ali to nije tačno jer je reč o potpuno drugačijim virusima. Zdravstvene ustanove će morati dosta da rade serološka testiranja kako bi se videlo šta je u pitanju. Uvek se štedi na tim testovima antigenima, a to ne sme da se dogodi. Treba imati na umu da klinička slika kod kovida-19 i gripa nije ista - kaže ona.
O širenju virusa vazduhom: "Pa da se i ljubimo i pljujemo jedni na druge ne bi bilo ovako"
Svetska istraživanja pokazuju da se ovaj virus prenosi i vazduhom, s obzirom na to da su se razboleli mnogi koji tvrde da nisu bili u kontaktu sa zaraženim osobama. Koliko istine ima u tome?
- Od početka mi je bilo čudno kako se tako brzo veliki broj ljudi zaražava. Sećam se da sam rekla "pa da se i ljubimo i pljujemo jedni na druge ne bi bilo ovako". Ako se neko ko je zaražen nalazi ispred osobe i kine, on prenosi sitne i krupne kapljice virusa na tu osobu. Ako kine, a nikoga nema ispred, virus se iskašlje na površinu koja se tu nalazi, na primer na nameštaj. Virus tu ostaje, sledeći čovek naiđe, to pipne i dodirne oči, nos ili usta i automatski zarazi. Virus kada padne na površinu osuši se. Ako neko prođe pored ili briše prašinu, on može da ga "podigne" u vazduh, osoba da ga udahne i on tada započinje svoju reprodukciju u organizmu. Pa stručnjaci u laboratoriji suše virus da bi ga dugo održali. Kada osušeni virus dođe u kontakt sa vlažnom sredinom, kao što je respiratorni trakt, onda on oživi. Zbog svega toga je važno da ljudi nose maske na pravila način, a ne da ih skidaju pa nose u rukama i opet stavljaju. Tako neko može da unese virus - objasnila je dr Gligić.
"Ja sam već 22. marta, čim sam dobila potvrdu u laboratoriji, predložila da se odmah objavi da je variola tu, ali oni su rekli da je bolje da malo sačekamo i da ćemo možda sanirati stvar dok je virus samo u krugu malog broja ljudi", kaže dr Gligić. "Rekla sam da ne verujem u to. Epidemija je proglašena tek 25. marta."
Dr Gligić pretpostavlja da su razlozi za takvu odluku bili: predstojeća letnja sezona na Hrvatskom i Crnogorskom primorju i uvek delikatno "kosovsko pitanje". Sa njom se slaže i dr Pantić.
"Predložila sam da se od svih koji su autobusima išli na hodočašće uzme krv na analizu. To je bilo teško dobiti jer su kosovski Alabanci bili jako osetljivi na to da neko proglasi da su oni uzrok velike nesreće koja je zadesila Jugoslaviju. Po uzorke na Kosovo smo išli u pratnji milicije", priseća se dr Gligić.
Rad Republičke zdravstvene inspekcije ograničavao je amandman 18 na Ustav SFRJ, po kome su pokrajine imale svoje zdravstvene službe, pa prema tome i svoje sanitarne inspekcije. To znači da pokrajinske zdravstvene vlasti nisu bile podređene republičkim, već direktno saveznim. Zbog toga je Republička zdravstvena inspekcija na Kosovu mogla da deluje tek posle intervencije kod saveznih organa. Da ironija bude veća, republički sekretar za zdravlje bio je kadar iz Vojvodine, a njegov zamenik kadar sa Kosova.
Pitanje je šta bi bilo da Ibrahim Hoti tog 20. decembra 1971. nije u bolničkom klozetu obrisao vakcinu. Da li bi to učinio neko drugi? Da li je to učinio još neko?
40 GODINA OD EPIDEMIJE VELIKIH BOGINJA: UPOZORENJE NA KOJE NIKO NIJE OBRATIO PAŽNJU
Komentara: 0