Ortoreksija nervoza (Orthorexia nervosa) je pojam koji se pojavio 1997. godine u jednom nenaučnom (popularnom) članku Bretmana i Najta, gde je ortoreksija definisana kao „fiksacija na unos zdrave hrane sa ciljem da se izbegne bolest“. Ortoreksija najčešće započinje bezazleno, kao želja da se unapredi ishrana, navike u ishrani ili opšte zdravstveno stanje. Ortoreksija još uvek nije uvrštena u registar bolesti, odnosno još uvek se razmatra da li je treba klasifikovati kao mentalnu bolest, zavisnost ili ekstremni stil ishrane. Danas se smatra da ortoreksija obuhvata fanatične navike u ishrani, ali takođe i ekscesivnu fizičku aktivnost koja je sa time povezana. Prvi naučni članak koji je razmatrao ortoreksiju pojavio se 2004. godine, tako da je ta tema i dalje nova. U skladu sa ranim Bretmanovim opisom, u naučnim istraživanjima se kao glavno obeležje ortoreksije navodi opsednutost hranom i ishranom. Po nekim autorima, uobičajena klinička slika liči na ostale poremećaje ishrane, naročito na anoreksiju, a po drugima je bliža opsesivno-kompulzivnim poremećajima.
Pojačano interesovanje za zdravu ishranu povezano je sa porastom svesti ljudi o zdravim stilovima života, odnosno pojavom takozvanog „heltizma“ (engl. healthism). „Heltizam“ polako postaje dominantna ideologija u savremenom razvijenom zapadnom društvu, a obuhvata promociju zdravlja i zdravog života, naročito u javnim medijima. Ova ideologija kao elemente i obeležja dobrog zdravlja nameće privlačno i mladoliko telo, zdrave navike u ishrani i redovno vežbanje. „Heltizam“ se takođe povezuje i sa diskursom savremene konzumentske kulture, gde vitko telo odražava zdravlje, ali takođe predstavlja i simbol uspešnog života, dok se gojazne osobe doživljavaju kao lenje, emotivno nestabilne i neprivlačne.
Ortoreksija, dakle, nije još uvek klasifikovana kao bolest, tako da nisu utvrđeni dijagnostički kriterijumi. To uveliko otežava procenu učestalosti. Razlike nisu primećene u pogledu pola, uzrasta i nivoa obrazovanja. Međutim, neke studije pokazuju da je ortoreksija češća među poklonicima takozvanih „kultova ishrane“ odnosno među veganima, frutarijancima, poklonicima ishrane sirovim namirnicama, a takođe i među pripadnicima pokreta za zaštitu životinja, kao i među pobornicima organske i genetski nemodifikovane hrane.
Do sada je objavljeno svega nekoliko studija koje su se bavile učestalošću ortoreksije i one su utvrdile prisustvo ovog poremećaja u 6,9% Italijana različitog zanimanja (opšta populacija), pa sve do 86% u grupi osoba koje vežbaju jogu u Španiji. Ova neravnomerna učestalost upravo je odraz nedefinisanih kriterijuma, kao i veoma različite zastupljenosti u različitim društvenim grupama. U Srbiji do sada nije sprovedeno nijedno istraživanje učestalosti ortoreksije kao posebnog entiteta. Rezultati jedinog istraživanja zdravih navika u ishrani (A.Đ. Jovičić iz 2017. godine) daju podatke o procentu osoba koje vode računa o ishrani, ali među njima nisu izdvojeni oni sa crtama ortoreksije. Za ovakva istraživanja koriste se upitnici (na primer ORTO-15), ali nisu još uvek validovani za našu populaciju. Ove osobe se retko viđaju u praksi dijetoterapeuta, pošto smatraju da se hrane pravilno i ne posećuju savetovališta za ishranu.
Osobe koje pokazuju crte ortoreksije najčešće se strogo pridržavaju programa ishrane, jedu češće i manje obroke, troše enormno mnogo vremena na izračunavanje energetske vrednosti, sadržaja vitamina i minerala u hrani, pažljivo čitaju deklaracije, procenjuju sadržaj „trans“ masti, pripremaju hranu na poseban način (često konzumiraju sirove namirnice) i po nekoliko sati dnevno analiziraju sopstvenu ishranu. Odbijanje hrane prilikom izlaska u restorane, prilikom porodičnih i drugih društvenih okupljanja, nošenje sopstvenog obroka za tu svrhu i slično, dovodi ove osobe u situaciju da budu socijalno izolovane i odbačene od okoline. Osobe koje pokazuju crte ortoreksije često su fizički veoma aktivne i veoma se trude da postignu ili održe vitku figuru. Prema dostupnim literaturnim podacima, u faktore rizika za nastanak i razvoj ortoreksije takođe spadaju neodgovarajući odnos prema ishrani, već postojeći opsesivno-kompulzivni poremećaj ili drugi poremećaj ishrane (anoreksija, bulimija) i početno prekomerna telesna masa, odnosno gojaznost. Pošto ortoreksija još nije svrstana u bolesti, lečenje nije definisano postojećim vodičima. Poremećaj je svakako u mentalnoj sferi, tako da je psihijatar taj kome ove osobe treba da se obrate, ukoliko uvide svoj problem.
Profesor dr Sonja Radaković, načelnica Sektora za preventivnu medicinu VMA Izvor: Vojnomedicinska akademija
PRAVILNA ISHRANA KAO OPSESIJA - ORTOREKSIJA
Zdrava ishrana postaje i kod nas sve popualrnija. Iako je to generalno dobro, osoba koja sebe prisiljava da jede određenu vrstu hrane, može postati opsednuta time i upasti u tzv. Ortorekssiju nervozu (opsednutost pravilnom ishranom). Orto znači pravo, pravilno, a oreksija apetit.
Bolest je sve prisutnija u zapadnim zemljama npr. Francuskoj, Švajcarskoj i zemljama u tranziciji. Stanovništvo se bombarduje informacijama o tome koje su zdrave namirnice, a koje treba izbegavati. To nekada otežava odluku potrošača šta je zaista dobro jesti. Žene su ugroženije od muškaraca. 1997. Stiv Bratman je primetio ovaj poremećaj kod osoba koje stalno listaju časopise razmišljajući šta je dobro pojesti. On je dao test od 10 pitanja za postavljanje dijagnoze ortoreksije.
Da li više od 3 h dnevno razmišljate o svojoj ishrani
Da li planirate svoje obroke nekoliko dana unapred
Da li je hranljiva i nutritivna vrednost namirnice za vas važnija od zadovoljstva koje osećate prilikom uzimanja te namirnice
Da li smatrate da se kvalitet vašeg života smanjuje kada se poboljša kvalitet vaše ishrane
Da li postajete stroži prema sebi vremenom u pogledu unosa zdrave hrane
Da li Vam raste samopuzdanje kad jedete zdravu hranu
Da li često, umesto hrane koju obožavate, jedete zdravu manje ukusnu hranu
Da li Vas način ishrane teško sprovodite kada ste van kuće
Osećate li krivicu kada ne sprovodite zdrav način ishrane
Da li ste potpuno usklađeni sa samim sobom i zadovoljni kada jedete zdravo
Pozitivni odgovori na 4 do 5 pitanja znače da treba da se opustite više kada je u pitanju ishrana, 6 i više ukazuju na ortoreksiju.
Prof. dr Maja Nikolić je specijalista higijene i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja, nutricionista, dijetolog. Radi na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Komentara: 0