Prva i najveća greška je izbor dijete. Osoba treba da se javi odabranom lekaru, sa kojim se konsultuje oko zdravstvenih faktora (telesne težine, obima struka, parametara krvne slike...). Izabrani lekar procenjuje i ako je potrebno šalje pacijenta nutricionisti dijetetičaru. Nutricionista dijetetičar uzima anamnezu ishrane i porodičnu anamnezu. Nutricionista na osnovu pola, godina, telesne težine, telesne visine, fizičke aktivnosti kreira individualni jelovnik. Uz to, dijeta može biti prilagođena i nekim stanjima bolesti, ako je postavljena takva dijagnoza (kod gihta, anemije, kamena u bubregu…). 

Ljudi često sami odlučuju da se pridržavaju različitih popularnih, nemedicinskih dijeta, koje nisu priznate od strane Svetske zdravstvene organizacije. Danas je najsigurnije javiti se svom domu zdravlja i potražiti nutricionistu dijetetičara ili pak u bolnici, jer u privatnoj praksi nutricionisti nisu uvek dužni da se pridržavaju učenja SZO, već u svojoj ordinaciji primenjuju drugačiju praksu.

Kada se neko odluči za pridržavanje nekih od brzih i popularnih dijeta, nastupaju komplikacije i greške, jedna za drugom. Brzo a zdravo se ne može mršaviti. Najbolji "gubitak" mase je od dva do četiri kilograma na mesečnom nivou. To često pacijentima izgleda vrlo malo. Teško im je objasniti da ulaze u zdravstvene rizike ako gube više. Organizam treba da se prilagodi polako dijeti. Tokom dijetoterapije treba da se vodi računa o gubitku masti i čuvanje mišićne mase.

Brze dijete koje obećavaju mnogo u sebi sadrže samo par namirnica koje se vrte svakog dana, što je apsolutna greška. Namirnice su u nutricionizmu i dijetetici podeljene u sedam grupa namirnica. Kada se kreira individualni plan ishrane kombinuju se namirnice iz svake grupe. Jedino se neke namirnice isključuju kod alergija i intolerancija, ali postoje namirnice iz iste ili druge grupe koje ih zamenjuju. Kada se kombinuju namirnice iz svake grupe ponaosob pacijent može biti pokriven svim nutrijentima koji su mu potrebni na dnevnom nivou. Tako ćemo očuvati zdravlje i sprečiti nastanak bolesti. Brze dijete slabe imuni sistem, time i sam organizam koji je onda podložniji bolestima.

Sledeća greška u pridržavanju dijete i kad pacijent dobije dijetu od strane nutricioniste dijetetičara je samo nepridržavanje dijete onakve kakvu je dobije, već je modifikuje po svom nahođenju. Često se dogodi da sami isključuju obede, preskaču užine, a sve sa željom da što pre "izgube" kilograme. Kada se ovo radi usporavamo bazalni metabolizam, gubimo preko potrebne protein mišićne mase, u dve reči - ugrožavamo zdravlje.

Uz dijetetoterapiju se dobijaju preporuke za određenu fizičku aktivnost. I tada se dogodi još jedna krucijalna greška. Pokret je život. Čovek ne može bez fizičke aktivnosti. Stoga se ne može dobro ni mršaviti bez aktivnosti. Nisu to neke teške vežbe, napori već za početak umerene šetnje od trideset minuta. Svež vazduh pogoduje krvnoj slici. Brza šetnja prija mišićima, koži, zgobovima, da se održi njihova funckija.

Individualni plan ishrane koji je kreirao nutricionista dijetetičar uz doziranu fizičku aktivnost je ključ uspeha svake dijetoterapije. Motiv za istrajnost programa i zdravog mršavljenja možemo tražiti u sebi, okolini ili potražiti psihologa koji će nam pružiti podršku, što je sasvim u redu svuda u svetu.

Naša zemlja ima problem nepostojanja i ukidanja preventivnih centara i savetovališta za ishranu. Bez njih teško da će se problem gojaznosti, dijabeta, visokog krvnog pritiska, nutritivne neprosvećenosti promeniti. Pacijent ima prava da pri svom domu zdravlja ima nutricionistu dijetetičara koji će ga edukovati kod problema biranja i održavanja prave dijetoterapije.

Marija Prčić
Foto: ancestralizeme.com