Većina nas se našla u situaciji kada se zbog trenutne emotivne nestabilnosti okrenula uvek dostupnoj, pasivnoj podršci - hrani. Emocionalno prejedanje je konzumiranje velikih porcija hrane kao odgovor na negativne emocije (strah, tuga, ljutnja ili stid) - i bez osećaja gladi.
Emocionalna glad uvek nastupi odjednom, kada se javlja želja za specifičnom vrstom hrane, poput masnih i slatkih namirnica. Osoba nema osećaj celosti i punog stomaka bez obzira na obimne količine pojedenog obroka. Nakon ovakve situacije, sledi tup osećaj krivice, stida i nemoći. Teško je naći podršku i razumevanje okoline, pa se osobe većinom skrivaju. Karakteristične su epizode držanja različitih komercijalinih dijeta i ponovnog popuštanja. Ovo prati učestalo variranje u telesnoj masi, koje je loše za celokupno zdravlje pojedinca.
Možete sebi pomoći preispitivanjem situacija koje konkretno dovode do prejedanja. Mnogi krive stres, dosadu, usamljenost, loše navike… U trenutku kada se javi neizmerna potreba baš za određenom hranom, a ne konkretnim obrokom, zapitajte se - jesam li gladan? Ako ne osećate pravu glad već samo žudnju, šta vi u stvari hranite? Svoje telo ne, već idete korak nazad. Zamislite, na primer da je stres okidač. Zapravo hormon kortizol kontroliše situaciju, odnosno vašu žudnju. Kortizol nas navodi da jedemo slatke ili slane grickalice u čijoj je osnovi šećer. Ne dopustite da hrana bude vaš stres menadžment jer gotovo nikada ne govorimo o hrani dobrog nutritivnog sastava. To su obroci lošeg kvaliteta u čijoj osnovi nisu vitamini i minerali što nas podižu kada imunitet pada, a koji neguju naše telo iznutra i vode u homeostazu. Događa se nešto sasvim suprotno.
Nakon obroka punog šećera osećamo se loše, nervozno, sa previše energije koju ne možemo kanalisati, a potom dolazi do pada energije. Preterano konzumiranje šećera ne samo da goji, već iscrpljuje unutrašnje organe, posebno pankreas i vremenom nakon seansi prejedanja možete da dospete do realnog zdravstvenog poblema, poput preddijabeta ili samog dijabeta.
Važno je rasvetliti problem koji nas tišti. Nekad je sama spoznaja pola puta do željenog rešenja. Tanjir pun kolača definitivno ne može da reši ništa, nadalje komplikuje celokupnu sliku o samom sebi. Hranom pokušavamo da zatrpamo emocije, a one su tu i nakon našeg preko potrebnog obroka.
Stari Grci su uživali u pozorištu koje su iznedrili, a stanovništvo je doživljavalo svojevrsnu katarzu, pročišćenje i odvajanje od sebe i svih problema u trenucima gledanja. I mi danas svoju nirvanu najbolje proživljavamo konzumranjem hrane i pića, a možemo i moramo mnogo bolje. Svakodnevno se gušimo u moru informacija koje ne znamo da iskoristimo.
Mislite na pravi način o svojim potrebama. Kada imate napad za hranom, pokušajte da ga odložite. U kontroli žudnje pripremite sebi nutritivno kompletan obrok. Važno je da vas hrana na duže staze drži sitim. Takav obrok može da bude čak i sendvič, verovali ili ne. Sendvič od integralnog hleba sa pilećim prsima ili dimljenim lososom i zdravim mastima, poput putera uz povrće, i čašu jogurta.
Ako je vama baš potrebno slatko kako biste stali, napravite zdrav šejk, sa malo jogurta, šakom bobičastog voća i badema. Ovakvi obroci su jednostavni za pripremu, ukusni su i sigurno nećete biti gladni dobra tri sata.
Prava prevencija je da hrana za kojom tiho patimo i ne bude u našem domu. Izbegnite odlazak u prodavnicu bez striktnog spiska. Na kraju dana izdvojte pet minuta da sumirate utiske. Tada pribeležite u svom dnevniku ishrane šta ste sve jeli i pili u toku dana. Potom razmislite da li biste menjali odabir namirnica i već sledećeg dana učinite mali, ali značajan pomak za sebe.
Takođe je dokazano da redovna fizička aktivnost utiče na više samopuzdanja, uvodi nas u bolju disciplinovanost i istrajnost. Ne mora to da bude preterano fizičko iscrpljivanje, nekad su dovoljne vežbe istezanja koje će odagnati asimilovanu napetost u telu.
Psihoterapeut Zoran Milivojević nas podseća na veliku biološki istinu koju smo otkrili još kao mali. Glad nam je bila vrsta neprijatnosti koja je nestajala sledstvenim konzumiranjem obroka. Mnogi su bili nagrađivani upravo slatkišem za dobro ponašanje i stekli su tu lošu naviku.
Podeliću sa vama jednu istiniti priču. Devojčica je od kada zna za sebe imala zdravstvene probleme. Kada god bi išla sa roditeljima na preglede, oni su nosili hranu za izlet nakon toga. To je isprva bivalo zbog slabe finansijske situacije porodice, da bi je negde izvedu, a onda se detetu to zaista dopalo i postalo im je tradicija. I dan-danas kada god ide sama na preglede ili operacije časti sebe nekom hranom, bila gladna ili ne - to je skora shvatila. Zapravo, ona sebe kada god želi da umiri pomisli na hranu i konzumira je. Na šta vi pomislite, šta je vaša antistres terapija?
Spoznajte sebe, svoje potrebe, rasvetlite probleme i prekinite začarani krug prejedanja- kajanja-prejedanja. Ovaj circulus vitiosus najbolje je prekinuti, ne kroz strah, grč i anksioznost od nastanka bolesti, već kroz ljubav prema sebi i svom duhovnom stanju.
Nutricionista dijetetičar može da vam pomogne izradom individualnog plana ishrane shodno vašim celokupnim potrebama, fizičkom i duhovnom stanju. Svaki segment vašeg života ne sme da trpi zarad hrane i nekih davno ukorenjenih navika.
Probajte neke od saveta, nemate šta da izgubite. Radujem se da čujem vaše rezultate, budimo podrška jedni drugima.
ZA POSETIOCE PORTALA PPNS: DO SLEDEĆE OBJAVE, UKOLIKO VAM JE POTREBAN SAVET ZA ISHRANU - JAVITE SE, ISKORISTITE KONTAKT-FORMU PORTALA PPNS. POSLAĆEMO VAM ODGOVOR U ŠTO KRAĆEM ROKU.
Komentara: 0