Korona virus i činjenice - u malim porcijama
Postoji toliko informacija o korona virusu da vas mogu zatrpati. Odlučili smo da sumiramo najvažnije i nadamo se da će ova kolekcija pomoći da se snađete.
Činjenica 1.
Kovid-19 i SARS-KoV-2 nisu ista stvar. Kovid-19 je bolest („d" označava „bolest") uzrokovana novim korona virusom. SARS-KoV-2 je naziv samog virusa.
Činjenica 2.
CoV je skraćenica za CoronaVirus - korona virus. To je naziv porodice virusa (ukupno ih je oko 40), koji podsećaju na krunu zbog šiljastih nastavaka.
Činjenica 3.
Korona virusi su uljezi biologije. Vrh svakog šiljka „oponaša" molekul korisne supstance, tako da ga ćelijski receptori rado uvlače u sebe. Zajedno sa šiljkom, u ćeliju ulazi virus. Tako dolazi do infekcije.
Činjenica 4.
Izraz „novi korona virus" (novel ili nCoV) znači da je virus nov ne samo za naučnike, nego i za naše ćelije.
Činjenica 5. Tokom dva miliona godina evolucije, naš imuni sistem je naučio da se nosi sa većinom poznatih infekcija, ali novi korona virus je pravo iznenađenje - zato je tako teško nositi se sa virusom, a tako lako zaraziti se.
Činjenica 6.
Kada jednom uđe u ćeliju, virus „preuzima" kontrolu nad njom i tera je da umesto uobičajenih proteina beskočano proizvodi sopstvene kopije. Tako počinje lančana reakcija. Na kraju ćelija umire, a nosilac infekcije postaje zarazan.
Činjenica 7.
U početnoj fazi infekcije novi korona virus se aktivno razmnožava u grlu i gornjim disajnim putevima. Infekcija se potom spušta i može doći do pluća i izazvati upalu.
Činjenica 8.
Upravo zato je kašalj prvi simptom infekcije. Temperatura počinje da raste tek kasnije.
Činjenica 9.
Ili ne počinje da raste - kod 30 odsto pacijenata u Vuhanu u trenutku dolaska u bolnicu temperatura nije bila povišena.
Činjenica 10.
Mnogi ljudi koji se zaraze nemaju čak ni kašalj. Bolest prolazi bez ikakvih simptoma - čovek može da ni ne posumnja da je bolestan.
Činjenica 11.
Međutim, asimptomatski pacijenti i dalje su aktivni nosioci infekcije i mogu da zaraze druge.
Činjenica 12.
Simptomi blažeg oblika Kovid-19 su vrlo slični običnom sezonskom gripu: suv kašalj, groznica, opšta slabost, ponekad bolovi u mišićima ili glavobolja.
Činjenica 13.
Blaži oblik se leči na isti način kao i običan grip - kod kuće, u odnosu na simptome.
Činjenica 14.
Jedan od najneobičnijih simptoma korona virusa je gubitak čula ukusa i/ili mirisa.
Činjenica 15.
Ovaj simptom se ne sreće kod svih obolelih, ali može se javiti i kao jedini simptom infekcije.
Činjenica 16.
Dakle, ako odjednom prestanete da osećate miris ili ukus, to je znak da treba da budete pažljivi i preduzmete mere.
Prva vakcina protiv virusa Kovid-19 može biti dostupna krajem godine
Činjenica 17.
Važno: nosilac novog korona virusa postaje opasan po druge odmah posle infekcije - mnogo pre nego što se bolest razvije i pre nego što se pojave prvi simptomi.
Činjenica 18.
Dobra vest: što je virus opasniji i smrtonosniji, to se teže širi. Kada ubije svog domaćina, virus više ne može da zarazi druge. Zbog toga virus retko mutira u smrtonosnije oblike - to mu nije u interesu.
Činjenica 19.
Loše vesti: Ovo je SARS-KoV-2 - samo iz druge kategorije. Ovaj virus pretvara domaćina u nekoga ko širi infekciju, ali se ne pojavljuje odmah ili se ne pojavljuje uopšte. Tako nosilac uspeva da zarazi još nekoliko ljudi.
