Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut" svake godine objavljuje izvеštајe о кrеtаnju zаrаznih bоlеsti u Srbiјi. Izveštaji su rаđеni prеmа pоdаcimа iz gоdišnjih izvеštаја 23 institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе u Srbiјi, којi su nаdlеžni nа tеritоriјi 25 окrugа.
Izveštaji se rade nа оsnоvu Zакоna о zаštiti stаnоvništvа оd zаrаznih bоlеsti i Prаvilnikа о priјаvljivаnju zаrаznih bоlеsti i drugih slučајеvа utvrđеnih navedenim zакоnоm i оdnоsi sе nа 70 zаrаznih bоlеsti које sе obаvеznо priјаvljuјu.
U poslednjoj obrađenoj godini - 2018. (zatražili smo izveštaj za 2019, pošto nije dostupan na sajtu ove državne institucije), od posledica akutnih zaraznih bolesti u Srbiji je umrlo 126 lica. Stopa mortaliteta je iznosila 1,82/100.000, što je dvostruko niža vrednost nego 2017. godine.
Najveći broj umrlih može se dovesti u vezu sa infekcijom:
- virusom groznice Zapadnog Nila (36),
- gripa (32),
- AIDS (24),
- tuberkuloze (14) i
- malih boginja (10).
Analizom pojedinačnih uzroka smrti u periodu 2006-2018, uz grip, zastupljeni su:
PREMINULI OD ZARAZA
Distribucija umrlih prema uzrastu u 2018. pokazuje da je najviša "uzrasno-specifična stopa mortaliteta od zaraznih bolesti, kao i prethodne godine, zabeležena u uzrasnoj kategoriji 60 i više godina života", stoji u ovom izveštaju.
Najviše preminulih od zaraznih bolesti u prvoj godini života bilo je 2012. - 21, a dvocifren broj dece tog životnog doba bio je još 2009. (17) i 2011. (15). Poslednje tri obrađene godine ukupno je šest preminulih: 2017. bilo je četiri, a 2016. i 2018. jedno tek rođeno dete.
U uzrastu do 19 godina najviše žrtava od zaraznih bolesti bilo je 2013. - 107. U svim ostalim godinama od 2006. do 2018. beleženo je manje od 12 preminulih, od toga u tri godine broj umrlih bio je dvocifren, a u ostalim jednocifren.
Među stanovništvom od 20 do 59 godina najviše stradalih od zaraznih bolesti bilo je 2011. - 117, 2010. - 113 i 2009. - 100. Jedino u tom periodu (2009-2011) upisan je trocifreni broj preminulih, u ostalim godinama je ispod sto.
Najstariji deo populacije bio je najugroženiji od zaraza u ovom periodu. Osobe stare 60 i više godina najviše su stradale od zaraznih bolesti 2012. godine, preminulo je 212 građana. To je i najveći godišnji broj stradalih po jednoj starosnoj grupi od 2006. do 2018. godine. Samo dve godine upisan je dvocifren broj preminulih: 2006. je bilo 97, a 2018. 75 stradalih među najstarijima. U svim ostalim godinama uvek je bio trocifren broj preminulih i kretao se od 120 (2009) do 197 (2014).
PREMINULI OD GRIPA
Ukupna broj preminulih od gripa na teritoriji Srbije u periodu od 2009. do 2018. godine je 328.Od 2002. do 2008. nisu zabeleženi smrtni slučajevi od gripa, saznajemo iz godišnjih izveštaja Batuta. Od 2009. do 2018. svake godine bilo je preminulih i od gripa; samo 2014. godine broj žrtava bio je jednocifren (
7), a u ostalim godinama kretao se od
22 (2013) do
52 (2019, tada je bilo najviše preminulih od gripa u jednoj godini).
