Molim vas da mi oprostite, ali ja verujem da je sada prioritet da se zaustavi pandemija. Prioritet je da se spasu, ukoliko je moguće, milioni života. A to ima primat u odnosu na karijere, politike, čak i lepotu izvesnih nauka. Molim vas da mi oprostite, ali verujem da je nauka u službi društva, naročito kada je to najpotrebnije. A sada je to najpotrebnije, s obzirom da jedino nauka može da pobedi kovid-19 i pandemije koje će doći posle njega.
Moja funkcija predsednika Evropskog istraživačkog saveta (ERC) se završila, s obzirom da sam ranije danas predao svoju ostavku predsedniku Ursuli fon der Lajen. Moje imenovanje je objavljeno u maju 2019. godine kao i stupanje na dužnost prvog januara 2020. Sedam meseci između sam volontirao u ERC, motivisan svojim entuzijazmom i velikom reputacijom ove vodeće svetske agencije za finansiranje, mojom predanošću idealističkom snu o Ujedinjenoj Evropi i verovanjem u služenje zadovoljenju potreba sveta kroz najbolje zalaganje u okviru nauke.
Te idealističke motivacije su uništene veoma drugačijom stvarnošću u roku od tri kratka meseca od stupanja na dužnost. Znaci zabrinjavajućeg ranog upozorenja prerasli su u bolno, ledeno, hladno priznavanje potpuno drugačijeg sveta od onoga što sam ja zamišljao. Pandemija kovid-19 je nemilosrdno pokazala koliko nisam bio u pravu: u vanrednoj situaciji ljudi i institucije vraćaju se svojoj iskonskoj prirodi i pokazuju pravi karakter.
Pošto je postalo evidentno da će pandemija prerasti u tragediju sa mogućim nesagledivim razmerama, smatrao sam da Evropski istraživački savet treba da ustanovi specijalan program usmeren na borbu protiv kovid-19. Verovao sam da je to opravdano očekivanim brojem umrlih, patnjom, društvenim transformacijama i ekonomskom devastacijom, koja će posebno da pogodi siromašne slojeve, najranjivija društva na svetu. Smatrao sam da u takvom vremenu najbolji naučnici na svetu treba da dobiju resurse i mogućnost da se bore protiv pandemije, novim lekovima, novim vakcinama, novim dijagnostičkim alatima, novim bihejviroalnim dinamičkim pristupima naučno zasnovanim, čime bi se zamenile često improvizovane institucije političkih lidera.
Predlog je odbijen jednoglasno od strane upravnog tela ERC bez ikakvog razmatranja oblika ili forme koju bi isti mogao da ima u toj meri da je predsedavanje naišlo na njihovu potpunu odbojnost u svakom pogledu. Odbijanje mog predloga je zasnovano na stavu da su ERC fondovi "Bottom-Up’": nisu navedene fokusne oblasti, kao ni ciljevi finansiranja iz fonda, niti je razmatran korisni uticaj po društvo kao kriteriji za finansiranje. U skladu sa politikom transparentnosti ERC moj predlog i odgovori upravnog tela spadaju u domen javne informacije.
Istina je da Evropska komisija ima "Top-Down", fokusirane programe koje finansira i nekoliko od njih je usmereno delimično na borbu protiv pandemije. Međutim, oni čine pretežno nekordinisan klaster inicijativa sa ograničenim akcentom na "blue sky" otkrića.
Istina, ERC se s pravom ponosi sobom kao agencijom koja finansira elitu u nauci na osnovu izbora onih koji se bave istraživanjem projekata koje žele da predaju za finansiranje. Pa ipak, u svojoj idealističkoj fantaziji smatrao sam da u ovakvim vremenima najbolji treba da uzmu u ruke svoje najbolje oružje i odu na granicu, liniju fronta i pobede ovog zastrašujućeg neprijatelja. Moj argument je bio da ovo nije vreme u kome bi se naučna uprava brinula preterano o suptilnostima razlika između "Bottom-Up" nasuprot "Top-Down" istraživanjima, niti da li će naučni sektori na isti ili sličan način imati koristi od šire inicijative koja se odnosi na kovid-19. Bio sam vidno razočaran, duboko potrešen jednoglasnim odbijanjem.
