Najnovija anketa u devet zemalja Evropske unije pokazala je da postoji rasprostranjeno nezadovoljstvo odgovorom Unije na korona krizu, ali i snažna saglasnost o potrebi jače evropske saradnje. Autori studije u tome vide dokaz da argumentaciju u prilog veće integracije EU treba drugačije formulisati.

Kada je izbila pandemija i kada su u Evropi uvedene mere ograničenja u javnom životu, rodila se i hipoteza da će kriza obnoviti poverenje javnosti u institucije vlasti i posebno podvući neohodnost evropske saradnje.

Pojedinici su otisli tako daleko da špekulišu da će to rezultirati nekakavim evropskim "Hamiltonijanskim" trenutkom, što je aluzija na Aleksandra Hamiltona, jednog od osnivača SAD, zaslužnog za ekonomsko srastanje Amerike posle rata za nezavisnost.

Ali takva očekivanja bi, prema najnovijem istraživanju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), mogla da budu samo pusta želja.

Anketa agencija Datapraksis (Datapraxis) i JuGov (YouGov) koja u poslednjoj nedelji aprila i prvoj nedelji maja obuhvatila 11.000 ljudi u devet članica EU, pokazala je da mnogi Evropljani, u proseku 46% ispitanih, smatraju da Unija reagujući na pandemijsku krizu nije bila dorasla svojoj odgovornosti.

Pokazalo se da je to nezadovoljstvo u nekim zemljama posebno izraženo, pa je tako 63% Italijana i 61% Francuza ocenilo da EU nije ispunila svoje zadatke. Istovremeno, ni u jednoj od zemalja obuhvaćenih anketom reagovanjem EU nije bila zadovoljna većina građana. Najpozitivnije mišljenje imali su stanovnici Portugala, gde je pošanje EU pozitivno ocenilo 36% učesnika ankete.

Pa ipak, više od polovine i Portugalaca, kao Španaca priklonilo se stavu da EU nije bila dorasla zadatku.

Štaviše, mnogi učesnici ankete ocenili su i da se EU tokom pandemije pokazala kao "irelevantna". U Francuskoj se takvom stavu, delom i izričito, priklonilo 58% ispitanih, a u Portugalu 52%. Čak i u zemljama u kojima je samo manjina izričito rekla da je EU bila nevažna, veći je bio broj građana koji su se donekle saglasili sa tim stavom, od onih koji su ga potpuno odbacili.

Uprkos tim uglavnom negativnim ocenama, većina učesnika ankete ocenila je da je kriza pokazala neophodnost jače saradnje unutar EU. U pojedinim zemljama, među kojima su i Portugal, Španija i Italija, takvom se stavu priklonilo više od tri četvrtine građana (90%, 81% i 77%).

Potrebno je reći da je anketa pokazala i da među Evropljanima ne postoji veliki entuzijazam za spektakularan povratak nacionalnih vlada na političku pozornicu.

Iako su mnoge vlade u krizi preuzele veća ovlašćenja, to je uglavnom bilo praćeno malim entuzijazmom, ocenili su autori istraživanja.

Tako je u devet evropskih zemalja samo 29% građana reklo da sada gaje veće poverenje u svoje vlade i da misle da su one obavile dobar posao. Nasuprot tome, 33% je reklo da su izgubili poverenje u vlade svojih država i izrazilo skepsu u pogledu njihovog postupanja.

Prosek ipak ne pokazuje sav raspon u kojem su se kretali odgovori u zavisnosti od zemlje, pa je tako na jednom polu Danska, gde je 60% građana reklo da ima poverenje u svoju vladu i izrazilo zadovoljstvo njenim radom u vreme krize, a na drugom Francuska, gde je 61% učesnika ankete reklo da sada imaju manje poverenje u vladu i da imaju negativno mišljenje o njenom ponašanju u krizi.

Anketom su bile obuhvaćene Bugarska, Danska, Francuska, Italija, Nemačka, Poljska, Portugal, Španija i Švedska.

Autori istraživanja, direktor ECFR Mark Leonard i predsedavajući Centra za liberalne studije u Sofiji Ivan Krastev, uvereni su da je stav o potrebi snažnije saradnje zemalja EU posledica osećaja da su evropske zemlje u globalnoj krizi prepuštene same sebi. Taj stav ilustruju i odgovori na pitanje koga smatraju najtešnjim saveznikom u vreme krize oko korona virusa.

U sedam od devet zemalja, većina anketiranih odgovorila je "nikoga", a zatim su kao najvernije saveznike navodili EU, SAD, Kinu ili Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO). Mnogi su naveli da se njihovo mišljenje o SAD i Kini tokom krize pogoršalo.

Posebno su nedvosmisleni rezultati koji se tiču SAD. Dok je jedno ranije ispitivanje javnog mnjenja Fondacije Kerber pokazalo da je čak 73% građana Nemačke tokom pandemije steklo lošiju sliku o SAD, nova anketa pokazuje da sada ukupno 59% Evropljana deli takvo mišljenje. Prema anketi ECFR, to je posebno izraženo u Danskoj, Portugalu i Nemačkoj, sa 71%, 70% i 65% glasova.

Zbog ukupnog razočaranja i nezadovoljstva učesnika ankete načinom kako se EU bavila pandemijom, ECFR je šefove država i vlada upozorila da želju građana za snažnijom saradnjom ne brkaju sa većom podrškom idealima Unije ili većom solidarnošću. Leonard i Krasev smatraju da su Evropljani svesni da bi, "ako ne budu nastupali jedinstveno, mogli da postanu žrtva hazarderske igre Kine i SAD".

Zato predlažu da se argumentacija u prilog veće integracije EU preformuliše u jezik nacionalnog interesa. Oni tvrde da "novi zahtevi za saradnjom nemaju svoj koren u gladi za novim institucijama, već mnogo više u zabrinutosti da se u jednom opasnom svetu ne izgubi kontrola......u pitanju je mnogo više Evropa nužnosti, nego izbora".

Izvor: Euroactiv, 29. 6. 2020.