Korona virus i divlje životinje: Raste strah od bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka
Foto (Rojters): Slepi miševi su najverovatnije izvor trenutne pandemije korona virusa, kažu epidemiolozi
Zoonoze - koje prelaze sa životinja na ljude - su u porastu i nastaviće da ih bude sve više ukoliko se ne preduzmu mere za zaštitu divljih životinja i očuvanja životne sredine, upozorili su stručnjaci Ujedinjenih nacija.
Za porast u javljanju bolesti poput Kovida-19 oni krive visoku potražnju životinjskog proteina, neodržive poljoprivredne prakse i klimatske promene.
Zapostavljene zoonotske bolesti ubiju dva miliona ljudi godišnje, kažu oni.
Kovid-19 će koštati svetsku privredu devet triliona dolara tokom dve godine.
Ebola, virus Zapadnog Nila i SARS su takođe zoonoze: javile su se kod životinja i prešle na ljude.
Šta piše u izveštaju?
Ali, taj prelazak na ljude nije automatski.
Podstaknut je, prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Međunarodnog instituta za stočarstvo, degradacijom našeg prirodnog okruženja - na primer, degradacijom zemljišta, eksploatacijom divljih životinja, crpljenjem resursa i klimatskim promenama.
Sve to menja način interakcije između životinja i ljudi.
Foto (AFP): Usamljeni čovek i krava se vide pored potopljene kuće nakon kolapsa brane u Minas Žeraisu u Brazilu, januar 2019.
„U poslednjem veku videli smo najmanje šest velikih epidemija novih korona virusa", rekla je Inger Andersen, načelnica i izvršna direktorka UN programa za zaštitu životne sredine.
„U protekle dve decenije i pre Kovida-19, zoonotske bolesti su izazvale ekonomsku štetu od 100 milijardi dolara".
Ona kaže da „dva miliona ljudi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima umire svake godine od zanemarenih zoonostskih bolesti - kao što su antraks, goveđa tuberkuloza i besnilo".
„Ovo su često zajednice sa složenim problemima razvoja, visokom zavisnošću od stoke i dostupnosti divljim životinjama."
Proizvodnja mesa, na primer, porasla je za 260 odsto u poslednjih 50 godina, kaže Andersen.
„Pojačali smo agrikulturu, proširili infrastrukturu i crpeli resurse na štetu divljine", objasnila je ona.
„Brane, sistemi navodnjavanja i masovni uzgoj životinja su povezani sa 25 odsto infektivnih bolesti kod ljudi. Putovanja, prevoz i lanci nabavke hrane su izbrisali granice i distance. Klimatske promene su doprinele širenju patogena."
Izveštaj vladama nudi strategije za sprečavanje budućih epidemija, poput podsticanja održivog upravljanja zemljištem, poboljšanja biodiverziteta i ulaganja u naučna istraživanja.
„Nauka je jasna - ako nastavimo da eksploatišemo divlje životinje i da uništavamo naše ekosisteme, onda možemo da očekujemo da vidimo redovno javljanje ovih bolesti koje prelaze sa životinja na ljude u godinama koje dolaze", rekla je Andersen.
„Da bi se sprečile buduće epidemije, moramo da postanemo mnogo oprezniji u očuvanju našeg prirodnog okruženja."
Izvor: BBC - Vesti na srpskom, 7. 7. 2020.
Nije korona najgore što nam sleduje? Svet i dalje leči samo simptome, ne i uzrok globalne krize
Broj "zoonotskih" epidemija raste, od ebole do virusa Zapadnog Nila, a glavni uzrok je uništavanje prirode od strane ljudi i sve veća potražnja za mesom
Od izbijanja pandemije korona virusa prošlo je više od šest meseci. Svet za to vreme leči zdravstvene i ekonomske simptome, ali se ne osvrće dovoljno na okolinu i ono što je dovelo do ove globalne krize, tvrde autori izveštaja Ujedinjenih nacija.
Kao rezultat toga, tvrde oni, može se očekivati da će se i u narednim godinama događati slučajevi prelaska zaraze sa životinje na čoveka.
Broj takvih "zoonotskih" epidemija raste, od ebole do virusa Zapadnog Nila, a glavni uzrok je uništavanje prirode od strane ljudi i sve veća potražnja za mesom, navodi se u izveštaju.
Čak i pre nego što se pojavio Kovid-19, dva miliona ljudi je umiralo od ovakvih bolesti svake godine, uglavnom u siromašnijim zemljama. Eksplozija korona virusa bila je veoma predvidljiva, rekli su stručnjaci.
- Kovid-19 je možda najgori, ali nije prvi - rekla je šefica UN za pitanja životne sredine Inger Andersen.
U izveštaju se navodi da je "jedan zdravstveni pristup koji objedinjuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine od vitalnog značaja", uključujući mnogo više nadzora i istraživanja pretnji od bolesti i sistema ishrane.
- Bilo je toliko odgovora na Kovid-19, ali veliki deo njega se tretirao kao medicinski izazov ili ekonomski šok. Ali njegovo poreklo je životna sredina, sistem ishrane i zdravlja životinja. To liči na situaciju u kojoj neko ko je bolestan leči samo simptom, a ne leči osnovni uzrok, a postoje i mnoge druge ovakve bolesti sa potencijalom pandemije - rekla je profesorka Delija Grejs, vodeća autorka izveštaja iz programa UN za životnu sredinu.
Dorin Robinson, iz sektora za zaštitu divljeg sveta, kaže da intenziviran porast ljudskih aktivnosti utiče na životnu sredinu širom planete, od bujanja naselja do proizvodnje hrane.