Činjenica 20.
U proseku, svaki nosilac novog korona virusa uspe da zarazi dve do četiri zdrave osobe. To je veći broj u odnosu na sezonski grip (1,3), ali manji neki kod malih boginja (12+).
Činjenica 21.
Iako, kao i svaka infekcija, korona virus ima i takozvane super-kliconoše - prenosioce koji inficiraju neuporedivo više ljudi: stotine ili čak hiljade.
Činjenica 22.
U Južnoj Koreji, virus je bio pod kontrolom sve dok broj slučajeva nije dostigao 30. Ali žena pod šifrom „Pacijent 31", zarazila je oko 1.200 ljudi.
Činjenica 23.
Ispostavilo se da je bila veoma religiozna i da je nastavila da ide u crkvu, uprkos kašlju i groznici, zanemarujući preporuke korejskih vlasti.
Činjenica 24.
Za 10 dana, broj zaraženih u Južnoj Koreji porastao je sa 30 na 5.000.
Činjenica 25.
Stopu smrtnosti od Kovid-19 još uvek je teško tačno izračunati, ali većina studija procenjuje je između jedan i tri odsto.
Činjenica 26.
To je oko 20 puta više od sezonskog gripa, ali nije ni blizu visoka kao kod prethodnih korona virusa - SARS-a (10%) i MERS-a (25%).
Činjenica 27.
Smrtnost od Kovid-19 u velikoj meri zavisi od ukupnog opterećenja zdravstvenog sistema i brzine pružanja pomoći: u Nemačkoj iznosi 1,6 odsto, a u Iranu je skoro šest odsto.
Činjenica 28.
Globalno, među starijima od 70 godina smrtnost prelazi osam odsto, među starijima od 80 smrtnost je skoro 15 odsto.
Činjenica 29.
Zato je sada glavni zadatak vlasti širom sveta da prolongiraju epidemiju što je duže moguće, ne dozvoljavajući velikom broju ljudi da obole istovremeno.
Činjenica 30.
Pandemija se ubrzano razvija: od prvog slučaja stiglo se do broja od 100 hiljada pacijenata za 67 dana, dok je za nešto više od deset meseci u svetu obolelo više od 54 miliona ljudi.
Činjenica 31.
Svakog dana, broj zaraženih povećava za oko pola miliona.
Činjenica 32.
Pandemija se proširila i do najudaljenijih krajeva sveta, a u sredu 11. novembra prvi slučaj zaraze zabeležen je i na udaljenom pacifičkom ostvu Vanuati.
Činjenica 33.
Stručnjaci upozoravaju: treba psihološki da se pripremite da će broj zaraženih možda dostići stotine miliona.
Činjenica 34.
Nije tačno poznato odakle potiče SARS-KoV-2, ali zna se da su slepi miševi i pangolini nosioci sličnih virusa.
Činjenica 35.
Virus je najverovatnije mutirao i preneo se na neku drugu životinju, a sa nje na čoveka.
Činjenica 36.
Da li je virus bio opasan po čoveka u trenutku kada se zarazila prva osoba? Ili je mutirao i naučio da prodire u naše ćelije kada je već bio u čoveku? Naučnici još nisu pronašli odgovore na ova pitanja.
Činjenica 37.
Ako je virus već bio opasan kada je došao u kontakt sa ljudima, to znači da je možda još uvek negde u životinjskom carstvu, pa pre ili kasnije može ponovo da zarazi ljude.
Činjenica 38.
Zbog toga su na početku epidemije u Vuhanu odmah zatvorene pijace na kojima su se prodavale divlje životinje.
Smatra se da je izvor epidemije pijaca divljih životinja u Vuhanu (Foto: Getty Image)
Činjenica 39.
To je, uzgred, standardna mera u Kini u ovakvim slučajevima - pijace se zatvaraju prilikom sumnje na novu infekciju i uvodi se karantin. Obično deluje, ali ovaj put je bilo prekasno: asimptomatski virus već je stigao među ljude.
Činjenica 40.
Ne, virus nije pobegao iz biološke laboratorije, bez obzira koliko bi neko možda želeo da veruje u to.
Činjenica 41.
Nekoliko naučnih timova iz različitih zemalja paralelno je detaljno ispitalo verziju o veštačkom poreklu korona virusa i odbacilo je kao neosnovanu.
Činjenica 42.
„Naša analiza jasno pokazuje da SARS-KoV-2 nije napravljen u laboratoriji i da njime nisu vršene nikakve ciljane manipulacije", pišu istraživači u naučnom časopisu Nejčr.
Činjenica 43.
Kad već raskrinkavamo mitove, evo još jednog: hirurške maske ne štite u potpunosti od korona virusa, ali je važno nositi ih kako bi se sprečilo širenje virusa čije su čestice toliko male da lako prolaze kroz pore.
Činjenica 44.
Evo, da vam pomognemo da zamislite veličinu virusa: oko 100 miliona kopija može lako stati na vrh igle.
Činjenica 45.
Kašljanje inficiranog pacijenta razbacuje vrlo sitne kapljice pljuvačke, od kojih svaka može sadržati milijarde (!) virusnih čestica.
Potražnja za medicinskim maskama naglo je skočila sa izbijanjem epidemije (Foto: EPA)
Činjenica 46.
Ipak, ima smisla nositi masku - ona ne pruža stoprocentnu zaštitu, ali donekle smanjuje rizik po druge. Uz to, važno je držati fizičku distancu od najmanje dva metra.
Činjenica 47.
Korona virus može da se prenese s čoveka na kućne ljubimce, a u obrnutom slučaju je mala verovatnoća da se čovek zarazi od kućnih ljubimaca.
Činjenica 48.
Virus se može pokupiti u potpuno praznoj prostoriji, gde je prethodno boravio zaraženi.
Činjenica 49.
U vazduhu korona virus preživljava (tj. može zaraziti zdrave ljude) tri sata.
Činjenica 50.
Na plastičnim i čeličnim površinama SARS-KoV-2 ostaje opasan do tri dana, na papiru i kartonu - do jednog dana, na bakru - do četiri sata.
Činjenica 51.
Zato je glavno i najpouzdanije sredstvo za prevenciju temeljno pranje ruku posle kontakta sa bilo kojom površinom izvan vašeg doma.
Činjenica 52.
U ovom snimku možete pogledati kako pravilno da operete ruke (ne, ovo nije tako očigledno kako ste mislili).
Higijena ruku predstavlja prvu liniju odbrane u borbi protiv virusa
Činjenica 53.
Ako slučajno u blizini nemate gde da operete ruke, možete koristiti antiseptik gel za ruke. Ali, bolje je oprati ruke.
Činjenica 54.
Antiseptik možete da napravite kod kuće, a za to će vam trebati medicinski alkohol. Evo i kako.
Zaštita od virusa: Kako da sami napravite sredstvo za dezinfekciju
Činjenica 55.
U ekstremnom slučaju, dezinfekciju možete uraditi miramistinom ili hlorheksidinom - oni uništavaju ne samo bakterije, već i viruse.
Činjenica 56.
Antibiotici su beskorisni protiv korona virusa, baš kao i protiv bilo kojeg drugog virusa, uključujući grip ili herpes.
Činjenica 57.
Karantinske i druge restriktivne mere u celom svetu možda će potrajati (sa kraćim pauzama) sve dok se ne nađe vakcina ili efikasna terapija za Kovid-19.
Činjenica 58.
Do sada se pojavilo nekoliko vakcina za koje tvorci tvrde da su više od 90 odsto delotvorne protiv korona virusa, a prve doze mogle bi da budu dostupne do kraja 2020. godine.
Činjenica 59.
Za sada nije poznato da li će vakcina pružati trajnu zaštitu od Kovida-19. Ako imunitet ne jača, možda će biti potrebno imati vakcinu svake godine, na isti način kao i protiv gripa. Takođe će biti nekih ljudi - poput onih sa slabim imunološkim sistemom - koji neće moći da dobiju vakcinu.