Najviše obolelih od gripa registrovano je 2018. - ukupno
171.901, a druga godina po broju zaraženih je 2009. -
117.958, upisano je u zvaničnim izveštajima. Za 2018. godinu je napomenuto da je
broj obolelih od gripa "prikazan iz populacionog nadzora nad gripom, tj. nad oboljenjima sličnim gripu i zbog toga je broj obolelih veći nego u ranijim godinama, a u skladu sa tim i incidencija na 100.000 stanovnika".TABELA PPNS: Brojevi obolelih i preminulih od zaraznih bolesti i od gripa u Srbiji od 2002. do 2018. godini
* Broj obolelih od gripa je u 2018. godini prikazan iz populacionog nadzora nad gripom, tj. nad oboljenjima sličnim gripu i zbog toga je broj obolelih veći nego u ranijim godinama, a u skladu sa tim i incidencija na 100.000 stanovnika
** Nedostaju podaci o uzrasnoj distribuciji za 64 osobe umrle od bolesti koje se prijavljuju zbirnom prijavom*** Nedostaju podaci o uzrasnoj distribuciji 51 osobe umrle od bolesti koje se prijavljuju zbirnom prijavom**** Nedostaju podaci o uzrasnoj distribuciji 14 osoba umrlih od bolesti koje se prijavljuju zbirnom prijavom
***** Nije uključen broj umrlih od pneumonija, koje se prijavljuju zbirnom prijavom
Kovid-19 statistika (izvor: Batut)
U Republici Srbiji je do 15 časova 15. jula 2020. godine registrovano ukupno 19.334 potvrđena slučaja kovid-19.
Od poslednjeg izveštaja testirani su uzorci 8.393 osoba od kojih je 351 pozitivno.
Na respiratorima je ukupno 169 pacijenata.
U Republici Srbiji testirano je ukupno 515.395 osoba.
U poslednja 24 časa preminulo je 11 pacijenata.
Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 429.
Ukupan broj aktivnih slučajeva 4.858.
BROJ PREMINULIH LICA ZA DATI DATUM
Od početka zaraze virusom korona 6. marta do 5. aprila 2020. godine u Srbiji je 51 osoba preminula od kovida-19. Od narednog dana, 6. aprila, kada je zabeleženo ukupno 58 žrtava kovida-19, nadmašen je najveći broj preminulih osoba od gripa na godišnjem nivou - 52 (2009. godine).
UKUPAN BROJ PREMINULIH OD POČETKA PANDEMIJE
Objava i deo komentara dr Vladice Veličkovića u FB grupi "Nauka u Srbiji" od 24. marta 2020. godine
Vidim da dosta ljudi na socijalnim mrežama relativizuje trenutnu epidemiju, pa iz tog razloga ove jednostavne kalkulacije rizika.
Od gripa je u 2019. u Srbiji obolelo 122.178 ljudi, a umrlo 38.
Dakle, rizik od smrti kod obolelog od gripa je 38/122.178=0.03%.
Od COVID-19 je do sada obolelo 303, a umrlo 3.
Dakle, rizik od smrti kod obolelog od COVID-19 je: 3/303=0.99%.
Ako bi broj obolelih od COVID-19 bio kao od gripa broj smrtnih ishoda od COVID-19 bi bio oko 1.200!
Međutim, uzorak za COVID-19 je mali i u proseku smrtnost od COVID-19 u Evropi je oko 4%. U tom slučaju ako bi broj obolelih od COVID-19 bio kao kod gripa, broj smrtnih slučajeva bi bio preko 4.000!
Izvod iz komentara
Kalkulacije jesu pojednostavljene, ali su dobra aproksimacija. Čak je smrtnost od gripa prilično niža od evropskog proseka. Postoje metode da se prekalkuliše godišnji rizik na dvomesečni, ali će se dobiti još manji rizik za grip. U suštini, mi ovde imamo situaciju kada je dvomesečni rizik od COVID-19 znatno veći od celogodišnjeg za grip.
"Zagušenje" može da poveća smrtnost iznad proseka. U sistemima gde nema zagušenja smrtnost je oko 4%, a u sistemima gde ga ima, poput Italije je 8,7%.
Kako god računali rizik od gripa, već sada je evidentno da u svim kategorijama je oko 10 i više puta manje rizičan od COVID-19.
Kada ne postoji vanredno stanje poput ovog, ne potvrđuju se svi slučajevi testovima, tako da postoji mogućnost da statistika nije tačna 100%. Ali takve nepreciznosti u statističkim obradama retropsektivnih podataka imate u svim oblastima.
Ovo je uprošćena računica, za preciznu računicu bi trebao primarni dataset i onda bi moglo precizno da se izračuna, čak i za otvorene populacije.
