Šok

Šok je, jednostavnim jezikom rečeno, stanje koje može biti veoma neprijatno i spada u domen urgentne medicine, a može da se završi i fatalno. Najveći problem je u tome što kod njega nemamo nijedan biohemijski parametar koji nam može ukazati na to da li je šok reverzibilne ili ireverzibilne prirode.

Šok je stanje disproporcije zapremine krvnog korita i količine krvi, sa posledično smanjenom perfuzijom i oksigenacijom tkiva, što izaziva reverzibilna, a ukoliko ovo stanje duže potraje i ireverzibilna oštećenja ćelija.

Krv predstavlja tečno tkivo koje ima mnogobrojne funkcije, a između ostalog i funkciju ishrane i oksigenacije (snabdevanje kiseonikom) tkiva. Količina krvi je varijabilna i iznosi oko 8-12% telesne mase životinje. Ta krv je smeštena u krvno korito koje je u proporciji sa krvnim tkivom. Onog momenta kada dođe do disproporcije, ili zbog gubitka krvi iz raznoraznih razloga, ili zbog vazodilatacije (širenja, odnosno povećanja krvnog korita), dolazi do šoka.

U organizmu postoje mehanizmi koji regulišu ove poremećaje. Organizam promenjeno stane registruje pomoću hemoreceptora koji se nalaze u luku aorte i karotidnom sinusu i pomoću presoreceptora (baroreceptora). Pomoću ovih receptora se održava konstantnost u krvotoku. Ukoliko dođe do pada krvnog pritiska, presoreceptori prvi reaguju i šalju informacije u centar koji je smešten u produženoj moždini (a u njoj se još nalazi i centar za respiraciju i rad srca i tonus krvnih sudova), a vazomotori izazivaju odmah vazokonstrikciju (sužavanje, odnosno smanjivanje zapremine krvnog korita).

Ukoliko postoji poremećaj u hemokoncentraciji šalje se informacija u centar za disanje (to je u slučajevima kada u krvi ima više ugljen-dioksida nego što treba) i tada momentalno organizam reaguje ubrzanim disanjem kako bi se taj nepoželjni višak izbacio da ne bi napravio problem.

Treba napomenuti da svi kompenzatorni mehanizmi za vreme šoka funkcionišu.

Na osnovu etioloških faktora postoji:

kardiogeni (centralni) šok
ekstrakardijalni (opstruktivni) šok
oligemijski (hipovolemijski) šok i
distributivni šok, koji može biti:

a) anafilaktički
b) septički
c) neurogeni

Kardiogeni šok se zove još i centralni, jer je srce središte, centar svega. Ovaj šok je veoma redak kod životinja jer one nisu baš podložne oboljenjima srca, međutim ukoliko se javi veoma često je i fatalan po njih. Do ovog šoka dolazi usled akutne srčane insuficijencije, a nju prouzrokuju infarkti, trovanja lekovima, neki virusi i neke kardiomiopatije (oboljenja zalistaka).

Moram ovom prilikom da podsetim, srce radi po principu sve ili ništa. Ili radi ili ne radi, kao i bubrezi, i zato kod prethodno navedene i prisutne akutne insuficijencije, odnosno akutne slabosti, srce ne može da radi. Tada dolazi do izraženog smanjenja udarnog volumena, pri čemu krv ne može da se izbaci u aortu. Ovde je povećan otpor krvnih sudova, smanjen je tok cirkulacije, smanjena je perfuzija tkiva i oksigenacija, a povećava se količina mlečne kiseline i postoji stanje kompletne anoksije organizma. Ovo je baš karakteristično za parvovirozu pasa i ovaj šok može da se javi zbog toga što postoji endokarditis kod parvoviroze. Ukoliko pas ugine, on ne ugine zbog proliva i dehidracije organizma, već zbog endokardijalnog šoka (mors per sinkopem - pas samo legne i umre).

Ekstrakardijalni šok spada u kategoriju koja nema veze sa srcem neposredno, već posredno. Predstavlja redukciju udarnog volumena usled opstrukcije ili redukcije dotoka krvi. Najbolji primer za ovaj šok je torzija (uvrtanje) i dilatacija želuca. Često se javlja kod pasmina koje imaju dubok grudni koš i dugačak vrat, tj. jednjak (hrtovi, doberman, nemački ovčar). Želudac se obrne oko ose jednjak-duodenum, a dilatacija nastaje od hrane koja izaziva vrenje, pa želudac dostigne veličinu i do 60cm u prečniku. Kao takav, vrši pritisak na portalnu venu (ona je kod psa veća tj. deblja od palca) i vrši kompresiju vene cave caudalis. Na taj način srce radi na prazno i ne dobija krv jer su veliki krvni sudovi pod kompresijom i posledično je smanjen udarni volumen. Disanje je veoma otežano i ako se ne izvrši hirurška intervencija u roku od 2-3 časa životinja uginjava.

Ovaj šok je takođe karakterističan i za tamponadu srca, tj. eksudativnog perikarditisa, ali i pneumotoraksa.

Sledeće nedelje nastavak - o distributivnom i oligemijskom šoku...

Foto: vetstreet.com

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

DVM Miki Bojović

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST