Sažetak

Koronavirusnu bolest (COVID-19) izaziva RNK virus teškog akutnog respiratornog sindroma 2 (SARS-CoV-2) koji je izuzetno zarazan za ljude. Primarni receptor za virus najverovatnije je angiotenzin konvertujući enzim 2. COVID19 je respiratorna infekcija, primarno se prenosi kapljičnim putem i bliskim kontaktom sa obolelom osobom. Procenjeni reproduktivni broj (R0) iznosi 2-2,5, a srednje vreme inkubacije 5,2 dana, u rasponu 1-14 dana (95% granice poverenja 4,1-7,0 dana). Najčešći simptomi obolelih su: povišena telesna temperatura, suvi kašalj, malaksalost, iskašljavanje sputuma i dispneja, potom bol u grlu, glavobolja, mijalgija i artralgija, groznica i vrtoglavica i, ređe, konfuzija, rinoreja, nosna kongestija, gastrointestinalni simptomi, hemoptizije i konjuktivalna kongestija. Poznate su i inicijalne atipične manifestacije. Test lančane reakcije polimerizacije pomoću reverzne transkriptaze u realnom vremenu (rRT-PCR) "zlatni" je dijagnostički standard ali specifičnost i senzitivnost nisu definitivno utvrđeni. Najčešće komplikacije su: akutni respiratorni distres sindrom, akutno oštećenje jetre, akutno oštećenje srca i aritmije a potom sekundarne infekcije, akutna respiratorna insuficijencija, akutno oštećenje bubrega, sepsa i/ili septični šok, pneumotoraks, diseminovana intravaskularna koagulacija, akutna srčana insuficijencija i pojedinačni slučajevi rabdomiolize. Trajanje bolesti varira a kod hospitalizovanih bolesnika procenjeno je na 16-26 dana (interkvartilni opseg 12-29 dana) dok globalna stopa mortaliteta još uvek nije poznata sa sigurnošću. Lekovi protiv SARS-CoV-2 koji se propisuju na osnovu empirijskih protokola (nelicencirana upotreba) su lopinavir/ritonavir, hlorokin i hidroksihlorokin, nitazoksanid, umifenovir, ribavirin, interferon alfa u inhalaciji dok su novi lekovi u fazama kliničkog ispitivanja remdesivir, nafamostat i favipiravir. Proverena medikamentozna profilaksa COVID-19 za sada ne postoji a vakcina protiv SARS-CoV-2 virusa još nije razvijena.

ZAKLJUČAK

SARS-CoV-2 je novi soj koronavirusa koji je uzdrmao ljudsku vrstu na način koji nije viđen još od velike pandemije gripa pre jednog veka. Rekombinovanje genoma unutar animalnog rezervoara je najverovatniji početni evolutivni mehanizam koji je, slično drugim brojnim prethodnim srodnicima, izrodio virusne partikule patogene za ljude ali ovog puta posebnih bioloških odlika. Čini se da je jedinstvena genetska sekvenca SARS-CoV-2 visoko kompatibilna sa obrascem receptorskih molekula koji je u značajnoj meri konzerviran unutar ljudske vrste, što virusu obezbeđuje osetljivost svih populacija i široku kontagioznost na globalnom niovu. Brojne nepoznanice u vezi bioloških, epidemioloških i kliničkih karakteristika COVID-a 19 koje još uvek postoje praktično onemogućavaju sigurna predviđanja daljeg toka aktuelne pandemije. Širenje infekcije COVID-19 na čitav svet je pokrenulo brojna preispitivanja, ne samo u medicinskoj nauci i praksi, već i sa sociokulturoloških i svih drugih aspekata. Nova saznanja iz budućih istraživanja i iskustva stečena u samoj praksi treba da budu osnovni putokazi u budućnosti.