Medicinski fakultet u Beogradu danas počinje važnu studiju o korona virisu, gde će na reprezentativnom uzorku da se pokaže koji procenat stanovništva je imun na korona virus u ovom trenutku. Ovo su koraci po kojima će se vršiti testiranja.
Prof. dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i članica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, objasnila je jutros da je jedan od najznačajnijih ciljeva ispitivanje koliko je građana Srbije dosad steklo imunitet na virus, odnosno koliko ih ima antitela.
Prvi korak: pozivanje domaćinstava
U studiji će, rekla je, učestvovati 1.000 ispitanika, gde će o odmah znati koliki je stepen imuniteta, faktor rizika, poridični klaster.
- Jedinica posmatranja je domaćinstvo, biće izabrane porodice za testiranje, odnosno već su izabrane, postupak je u toku, pripreme su već počele, a krenuće se s tim do kraja nedelje. Izabrana domaćinstva biće pozvana, naravno oni mogu da odbiju ukoliko ne žele da se testiraju, a ukoliko pristanu dolaze u Institut ili Zavod za javnoo zdravlje, šta im je u blizini prebivališta, potpisuju pisani pristanak, popunjavaju tri upitnika, nema kompromitujućih pitanja i uzima im se krv. Onda se te osobe dobijaju informaciju da li su stekli imunitet - objasnila je doktorka za TV Prva.
Kako sinoć objašnjeno na RTS-u, neće se ići direktno u domaćinstva, već će građani popunjavati upitnik u regionalnim zavodima za javno zdravlje. Lekari iz zavoda pozivaće domaćinstva, objasniti im značaj studije i pozvati ih da učestvuju. Biće testirani uzorci građana stariji od sedam godina.
Drugi korak: Potpisivanje pristanka i uzimanje krvi
- Ukoliko porodica bude pozvana, dobiće svoj termin u zavodima za javno zdravlje. Tamo će najpre potpisati pristanak, dati saglasnost za učešće u studiji. Popuniće tri upitnika i uzeće im se od 6 do 10 mililitara krvi, koja se tu u zavodu centrifugirana. Izdvaja se serum od pune krvi i biće transportovana u INEP - objasnila je za RTS prof. dr Tatjana Pekmezović, rukovodilac seroepidemiološke studije.
Treći korak: Proučiti transmisije u porodicama
Cilj je, kako kaže Pekmezovićeva, proučiti asimptomatske slučajeve, lance transmisije u porodicama ali i percepciju od rizika bolesti u populaciji. Na osnovu toga, biće fomirane mere ako se virus ponovo javi.
Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Nebojša Lalić navodi za RTS da je cilj i definisati koje su to osetljive populacije na ovaj virus i koji su faktori rizika koji su doprineli lošem ishodu. Lalić ukazuje da će studijom biti omogućeno da se bolje definišu molekulske karakteristike virusa jer iz toga proizilaze mogućnosti terapije.
Ukazuje da je važno da građani shvate da učestvovanjem doprinose da se eventualni novi nalet epidemije dočeka spremno.
- Nema posebnih dužnosti koje učesnici u studiji imaju, a upitnik neće sadržati nezgodna pitanja - napominje Lalić.
Građani se ne mogu javljati dobrovoljno za testiranje
Na pitanje voditeljke da li građani mogu dobrovoljno da se prijave za testiranje, Darija Kisić Tepavčević naglasila je da to nije praksa kod takvih ispitivanja.
- Da bi bilo reprezentativno ne može da se uzme u obzir tkzv. efekat dobrovoljca. Taj efekat nije dobar jer po pravilu dobrovoljac ili vodi više računa o svom zdravlju, pa predstavlja zdraviji segment populacije nego što je to uobičajeno. Takođe, s druge strane može se pomisliti da je taj dobrovoljac bio u kontaktu sa zaraženim i da se zato javlja. Znači, po pravilu su dobrovoljci ili pod manjim ili pod većim rizikom - rekla je doktorka.
Uradili smo dobar posao, ali smrt 153 osobe boli
Ove mere preporučene su i donesene još na početku, a zatim su usledile drastičnije, kao što je uvođenje vanrednog stanja i policijski čas, što znači da se njegovim ukidanjem vraćamo na početak. Darija Kisić Tepavčević slaže se sa ocenom svog kolege epidemiologa dr Predraga Kona, koji je rekao da je “sada sve na nama”.
- Od samog početka je sve na nama, suština je u našem ponašanju, jer kakve god da su mere, niko ne mpže kontrolisati kako će se neko ponašati. Ali sve mere koje su donesene u sklopu vanrednog stanja bile su i za one koje nisu prepoznali koliki je to značaj, i da nas primoraju da te obilke ponašanja primenimo, a one na kraju krajeva, spašavaju život. I mislim da je sada svima jasno, da je to ključno, ta udaljenost. Ove mere je većina zemalja uvela na slične načine, i bile su potrebne, prvenstveno zbog onih koji nisu imali simptome, koji nisu imali težu kliniku sliku - objasnila je Kisić Tepavčević
Profesorka je takođe rekla da je smrt 153 osobe u Srbiji od korone nešto što boli
- To je tuga i žal za nečim što je moglo da se spreči - dodala je ona i naglasila da “sadašnji tok i gašenje kovid epidemije pokazuje da smo uradili dobar posao”.
GOSTOVANJE NA PRVA TV
GOSTOVANJE NA RTS
M. M. C, J. A. Foto: Jakub Kaczmarczyk Poznan/EPA Izvor: Blic, 4. 5. 2020.
Komentara: 0