Činjenica 60.
Još ne postoji specifična terapija za SARS-KoV-2. Oboleli se tretiraju isključivo simptomatski, odnosno ne leči se sama bolest, već se tretiraju simptomi.
Činjenica 61.
Više od 35 miliona ljudi kojima je širom sveta potvrđen Kovid-19 se uspešno oporavilo.
Činjenica 62.
Većini pacijenata uopšte nije bila potrebna medicinska pomoć. Oni su se lečili kod kuće, istim preparatima kao što leče običan grip i oporavljaju se za oko nedelju dana.
Činjenica 63.
Hospitalizacija je potrebna uglavnom za starije i/ili one koji već imaju neku hroničnu bolest.
Činjenica 64.
U teškim slučajevima, pacijent mora biti priključen na respirator. Njih možda neće biti dovoljno ako se previše ljudi razboli.
Činjenica 65.
Upravo je to bio jedan od glavnih uzroka visoke smrtnosti u Italiji u odnosu na ostatak sveta na početku pandemije. Bilo je puno starijih pacijenata, bolnice su bile preopterećene, osoblje premaoreno, a opreme nije bilo dovoljno.
Nije dovoljno samo nositi masku, moramo da je nosimo pravilno
Činjenica 66.
Najviše zaraženih zabeleženo je u Sjedinjenim Američkim Državama - registrovano je više od 11 miliona zaraženih, preminulo je više od 240.000, a oporavilo se više od 4,1 miliona.
Činjenica 67.
Paralelno se traga za lekom. Nema vremena za razvoj novih lekova, a lekari testiraju postojeće lekove protiv virusa i njihovu efikasnost u borbi protiv SARS-KoV-2.
Činjenica 68.
U februaru su kineski lekari primetili da hlorokin, lek namenjen sprečavanju i lečenju malarije, daje dobre rezultate. Od tada je urađeno nekoliko studija i odustalo se od njegove upotrebe u borbi sa Kovid-19.
Činjenica 69.
U međuvremenu su se testirala još dva moguća leka - lopinavir koji se obično koristi za lečenje HIV-a i remdesivir, koji je prvobitno razvijen za lečenje groznice izazvane ebolom virusom Marburg. Urađeno je nekoliko testiranja, ali bez dobrih rezultata u upotrebi ova dva leka kod Kovida-19.
Činjenica 70.
Poslednje otkriće koje uliva nadu - osim vakcine - je antivirotik Avigan (Favipiravir), popularni preparat protiv gripa u Japanu. Posebno je dizajniran za borbu protiv RNK virusa. Favipiravir je pokazao obećavajuće rezultate u kliničkim studijama u Kini, Rusiji i Japanu, a u toku je još ispitivanja u više zemalja.
Činjenica 71.
Prilikom testova sprovedenih u Vuhanu, pacijenti zaraženi korona virusom koji su primili Avigan oporavljali su se u proseku za četiri dana.
Činjenica 72.
Gotovo svi pacijenti u Kini su, pored običnih lekova, koristili preparate tradicionalne kineske medicine (TKM).
Korona virus: Kako da znam da li sam zaražen
Činjenica 73.
TKM formulu, koja je razvijena u Osmoj narodnoj bolnici u provinciji Guangdžou, odobrilo je Ministarstvo nauke i tehnologije provincije Guangdong, a dobila je i zvanično odobrenje regionalnih vlasti.
Činjenica 74.
Prema izveštaju kineske nacionalne informativne agencije Singua, oboleli od Kovid-19 se posebno efikasno oporavljaju od kombinacije tradicionanog leka Kingfei paidu sa glavnom terapijom.
Činjenica 75.
Ovaj tradicionalni lek pravi se od lekovitog bilja i drugih biljaka, koje među kojima su golosemenica koriternčevka i koren sladića. Recepata za ovu tinkturu ima u na desetine varijacija, ako ne i na stotine.
Činjenica 76.
