Spondiloliza se odnosi na separaciju pršljena. Naime, pršljen se sastoji iz tela (corpus vertebrae), luka pršljena (arcus vertebrae), gornjeg i donjeg zglobnog nastavka (procesus articularis superior et inferior) koji čine facetni zglob između dva susedna pršljena. Deo luka pršljena koji se nalazi između ova dva nastavka se zove pars interarticularis. On se nalazi posteriorno od kraka luka pršljena (pediculus arcus vertebrae) a anteriorno od lamine luka pršljena (lamina arcus vertebrae). Pars interarticularis predstavlja najslabiji deo luka pršljena u smislu svoje koštane strukture.

Spondiloliza predstavlja defekt u pars interarticularis-u zbog čega nastaje separacija pršljena. Može biti bilateralna i unilateralna. Najčešće je zahvaćen peti lumbalni pršljen (L5), a drugi po učestalosti je četvrti lumbalni pršljen (L4). Najčešća komplikacija spondilolize jeste spondilolisteza.

Dva puta se češće dešava kod muškaraca nego kod žena, smatra se da genetika takođe ima udela u nastajanju ovog defekta. Najčešće nastaje kod mladih sportista između 10. i 15. godine života. Ponavljanim opterećenjem na ovaj deo pršljena, mogu nastati stres-frakture pars interarticularis-a. Smatra se da najveći stres na ovu strukturu proizvode pokreti hiperekstenzije i manje - rotacije. Zbog toga, u faktore rizika spadaju sportovi u kojima se forsiraju pokreti ekstenzije i rotacije kičmenog stuba, kao što je npr, gimnastika, umetničko klizanje, balet, odbojka, fudbal, itd. Fraktura ovog dela pršljena može nastati naglo, tokom nekog brzog pokreta prevelikog obima. Isto tako, uzrok defekta pars interarticularis-a može biti urođena slabost strukture koštanog tkiva, kao i usled degenerativnih promena na kičmenom stubu.

Ovo stanje može i ne mora imati simptome. Ukoliko ima simptome, to su bol u kičmi koji se provocira hiperekstenzijom kičmenog stuba, dugim stajanjem ili hodanjem, a koji prolazi u mirovanju.

Test po Mišelu ili Test unilaterne ekstenzije se izvodi na sledeći način:

Pacijent stoji na jednoj nozi dok je druga savijena u kolenu, terapeut povlači kičmu pacijenta u ekstenziju, ukoliko se pojavi bol, test je pozitivan. Za potvrdu dijagnozu, najpouzdaniji su kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonansa (MR).

Što se pre dijagnostifikuje spondiloliza, veća je šansa da se spreči spondilolisteza i da se ovaj problem reši konzervativnim putem. Pod konzervativnim tretmanom podrazumeva se, u zavisnosti od potrebe, medikamentozna terapija, mider, na početku prevashodno mirovanje, prestanak sportskih aktivnosti i smanjen intenzitet dnevnih aktivnosti, izbegavanje naglih pokreta, nekorektnih položaja, dizanje tereta, itd, zatim, fizikalna terapija (aparaturne procedure za otklanjanje bola), kineziterapija (jačanje mišića stabilizatora trupa - tzv. "kor") kao i vežbe istezanja, u skladu sa stadijumom oporavka.

Ukoliko konzervativno lečenje ne da željene rezultate, primenjuje se hirurško lečenje.

KORISTAN VIDEO 

Za posetioce portala PPNS: do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o spondilolizi ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.

Mirjana Pavlović 
Ilustracija: anat.stonybrook.edu