Ukoliko se primeti da zaleđene namirnice sadrže kristale leda i da nisu rastresite, to treba da bude signal da nisu dobro tretirane i da takvo pakovanje ne treba da kupujemo
Voće i povrće koje na našem podneblju tradicionalno sazreva u toku proleća i leta, poslednjih godina sve češće na pijačnim tezgama može da se vidi i u toku zime. Onda se kod mnogih javlja i nedoumica – da li kupiti sveže voće i povrće ili možemo da se oslonimo i na ono što je zamrznuto? Jer, ljudi se s pravom pitaju – da li su zamrznute namirnice hranljive kao i sveže?
– Smrznute i sveže namirnice jednako su dobre i hranljive, ali samo ako se vodi računa o nekoliko preduslova. Treba paziti da li tim namirnicama nije istekao rok trajanja koji je naznačen na ambalaži, ali i da li je voće i povrće zamrzavano i odmrzavano pa ponovo zamrznuto – navodi prim. dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine.
Sa ovim je saglasna i nutricionista Marija Prčić. Ona ukazuje da, ako primetimo da zamrznuto voće i povrće u pakovanju sadrži kristale leda i da nije rastresito to treba da nam bude signal da ono nije dobro tretirano i da postoji mogućnost da je odmrzavano.
– U tim kristalima se gube vitamini i minerali i takvo pakovanje ne treba da kupujemo. Ali, kada smo našli namirnicu bez tih kristala, onda je važno i kako mi postupamo sa njom. Treba da pratimo uputstvo, a ako ga nema, za povrće je važno da se direktno iz kese sipa u proključalu vodu i da ta priprema bude što kraća. Dugim kuvanjem, ukuvavanjem i prženjem gube se minerali i vitamini pogotovu hidrosolubilni vitamini, to jest oni koji se rastvaraju u vodi – navodi Prčićeva dodajući da se zato preporučuje da se iskoristi voda u kojoj se povrće kuvalo.
I nutricionista i aromaterapeut Milka Raičević naglašava da se daleko više vitamina i minerala sačuva u voću i povrću kada su oni zamrznuti nego kada sveži duže stoje.
– Kada se zamrznuto povrće termički priprema, osim što direktno treba da se koristi iz kesice, mora i da se vodi računa da mu se u toku pripreme doda so da ne bi promenilo boju – ukazuje Raičevićeva.
Sa voćem je, naglašavaju stručnjaci, situacija nešto drugačija.
– Na primer, jagode, kupine ili maline treba da se stave na pleh da se zamrznu plod po plod i da se tek onda stave u kese. Jer prilikom odmrzavanja oni puštaju sok, a sa njim i vitamine. Zato je preporučljivo da se i taj sok iskoristi – kaže Raičevićeva.
Kako u toku odleđivanja i pripreme voća i povrća deo vitamina nestane, stručnjaci sugerišu da zimi postoje suplementi uz pomoć kojih te vitamine možemo da nadoknadimo.
– Posebno je važno da suplementacijom nadomestimo Ce vitamin koji je vrlo nestabilan, koji nestaje čim otvorimo pakovanje i počne oksidacija ili kada krenu da se tope kristali leda. Nadoknada za taj gubitak vitamina uvek mogu da budu turšija i kiseli kupus – naglašava Prčićeva.
Njen savet je da treba da se prate i godišnja doba, koje je voće i povrće aktuelno, ali da vodimo računa i šta je na kom podneblju zastupljeno.
– Problem kod mnogih je što to ne prate, pa hoće u toku cele godine, na primer, da jedu paradajz. U ovom periodu kupovina svežeg paradajza nije preporučljiva jer je on nateran da sazri. Dakle, vrlo je važno da se prati sezona i geografija. Ako je neko, recimo, iz Užica najbolje je da nabavi hranu sa tog područja na koju je njegov organizam navikao – preporučuje Prčić.
Sa mesom i ribom treba biti oprezan
Stručnjaci upozoravaju da posebno treba da vodimo računa kada je reč o zamrznutom mesu i ribi. Jer, kako kaže dr Nevenka Dimitrijević, ako se ono zamrzava, odmrzava pa opet zamrzava kod ribe i mesa razvijaju se bakterije koje mogu biti prilično opasne za ljude koji to konzumiraju i da dovedu čak i do smrtnog ishoda.
– Poseban oprez treba da imamo sa ribom, da vodimo računa šta se i gde se jede, jer upravo u restoranima znaju da zamrzavaju, odmrzavaju i opet zamrzavaju. Problem je što ne može „na oko” da se utvrdi da li su riba i meso odmrzavani i ponovo zamrznuti – naglašava Dimitrijevićeva.
I Marija Prčić navodi da je najbolje da se riba nabavlja sveža, u kraju gde imamo pouzdane ribarnice.
– Korišćenje ribe je već neko vreme pod znakom pitanja i u Srbiji i u svetu zbog unosa teških metala, antibiotika i nekvalitetnih masti. Trenutno je teško naći kvalitetnu divlju ribu, pa na kraju dolazimo do toga da je najbolje jesti onu koja je gajena u kontrolisanim uslovima – navodi Prčićeva.
Za ostale vrste mesa savet stručnjaka je da se sveži komadi odmah zamrznu, da se zabeleži kad su zamrznuti i da se onda iskoriste u naredna tri do najviše šest meseci.
– Meso treba da se odmrzava u toku noći i ne bi trebalo to činiti u mikrotalasnoj peći. Ako morate da ga na brzinu odledite, onda ga stavite u vruću vodu, sa kesom – savetuje Raičevićeva.
Šta ne treba da bude u zamrzivaču
Banane, tikve, duleci i krompir su neke od namirnica koje ne bi trebalo da se zamrzavaju pre svega zbog toga što one, kako napominje Milka Raičević, kada se odmrzavaju postaju vrlo gnjecave, gube boju i miris.
– Ne zamrzavaju se ni začini i čajevi. I kada je reč o peršunu, celeru i paškanatu za njih bi bilo bolje da su osušeni ili da se koriste sveži. Kada se zamrznu gube se njihova bitna svojstva – naglašava Raičevićeva.
ZA POSETIOCE PORTALA PPNS: DO SLEDEĆE OBJAVE, UKOLIKO VAM JE POTREBAN SAVET ZA ISHRANU - JAVITE SE, ISKORISTITE KONTAKT-FORMU PORTALA PPNS. POSLAĆEMO VAM ODGOVOR U ŠTO KRAĆEM ROKU.
Foto: A Sweat Life Autor: Dejan Aleksić Izvor: Politika
Komentara: 0