Ozbiljno bolesne pacijente ponekad pokušavaju da spasu transfuzijom krvne plazme oporavljenih, koja sadrži antitela protiv virusa. Ovakva praksa pokazala se uspešnom tokom epidemije SARS-a, MERS-a i virusa ebole - i zvanično je preporučena od Svetske zdravstvene organizacije.
Činjenica 77.
Kijanje NIJE simptom korona virusa. Kašalj - da, kijanje - ne.
Korona virus: Kako očistiti telefon sapunom i vodom
Činjenica 78.
SARS-KoV-2 i dalje mutira. Od početka pandemije do danas, naučnici su pronašli više hiljada mutacija.
Činjenica 79.
Naučnici smatraju da mutacija D614G olakšava širenje virusa među ljudima.
Činjenica 80.
Genetske razlike pomažu naučnicima da mapiraju širenje virusa.
Mutacije virusa su uobičajene tokom trajanja pandemije
Činjenica 81.
Ne postoje dokazi da se Kovid-19 može prenositi preko hrane, dok kuvanje na visokim temperaturama ubija virus.
Činjenica 82.
Ipak, ukoliko želite da nekome odnesete hranu, a nemate simptome virusa, proverite da li ste temeljno oprali ruke vodom i sapunom pre nego što počnete sa kuvanjem.
Činjenica 83.
Iako su male šanse da se zarazite virusom korona preko hrane, ona ipak postoji. Na primer, posuda za jelo je verovatno veći rizik od samog jela - obavezno je očistite ukoliko dobijete takav poklon.
Činjenica 84.
A ukoliko sami nosite nekome kuvanu hranu ili tortu, obavezno budite udaljeni najmanje dva metra od svih, pa i od voljenih osoba.
I pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi
Činjenica 85.
Prema dosadašnjim saznanjima o prenosu infekcije, nije uočeno da se virus prenosi polnim putem. Ipak, seksualni odnosi podrazumevaju prisni kontakt, poljubac i dodir, to jesu načini prenošenja ovog virusa.
Činjenica 86.
Ukoliko partner ima simptome ili sumnju, neophodno je da se izoluje i izbegava bliski kontakt. U vreme pandemije posebno treba izbegavati seksualne odnose sa nepoznatim osobama.
Činjenica 87.
Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet.
Činjenica 88.
U svetu se trenutno radi na nakoliko desetina mogućih vakcina protiv Sars-KoV-2 virusa.
Činjenica 89.
Prvo testiranje vakcine na ljudima sprovedeno je u Sjedinjenim Američkim Državama u martu, bez prethodnog ispitivanja na životinjama.
Činjenica 90.
Nekoliko svetskih kompanija ušlo je u završnu fazu testiranja vakcine na ljudima, a neke su se pokazale i više od 90 odsto efikasnim.
Kako prepoznati simptome
Činjenica 91.
Poslednja vest stigla je iz Amerike - kompanija Moderna tvrdi da je njihova vakcina 95 odsto efikasna. Pre nekoliko dana kompanije Fajzer i Biontek objavile su da da su preliminarne analize pokazale da je njihova vakcina „90 odsto efikasna", a vesti o 92 odsto efikasnoj vakcini Sputnjik-V stigla je iz Rusije.
Činjenica 92.
Moderna je razvila RNA vakcinu - što znači da se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u telo. Ono počinje da proizvodi virusne proteine, ali ne i ceo virus, što je dovoljno za osposobljavanje imunološkog sistema da se izbori. Trebalo bi da nauči organizam da stvara oba antitela - i još jedan deo imunološkog sistema koji se nazivaju T-ćelije za borbu protiv korona virusa.
Činjenica 93.
Vakcina kompanija Fajzer i Biontek ima eksperimentalni pristup - ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem. Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa. Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.
Činjenica 94.
Ne postoje RNK vakcine koje su odobrene za upotrebu kod ljudi. Koncept je prethodno istražen i ljudima su davane u kliničkim ispitivanjima drugih bolesti. Regulatorne agencije širom sveta razmotriće vakcinu i odlučiće da li može da bude odobrena za upotrebu.
Izvor: BBC na srpskom, 16. 11. 2020.
