Uganuće spada u povrede mekih tkiva. Odnosi se na povredu ligamenata (njihovo rastegnuća ili cepanja) koje nastaju prilikom nekih rotacionih pokreta.
Kada je u pitanju uganuće skočnog zgloba, ono se često shvata neozbiljno od strane pacijenata, ali ponekad i medicinskih radnika. Predispozicija za uganuće članka jesu ranija uganuća tog članka.
Uganuće u osnovi predstavlja povredu ligamenata, pa tako možemo razlikovati uganuća na različitim ligementima. Ali, najčešće su povrede lateralnih ligamenata gornjeg skočnog zgloba (lig. calcaneofibulare, lig. talofibulare posterior i ređe lig. talofibulare anterior). Opšti simptomi su bol, otok, slabost mišića, otežan hod i nestabilnost zgloba...
Isto tako, uganuće možemo podeliti prema težini na tri stepena:
I stepen - nema gubitka funkcije, blag bol i modrice, sa malim otokom ili bez njega, ukočenost zgloba ili otežan hod
II stepen - otežan hod, umeren do vrlo jakog bola, bol i slabost zgloba, modrice se mogu pojaviti nakon 3-5 dana
III stepen - potpuno cepanje ligamenata, hodanje može biti onemogućeno, jak bol i veliki otok, može biti indikacija za hirurško lečenje
Ono što prvo treba da uradimo pri lečenju, jeste da zaštitimo povređeno tkivo i da sprečimo upalu koja se javlja kao reakcija na povredu. Prema tome, odmah nakon povrede potrebno je imobilisati zglob i stavljati led na svaka dva sata u prva 24 sata nakon povrede. Ovo je vrlo bitno da se odmah preduzme, kao i da se led nikada ne stavlja direktno na tkivo već da se umota u nešto ili koristiti pakovanja.
Mogu se koristiti i komprese sa ledom, a takođe noga treba što više da se elevira (podiže) zbog oticanja venske krvi i limfe - smanjenja otoka. Ova imobilizacija nam je potrebna da bismo dali vremena povređenom tkivu da se oporavi. Posle nekoliko dana, može se početi sa laganim vežbama u mogućem obimu pokreta (do granice bola). Ove vežbe ne samo što treba da održe i poboljšaju pokretljivost skočnog zgloba, već i da pomognu smanjenju otoka, ukoliko se govori o aktivnim vežbama (pomoću mehanizma tzv. "mišićne pumpe" koji omogućava oticanje venske krvi i limfe.) Takođe se mogu koristiti i statičke vežbe sa lakim otporom.
Nakon tih vežbi kojima smo postigli bolju fleksibilnost, smanjenje otoka i bolju propriocepciju (osećaj pokreta), ukoliko stanje to dozvoljava, može se preći na vežbe stabilnosti i balansa koje će omogućiti koaktivaciju mišića oko zgloba kako bi on bio bolje obezbeđen. Progresija ovih vežbi će zavisiti od tolerancije pacijenta. Pošto nam je dobra funkcija skočnog zgloba neophodna u hodu, potrebno je uvežbavati pravilnost i simetričnost hoda u poslednjim stadijumima tretmana. Pacijenti sa umerenim ili blagim uganućem, oporavljaju se već posle nekoliko nedelja nakon povrede, iako kliničari znaju da to nije dovoljno vreme za oporavak ligamenata, te iz tog razloga verovatno i dolazi do ponovnog povređivanja.
PAŽNJA: Procedura lečenja uganuća koja je navedena važi u većini slučajeva i predstavlja opšti princip po kome se leče uganuća. Međutim, ona neće biti ista kod svih i zbog toga je potrebno konsultovati se sa lekarom kako bi se tačno utvrdio tip i stepen povrede, pa samim tim i lečenje.
Do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o položajima za spavanje ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.
Komentara: 0