Moje razočarenje je delimično ublaženo time što je predsednik fon der Lajen lično zatražila moj input o tome kako bi moglo da se reaguje na pandemiju. Za nekoliko dana sam napravio plan sa nekoliko varijanti, čemu je ona dala značajan doprinos svojim direktivama. Sama činjenica da sam direktno radio sa njom izazvala je internu političku oluju. Predlog je prosleđen na nekoliko različitih nivoa administracije Evropske komisije gde je, po mom verovanju, došlo do disintegracije po osnovu uticaja. Bio sam veoma razočaran Evropskom reakcijom na kovid-19 koja je pokazala potpuno odsustvo kordinacije zdravstvenih institucija među zemljama članica, od suprotstavljanja do kohezivne finansijske podrške inicijativa, jednostranog zatvaranja granica i marginalne sinergije naučnih inicijativa.
Bojim se da sam dovoljno video, kako od onih koji rukovode naukom tako i iz političkog delovanja Evropske Unije. U ova tri duga meseca sreo sam zaista mnoge izvanredne i posvećene pojedince, na različitim nivoima organizacije ERC i EK. Međutim, izgubio sam veru u sam sistem.
Sada vreme zahteva odlučnu, fokusiranu i posvećenu akciju - poziv na odgovornost svih onih koji imaju želju da učine nešto protiv ove devastirajuće tragedije. Koristim mogućnost da ponudim svoju iskrenu i skromnu zahvalnost što mi je pružena mogućnost da budem deo evropskog sistema u toku ovog perioda koji je istovremeno bio veoma kratak i veoma dug.
Sada je vreme da se vratim na granicu, na liniju fronta i borim protiv kovid-19 sa stvarnim resursima i odgovornostima daleko od kancelarija u Briselu gde su moje političke veštine jasno neadekvatne, i da budem od prave pomoći i na usluzi onima kojima je potrebno novo medicinsko rešenje.
Do sada, uprkos mojoj formalnoj funkciji, moja uloga je bila da služim kao savetnik Evropskoj komisiji. Posle mog odlaska biće mi čast i biću srećan da nastavim da dajem svoje najsavesnije savete javnosti na transparentan način, besplatno, bez zavodljivih i bombastičnih titula, ukoliko Evropa ili bilo ko drugi iste zatraži.
Mauro Ferari
ORIGINAL
Dr Mauro Ferari je bio gost Beograda u julu 2019. godine, a tom prilikom mu je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti dodeljen počasni doktorat. Dr Ferari je jedan od osnivača nanomedicine, a radio je, između ostalog, i kao profesor na Univerzitetu S. Tomas, Hjuston, Teksas, SAD, kao i na Univerzitetu Kalifornija, Berkli, SAD.
U ekskluzivnom intervjuu Centru za promociju nauke, dr Ferari govori o svojoj karijeri u oblasti nanomedicine, kao i o društvenoj vrednosti nauke i izazovima koje nosi funkcija predsedavajućeg Evropskog istraživačkog saveta (ERC).
Razgovarala: Ljiljana Ilić Snimatelj: Nenad Surčulija Montaža: Bojan Živojinović Produkcija: Centar za promociju nauke, 2019.
Univerzitet Padova, osnovne studije matematike (1985); Univerzitet Berkli u Kaliforniji, magistratura i doktorat iz mehaničkog inženjerstva (1989); Državni univerzitet Ohajo, osnovne studije medicine (2002-2004)
Zaposlenje
Univerzitet Berkli u Kaliforniji, asistent (1991); vanredni profesor (1996); Državni univerzitet Ohajo, redovni profesor (1998);
Metodist istraživački institut u Hjustonu, SAD, predsednik i izvršni direktor;
Evropski istraživački savet (European Research Council, ERC), predsednik (2020-)
Članstvo u drugim akademijama
Nacionalna akademija nauka Republike Italije, inostrani član; Evropska akademija nauka; Papska akademija za život
Članstvo u stručnim udruženjima
Fellow: American Institute for Medical and Biological Engineering; The American Association for the Advancement of Science (AAAS); The American lnstitute for Medical and Biological Engineering (AIMBE); American Soc. Mech. Engrs. (ASME)
Član: American Physical Society; American Association for Cancer Research; Controlled Release Society; Biomedical Engineering Society; International Society for BioMEMS and Biomedical Nanotechnology
Urednički rad
Biomedical Microdevices: BioMEMS and Biomedical Nanotechnology (Springer), glavni urednik
Priznanja i nagrade
Počasni doktorati: University of Palermo (2012);
University of Naples „Federico II“ (2014);
University of St. Thomas, Houston (2017);
Medalja Aurel Stodola, ETH Cirih (2015);
Medalja Blez Paskal, Evropska akademija nauka (2012);
Nagrada osnivača (Founders’ Award), Controlled Release Society (2011)
Komentara: 0