Loznica, Kragujevac, Futog, Novi Sad, Požarevac - u svim tim mestima u poslednja četiri dana došlo je do požara na deponiji. I to je u Srbiji praksa u letnjem periodu. Problem se iz godine u godinu ponavlja, a gotovo ništa ne rešava. Nesanitarne deponije, i izuzetno štetne materije koje odlaze u vazduh kada dođe od požara i dalje su ozbiljan problem, opasnost po zdravlje građana, ali i šteta za životnu sredinu.
Građani Loznice već četvrti dan obavijeni su gustim dimom koji se raznosi po gradu i okolnim mestima. Zbog požara na deponiji proglašena je i vanredna situacija u pet mesnih zajednica.
Društvenim mrežama dele se snimci iz okoline deponije, a meštani kažu da vetar nosi dim i do okolnih mesta, udaljenih od mesta požara.
Nadležni tvrde da je stanje sada bolje nego u subotu kada je došlo do požara, ali navode da je više ekipa vatrogasno-spasilačkih jedinica i sva raspoloživa mehanizacija i dalje na terenu.
ARHIVA PPNS INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE TEK DAN NAKON POŽARA POČEO MERENJE ČESTICA PM10 NA DEPONIJI JOVANOVAC
Opština Loznica građane informiše putem društvenih mreža, gde objavljuju podatke o stanju na terenu, zagađennosti vazduha i sastancima štaba za vanredne situacije.
U jednoj od objava navodi se da je požar prvo gašen vodom, ali to nije dalo rezultate, zbog čega se poslednja dva dana deponija zatrpava zemljom, kako bi se prekinuo dotok kiseonika. Uzrok požara još uvek nije saopšten.
Zbog požara su donete i posebne merne stanice koje prate kvalitet vazduha. Poslednji podaci na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija PM10 čestica danas ispod graničnih vrednosti.
Juče je međutim Agencija navela da su u nedelju od 20h do 23h koncentracije PM10 čestica bile povišene.
ARHIVA PPNS DEPONIJA JOVANOVAC JOŠ JEDNOM U PLAMENU - NEMA PODATAKA O MONITORINGU KVALITETA VAZDUHA
Bivši načelnik Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić ističe da je sama činjenica da su nadležni naveli da je povećana koncentracija opasnih čestica u vazduhu pohvalna, ali da je od izuzetne važnosti da građani budu informisani kakvu opasnost po njihovo zdravlje nose te čestice.
“Granična vrednost propisana zakonom za suspendovane čestice PM10 je 50 mikrograma po metru kubnom. To znači da je u blizini deponije ta koncentracija bila premašena 20 puta. I to nije jedini problem. Problem je što te čestice nose veoma štetne materije za zdravlje ljudi. Zbog sagorevanja plastike, gume, kablova, elektronskog otpada koji se nalazi unutra, oslobađaju se dioksini i furani, neke od najotrovnijih materija koje se mogu naći u vazduhu i koja dugoročno oštećuje ljudsko zdravlje. Zatim se nalaze druge vrste teških metala, kao što su olovo, živa, ili kadmijum, takođe iz baterija i elektronike, druga su isparljiva jedinjenja, poput benzena, koja mogu akutno i hronično da dovedu do neuroloških oštećenja, oštećenja bubrega, jetre i drugih organa”, upozorava Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Gore deponije u Kragujevcu, Požarevcu, Futogu i Novom Sadu
Jedna za drugom u poslednja tri dana zapalile su se deponije i u drugim krajevima Srbije.
Požar je izbio na deponiji u kragujevačkom naselju Jovanovac. Javno - komunalno preuzeće “Šumadija Kragujevac” na sajtu navodi da je do požara došlo usled samozapaljivanja smeća zbog visokih temperatura, i da je sada požar pod kontrolom.
ARHIVA PPNS NACRT DESETOGODIŠNJEG PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM U KRAGUJEVCU NA JAVNOJ RASPRAVI 51 DAN, OD 1. JULA
Pre dva dana zapalila se gradska deponija u Novom Sadu, a tokom jučerašnjeg dana izbio je požar i na divljoj deponiji u Futogu, kao i na deponiji u selu Salakovac u blizini Požarevca.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije ističe da je ovo problem Srbije svakog leta zato što se ne rešava pitanje sanitarnih deponija.
"To što mi nazivamo deponijama, to je prevaziđena terminologija koja je preostala iz nekih davno prošlih vremena, gde se smatralo da je normalno da se u gradovima prikuplja otpad iz domaćinstava, iz privrede i tako dalje, i da se on odlaže na ono mesto gde se on razgrće, da tako kažem, mehanizacijom i to je to. Međutim civilizacija je napredovala i te nesanitarne deponije su gotovo u potpunosti isključene kao način upravljanja otpadom", objašanjava Lekić.
Dodaje da je deo problema što i sama komunalna preduzeća koriste te deponije.
“Ono što je sad problem je što kod nas tih nesanitarnih deponija ima dosta, neke od njih se koriste kao aktivne, gde javno komunalna preduzeća odlažu otpad. Taj otpad se ne sortira pre odlaganja i u letnjim mesecima, čim počnu visoke temperature, gas koji pre svega u sebi sadrži metan koji se stvara u telu deponije nakon raspada organskih materija koje trule, dolazi do samozapaljenja”, kaže Lekić.
Sve što građanima preostaje jeste da zatvaraju prozore, što je teško u letnjem periodu, kao i da nose zaštitne maske jer one mogu pomoći pri odbrani od zagađenja.
Međutim, osim udisanja štetnih materija problem je i to što zagađujuće čestice padaju na poljoprivredno zemljište.
“Te čestice padaju u okolna najčešća poljoprivredna zemljišta i zatim ulaze u lanac ishrane, kroz poljoprivredne proizvode. Znate, mi se često čudimo otkud kod nas ovakve ili onakve bolesti,
i za to imamo neke teorije zavere. A evo, mi vidimo praktično da se kod nas požari na deponijama ponavljaju svake godine. Zaštita životne sredine je zapravo kao koncept osmišljena tako da se zaštiti zdravlje ljudi, prirode i živih bića. Dakle, to je smisao toga, to je stvar koja je iznad politike”, zaključuje Lekić.
Foto: Požar na deponiji Jovanovac u Kragujevcu - Branko Vučković, Fonet
Novinarka Maja Repić
Izvor: Insajder
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0