U detinjstvu sam probala razne vrste voća, i uživala sam u velikom voćnjaku koji je moj deda imao. Bilo je tu ribizli, više vrsta krušaka, morskog grožđa, mnogo jabuka, jagoda, šljiva..., ali nekako sam najviše volela period kad dud počne da zri. Kad krene sezona voćnog ratluka (tako je moj pradeda zvao dud), nema slađeg voća u voćnjaku. Nadam se da ste imali prilike da uživate u ovom slatkom voću, ali ako kojim slučajem niste, obavezno ga potražite, mada nisam sigurna da ćete ga i naći. Ukusni i sočni dud je veoma bogat hranljivim i zaštitnim materijama, a naročito flavonoidima, pa je zaista prava šteta što ga na pijacama nema.
Pripada porodici Moraceae, i postoji mnogo vrsta duda koji se uglavnom razlikuju po boji ploda i cveta. Najčešće srećemo tri vrste, beli dud (Morus alba) koji potiče iz Kine, crveni dud (Morus rubra) koji potiče sa američkog kontinenta, i crni dud (Morus nigra) koji potiče iz zapadne Azije. Plodovi duda se zapravo sastoje iz mnogo manjih bobica u grozdu veličine 2-5cm.
Slatki i sočni dud je odlična zdrava užina. 100g duda ima 430kcal, a njegov glikemijski indeks je 25, a kako je veoma bogat fitonutijentima, odlična je voćna užina za sve.
Dud ima visok sadržaj polifenolnih flavonoida, kaledantocijanina. Mnoga istraživanja su pokazala da ovi sastojci imaju dobro zaštitno dejstvo i da su dobi za prevenciju kancera, neuroloških poremećaja, inflamacije, dijabetesa i bakterijskih infekcija.
Sadrži još jedan važan flavonoid, resveratrol, koji je odličan u prevenciji nastanka cerebrovaskularnog insulta. Resveratrol utiče na smanjenje vazokonstriktora angiotenzina, i pomaže lučenje vazodilatatora azot oksida.
Odličan je izvor vitamina C koji je takođe važan antioksidans, a pored njega sadrži i vitamin A i vitamin E. Pored ovih važnih antioksidanasa, dud sadrži i druge flavonoide-lutein, zeaksantin, beta karoten.
Dud je odličan izvor gvožđa, kalijuma, mangana i magnezijuma, a dobar je izvor i vitamina B grupe, kao i vitamina K. Svi ovi sastojci su veoma važni delovi enzima, koenzima i važni činoci u metabolizmu ugljenih hidrata i transportu kiseonika.
Ako uspete da nađete dud, upamtite da je crni dud sočniji i ukusniji od belog i crvenog. Takođe, veoma brzo se kvare, pa je najbolje čuvati ih u fružideru neoprane, najviše 2 ili 3 dana. Najbolje je prati ih u hladnoj vodi, ali ne pod mlazom jer se plodovi veoma lako oštete. Naravno, najbolje je jesti ih sveže, ali se od njih mogu praviti i džemovi, kolači, sok i mnoge druge poslastice.
* * *
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu. Jasmina Mitrić FB STRANA, TVITER
Komentara: 0