Nozemoza je bolest odraslih pčela. Uzročnik je Nosema apis Zander koja napada epitelne ćelije srednjeg zida creva kod matice, radilice i trutova. Bolest se javlja u akutnom toku koji prati visoki mortalitet i u hroničnom toku (subklinička forma).
S obzirom da je N. apis Zander protozoa, razvojni ciklus je veoma kompleksan u kome je početni i završni stadijum spora. Ove spore su veoma otporne i one mogu biti skrivene više nedelja na zemlji, u travi, na cvetu, vodi...
Razvojni ciklus N. apis Zander počinje posle per oralnog unošenja spora u organizam pčele (hranom, vodom ili izmetom). Predilekciono mesto za isklijavanje spora je srednje crevo, a njihova najveća koncentracija je u epitelnim ćelijama srednjeg creva. Spore dospele na ovaj način u digestivni trakt isklijavaju na njihovom prednjem polu pod uticajem crevnog sadržaja. One izbacuju polarne filamente koji se fiksiraju na epitelne ćelije. To je primarna ili tzv. ameboidna klica. Ovi primarni začeci daju stadijume spiralnog oblika koji kasnije postaju okrugli, a zatim nastaju tzv. meronti... Daljom transformacijom svih ovih oblika stvaraju se mlade spore, a od njih zrele spore koje po obliku liče na mlade, ali nemaju vakuole.
EPIZOOTOLOGIJA
U prirodnim uslovima infekcija nastaje kontaminiranom hranom i vodom ili lizanjem sladunjavog izmeta bolesnih pčela. Na taj način spore i dospeju u košnicu i to putem pčela sabiračica.
Glavni izvor je izmet zaraženih pčela u kome se pored spora, nalaze i nesvarena zrnca polena, pa zdrave pčele lizanjem izmeta budu i same zaražene. U košnici se bolest veoma brzo širi naročito onda kada pčele zbog nepovoljnih klimatskih uslova ne defeciraju van košnice nego to čine unutar nje.
Kada je u pitanju prenošenje uzročnika iz jedne u drugu košnicu, ono može nastati premeštanjem okvira saća zaprljanog izmetom zaraženih pčela i to sa ciljem da se očuva, ojača i izvede leglo, zatim spajanjem zdrave sa bolesnom zajednicom da bi se ova druga ekonomski iskoristila, kao i kontaminiranim medom i pčelarskim priborom.
Takođe izvor zaraze mogu biti i napajališta za pčele (posude sa vodom, barice, stajaće vode u blizini košnice...), ali i razni artropodi koji se hrane zaraženim, a uginulim pčelama, ali i druge vrste insekata (ose i bumbari) koji takođe mogu biti vektori širenja zaraze.
S obzirom na godišnje doba akutni tok bolesti se javlja u proleće (februar, mart, april), a hronični tok u letnjem periodu. Ono što treba naglasiti je da ako zaražena matica zazimi, pčele uginjavaju u velikom broju posle 2-3 meseca, pa pčelinja zajednica i ne dočeka proleće. Ova pojava se može veoma lako objasniti činjenicom da čim pčele počnu aktivnije da se ponašaju stvaraju se uslovi za širenje uzročnika u pčelinjoj zajednici, a to se poklapa sa dolaskom ranog proleća.
AKUTNI TOK koji je karakterističan za rano proleće objašnjava se brzinom širenja parazita odnosno, sa jačinom rada pčela raste i brzina obnavljanja epitela crevnog zida pčela, a to znači i nakupljanja spora N. apis u lumenu creva je brže, pa je i brže izlučivanje izmetom.
SUBKLINIČKI OBLIK bolesti može se objasniti činjenicom da tzv. letnje pčele žive kraće (4-6 nedelja) i time što one uginjavaju van košnice, ali i time što je kod zaraženih pčela smanjena brzina obnavljanja epitela.
Klima kao egzogeni faktor nema neku značajniu ulogu u prenošenju i razvoju bolesti, osim ako ne zanemarimo uticaj temperature, posebno one u košnici, jer je razvoj parazita znatno brži pri temperaturi u njoj od 30-35C, nego kada je ona 20C.
Takođe značajan faktor koji pospešuje razvoj bolesti je istovremeno i postojanje amebe, Malpighiela mellifica Prell.
SIMPTOMI
Klinička slika se svodi na postojanje akutnog i hroničnog toka kao i promene vidljive na samoj pčeli ili pčelinjoj zajednici u celini.
Kod PČELA koje su zaražene, abdomen je povećan, izmet je tečan i žutosmeđe boje i neprijatnog mirisa. Bolesne pčele ne izlaze iz košnice, ne mogu da polete, padaju na poletnu dasku ili na travu gde se skupljaju u vidu grozda i brzo uginjavaju. Ova slika je karakteristična za proleće, dok u toku zime kada se pčele zadržavaju u košnici, kod njih je abdomen zamazan izmetom i one uginjavaju u košnici.
Zdrava pčela inače u toku letnjeg perioda živi 4-6 nedelja, a u toku zime čak i do 6-8 meseci. Međutim zaražene i bolesne pčele žive kraće i to naročito tzv. zimske pčele (2-3 meseca).
U PČELINJOJ ZAJEDNICI se prilikom prolećnog prihranjivanja nađe veliki broj uginulih pčela iako u košnici ima dovoljno hrane. Saće, ramovi i zalihe polena, poprskani su tamnosmeđjim mrljama od izmeta. Pri pritisku abdomena bolesnih pčela pojavljuje se tečan izmet.
U kasnijem toku proleća kada matica već polaže jaja i kada se očekuje pojava mladih pčela, uočava se nesklad između broja odraslih pčela i razvijenosti legla.
DIJAGNOZA
Postavlja se laboratorijskom analizom, dokazivanjem spora N. apis u crevnom sadržaju živih ili uginulih pčela ili u tečnom izmetu. U laboratoriju se šalje 30 pčela, pri čemu se izdvoje abdomeni u epruvetu i preliju sa 1ml fiziološkog rastvora, a zatim se štapićem stiskaju da se izdvoje spore oblika pirinča i posmatraju pod mikroskopom.
TERAPIJA
Koriste se antibiotici i preparati na bazi urotropina, tj. šećerni sirup u koji se dodaju fumidil B ili fumagilin DCH ili nozemacid.
Pored terapije mora se sprovesti dezinfekcija košnice posle prebacivanja lečenih pčela, zatim ramova, saća kao i uklanjanje i spaljivanje leševa pčela.
SUZBIJANJE i PROFILAKSA
Nozemoza se obavezno prijavljuje po Zakonu!
Ne praktikovati spajanje slabih i bolesnih zajednica sa zdravim, upotreba napajalica na pčelinjaku, koristiti čiste i dezinfikovane košnice i sterilnog saća kao i sprovođenje redovne kontrole (laboratorijski pregledi) u jesen i proleće!
* * *
Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o nozemozi ili uopšte o pčelama, domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.
Foto: futurismic.com
DVM Miki Bojović
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0