- Ova ljudska aktivnost narušava prirodni sklad koji je nekada štitio ljude od brojnih patogena. Kritično je važno pronaći suštinske uzroke, inače ćemo stalno reagovati na ovakve stvari - navodi.
Andersen kaže da je nauka jasna i da ako ljudi nastave sa eksploatacijom divljih životinja i uništavanjem ekostitema, onda možemo da očekujemo da će postojati stalni tok ovih bolesti koje "skaču sa životinja na ljude", prenosi Gardijan.
U izveštaju se navode neki primeri gde se uspešno upravljalo zoonotskim rizicima. Na primer, u Ugandi je smrtnost od groznice "doline Rift" smanjena korišćenjem satelitskih podataka kako bi se predvidele obilne kiše, koje onda dovode do nastanka rojeva komaraca i pokreću epidemije.
Izvor: Telegraf, 7. 7. 2020.
DRAMATIČNO UPOZORENJE UN AGENCIJE ZA ŽIVOTNU SREDINU!
Životinjski virusi sve češće ciljaju ljude
Stručnjaci UN agencije za životnu sredinu objavili su da raste broj bolesti izazvanih virusima koji su sa životinja prešli na čoveka, a jedan od njih je i novi koronavirus KOVID-19, koji se krajem prošle godine pojavio u Kini i izazvao pandemiju koja i dalje traje, a potekao je navodno od zaraženih slepih miševa.
Foto: Tanjug/AP
U izveštaju koji je program UN za životnu sredinu (UNEP) pripremio zajedno sa Međunarodnim institutom za istraživanja u oblasti stočarstva (ILRI) navodi se da su ebola, bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), bolest izazvana virusom zapadnog Nila, zika, teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i groznica Velike rasedne doline (RVF) primeri zoonotskih zaraznih bolesti, ocenjujući da tom trendu doprinosi uništavanje životne sredine. Navodi se da je životinjskog porekla oko 60 odsto bolesti do sada otkrivenih kod ljudi i 75 odsto svih infektivnih oboljenja koja se tek pojavljuju, a UNEP kao razlog za to navodi povećanu interakciju između ljudi i životinja, kao i uticaj ljudi na prirodu.
- Iako je mnoge iznenadio KOVID-19, mi koji radimo sa zoonozama (bolestima životinja) nismo iznenađeni. Ta pandemija bila je vrlo predvidiva - kaže Delija Rendolf, epidemiolog ILRI, koja je specijalizovana za oblast veterine i vodeći je autor izveštaja.
2 miliona ljudi godišnje umre od zoonoza
U izveštaju je identifikovano sedam trendova odgovornih za porast zoonoza, a među njima su povećana potražnja za životinjskim proteinom iz mesa, rast intenzivne i neodržive poljoprivrede, povećana eksploatacija područja na kojima žive divlje životinje, kao i klimatske promene.
Naučnici tvrde da se korona prenosi vazduhom
Grupa od 239 naučnika iz 32 zemlje u otvorenom pismu upućenom Svetskoj zdravstvenoj organizaciji tvrdi da postoje dokazi da koronavirus u manjim česticama u vazduhu može da zarazi ljude, pa su pozvali SZO da promeni svoje preporuke. SZO tvrdi da se KOVID-19 prvenstveno širi sa osobe na osobu, i to kapljičnim putem, iz nosa i usta zaražene osobe prilikom kijanja, kašljanja ili govora. Njujork tajms, koji je pismo preneo, navodi da, ukoliko je tvrdnja naučnika tačna, to će značajno uticati na mere za obuzdavanje korone pošto bi nove mere podrazumevale nošenje maski u zatvorenom prostoru, čak i ako se poštuju mere fizičkog distanciranja. U pismu se ne navodi uticaj klima uređaja na širenje virusa, ali list navodi da bi kancelarije, škole i obdaništa trebalo da nabave jače filtere.
Foto: Pixabay
UNEP navodi da "očuvanje životne sredine može da pomogne da se ljudi zaštite od dugotrajne globalne pandemije, kao što je KOVID-19, jer često upravo ljudska aktivnost ruši prirodne barijere koje su nekada štitile ljude od patogena". U izveštaju piše da "svake godine oko dva miliona ljudi, uglavnom u državama sa niskim i srednjim primanjima, umire od zanemarenih zoonoza". U tekstu se ipak ne izdvaja nijedno područje iako je poznato da je dobar deo životinjskih virusa koji su prešli na čoveka poslednjih godina poticao iz Azije, gde se i dalje ne menjaju navike ljudi da jedu egzotične životinje.
- Samo u poslednjih 20 godina zoonotske bolesti izazvale su državne gubitke veće od 100 milijardi dolara, a tu nije uključen gubitak izazvan novim koronavirusom, za koji se očekuje da će dostići devet biliona (9.000 milijardi) dolara u narednih nekoliko godina - navodi ova UN agencija.
SZO: Kuga u Kini pod kontrolom, nema visokog rizika
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) juče je saopštila da je bubonska kuga, koja je otkrivena u Kini, pod kontrolom i da se ne smatra visokorizičnom.
Foto: Pixabay
Vlasti grada Bajanur u regionu Unutrašnja Mongolija izdale su upozorenje u nedelju, dan nakon što je prijavljen mogući slučaj bubonske kuge u bolnici, nakon čega je od lokalnog stanovništva zatraženo da se uzdrži od ishrane mrmotima, koji bi mogli da budu zaraženi. Bubonska kuga je u 14. veku ubila oko 50 miliona ljudi.
Izvor: Republika, 7. 7. 2020.
Komentara: 0