U biostatistici se rizik računa na dva načina: "cumulative indicence" i "rate"."Cumulative incidence" jeste broj umrlih/broj obolelih i to se normalno dalje koristi za izračunavanje osnovnih mera kao što je "risk ratio", "attributable risk" itd. "Rate" se koristi kao "instantenious risk" i računa se kao broj umrlih/(broj dana u riziku za svakog pacijenta). Problem sa "rate", iako je precizniji, jeste da je gornja granica beskonačna. Zato se više koristi cumulative incidence koji je fiksiran izmedđu 0-1 (0-100%). Postoji mogućnost da se "rate" transformiše u "cumulative incidence", ali pošto su za transformaciju potrebni intergali rešenje nije eksplicitno, pa je neophodno aproksimativno rešenje, ali i dalje moguće. Reći da izračunavanje procenata nema veze sa računom verovatnoće je isto što i reći da biostatistika ne postoji.
Da zakljičimo: predikcije u medicini nisu moguće i biostatistika nema smisla jer ne postoji niti jedna bolest u medicini za koju će se naći fiksiran broj obolelih zbog imperfekcije dijagnostike. Očigledan primer pogrešnog pristupa je onda kompletna biostatistika zaraznih bolesti i WHO report koji takođe upoređuje kumulativnu incidencu između gripa i COVID-19.
Prosek za smrtnost od gripa globalno je oko 0,15%. Podaci za SAD:
CENTERS FOR DISEASE CONTROL AND PREVENTION
Trenutna smrtnost:
JOHNS HOPKINS UNIVERSITET OF MEDICINE
US CDC je objavilo ovu analizu i ja sam je podelio još početkom marta. Pokazuje isti obrazac povećane smrtnosti od 10 puta u svim starosnim kategorijama COVID19 vs. GRIP. Kada sam to podelio u Srbiji je još uvek bio zvanični stav "idite na šoping u Milano" i kritikovan sam da plašim ljude. Evidentno da i danas postoji isti odnos prema ovim evidentim razlikama.
Vladica Veličković
FB: Science in Serbia/Наука у Србији
Biografija
STATISTIKA STANOVNIŠTVA
Prema podacima o živorođenima i umrlima u Srbiji, koje redovno objavljuje takođe državni izvor - Republički zavod za statistiku, u martu 2019. godine preminulo je 8.933 osoba, a ove godine 744 manje - ukupno 8.189.
U aprilu 2019. umrlo je 8.256 lica, a u 2020. je 369 više - ukupno 8.625.
Tokom maja prošle godine evidentirano je 8.950 umrlih, dok je ove godine bilo 348 manje - ukupno 8.602.
Podaci za jun i jul biće naknadno objavljeni.
ŽIVOROĐENI I UMRLI, JANUAR-MAJ 2020.
PRILOZI PPNS
MEĐUNARODNA STATISTIČKA KLASIFIKACIJA BOLESTI I SRODNIH ZDRAVSTVENIH PROBLEMA - DESETA REVIZIJA, KNJIGA 1 - TABELARNA LISTA, IZDANJE 2010
Međunarodna klasifikacija bolesti
Grip i zapaljenje pluća (J09-J18)
- J09 Grip, virus dokazan
- J10 Grip, izazvan dugim identifikovanim virusom gripa
- J11 Grip, virus nedokazan
- J12 Virusno zapaljenje pluća, neklasifikovano na drugom mestu
- J13 Zapaljenje pluća, uzrokovano Streptococcus-om pneumoniae (Pneumococcus)
- J14 Zapaljenje pluća uzrokovano Haemophilusom influence
- J15 Bakterijsko zapaljenje pluća, neklasifikovano na drugom mestu
- J16 Zapaljenje pluća uzrokovano drugim zaraznim organizmima, neklasifikovano na
- drugom mestu
- J17* Zapaljenje pluća u bolestima klasifikovanim na drugom mestu
- J18 Zapaljenje pluća uzrokovano neoznačenim mikroorganizom
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2018. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2017. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2016. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2015. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2014. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2013. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2012. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2011. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2010. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2009. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2008. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2007. GОDINU
GОDIŠNJI IZVЕŠTАЈ О ZАRАZNIM BОLЕSTIMА U RЕPUBLICI SRBIЈI ZА 2006. GОDINU
Izvor dokumenata: Batut
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini (kao i ilustracija) dozvoljeno je uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.prviprvinaskali.com.
Broj preminulih lica za dati datum
Ukupan broj preminulig od početka pandemije
Komentara: 0