Tonsilitis

Zapaljenje krajnika se javlja kod gotovo svih životinja, ali je najčešće prisutan i znatno više izražen u maloj praksi, tj. kod pasa i mačaka.

Naime, tonzile (krajnici) su parne nakupine limfnog tkiva koje su smeštene u regiji ždrela. To su tzv. palatinalne tonzile, za razliku od ileocekalne tonzile, tj. limfnog tkiva koje se nalazi na prelazu ileuma u cekum (slepo crevo). Iz tog razloga se i ne preporučuje odstranjivanje cekuma zbog njihove funkcije u digestivnom traktu. Ranije se slepo crevo odstranjivalo odmah posle porođaja, ali se sada zna da ono ima značajnu ulogu u odbrani organizma od infekcije. Takođe timus (grudna žlezda) iako regresira, ima svoju funkciju do kraja života (stvaranje T-limfocita).

Palatinalne tonzile su prekrivene sa plikama tonsilaris (duplikatura sluzokože usne duplje). Normalno, tonzile nisu izvan plike osim kod životinja brahiocefaličnog ili tzv. limfaticnog tipa (bokseri, buldozi, rotvajleri, pekinezeri, čar-pej rasa, bernandinci...). Kod njih su tonzile normalno povećane i spadaju u pasmine limfatičnog tipa.

Postoji i tzv. adenoidni tip dece koja su nežna, prefinjene konstitucije, kod kojih su žlezde normalno povećane, koja imaju bled ten, izražene oči, mršava su i mirna. Kod njih se veoma lako mogu napipati svi limfni čvorovi.

Normalno je da se na tonzilama nalazi neka bakterijska flora (Strepto i Stafilokoke, ponekad Erysipelotrix, cak i Pastarela i Corynebakterium pyogenes). To može biti najnormalniji nalaz na tonzilama. Inače, kod pasa je najveći problem Beta hemoliticki Streptokok (šarlah kod dece).

Kod pasa tonzile predstavljaju i vrata za ulaz virusa u organizam (hepatitis, štenećak, parvoviriza, panleukopenija mačaka...). Kad nam se pojavi štene staro 4-5 meseci sa upaljenim tonzilama, taj pas nije u akutnom tonsilitu, već se virusi inicijalno umnožavaju u ovom tkivu i zatim se hematogeno šire do tropnih tkiva, kao što su jetra, digestivni trakt, epitel rožnjače...

Kod pasa ne postoje primarni tonsiliti, pas ne povraća zbog tonzilita, nego je tonzilitis posledica povraćanja.

KLINIČKA SLIKA

Od simptoma dominiraju otečene, zacrvenjene tonzile izašle iz plike. To je akutni tonsilitis. On se javlja samo iz četiri razloga:

prisutna strana tela (kost, drvo, trava) i to se otkriva tek na tonzilektomiji (odstranjivanju tonzila)
povraćanje - svakim povraćanjem prekriju se tonzile bakterijama i kiselim želudačnim sadržajem i dolazi do tonzilita; do povraćanja može doći usled opstrukcije želuca i creva, stranih tela u želucu i crevima, megaezofagusa, pilorospazma
oboljenja zuba - granulomi, prelomi, infekcije korena zuba
oboljenja kože i paraanalne regije, gde se životinja grize i liže i unosi mikroorganizme sa kože

Po toku tonziliti mogu biti akutni i hronični.

AKUTNI tonzilit se manifestuje povišenom temperaturom, otežanim gutanjem, gubitkom apetita, pojačanom žeđu. Najpre treba otkriti zašto je došlo do akutnog tonzilita i otkloniti uzrok. Pri tome upotrebiti antibiotike 5-7 dana. Moramo biti oprezni pri terapiji i ne napraviti grešku sa procenom da je tonzilit strašan i upotrebiti preparate koji naročito kod štenadi mogu da dovedu do prebojavanja zuba i njihovom taloženju u zubnoj gleđi i cementu, pa da dovedemo štene u situaciju kao da ima štenećakovo zubalo. Tako može doći i do hipoplazije cementa i gleđi i braon prebojavanja. Psi su kao vrsta veoma osetljivi na tetracikline, a ujedno mogu dovesti i do anafilaktičkog šoka. Reverin kao preparat je odličan za tonzilite i osteomijelite, ali se ne preporučuje za štenad.

HRONIČNI tonzilit ima slične simptome, ali se javljaju i problemi sa kretanjem (hromost). Kod hroničnog tonzilita kao fokaloze, često se javljaju polineurit i miozit (zapaljenje nerava i mišića), a može se javiti i monoartrit, najčešće karpalnog zgloba. Fokaloza je žarisna infekcija. Hronični tonzilit traje često i mesecima, a prolazi neopaženo, pa dolazi i do intoksikacije bakterijskim toksinima. Ovi toksini imaju tropizam prema određenom tkivu. Streptokokni toksini mogu da modifikuju određene anatomske strukture organizma (reumatska groznica sa upalama zglobova i srca). Toksini menjaju strukturu tkiva (hrskavica), pa hrskavica sada predstavlja strano telo i stvaraju se antitela na sopstvenu modifikovanu hrskavicu, pri čemu dolazi do njene lagane razgradnje. Male količine konstantno prisutnog mikroorganizma i njegovog toksina, menja strukturu tkiva i počinje razgradnja sopstvenih tkiva. Tako nastaju monoartrit, polineurit ili miozit.

Često je kod ovih pasa prisutan i osteomyelitis juvenilis canis (N. ovčar, bernandinac, šnaucer), tj. krupne rase koje imaju brz rast, pri čemu se ova upala koštane srži poklapa sa hroničnim tonzilitom.

Postoji mogućnost zamene ovog oboljenja sa drugim, a to je "Panosteit" tj. eozinofilni osteomyelit. On se takođe javlja kod mlađih pasa (9-18 meseci). On nema veze sa bakterijskom infekcijom, pa antibiotici na ovo oboljenje ne deluju i on se jedino može dijagnostikovati hematološkim ispitivanjem gde postoji izražena eozinofilija. Zato se radi krvna slika - da se vidi da li je u pitanju infektivni osteomyelit (posledica tonzilita) ili se radi o eozinofilnom osteomyelitu, jer je terapija različita.

TERAPIJA

Kod hroničnog tonzilita treba davati longacef najmanje 10 dana koji brzo penetrira u koštano tkivo i svaki drugi dan kortiko preparate koji imaju antiinflamatorni efekat i imunisupresivna su terapija. Ne sme se davati svaki dan, jer kod mladih životinja može dovesti do demineralizacije kostiju. Takođe se primenjuju visoke doze vitamina C koji smanjuje permeabilnost krvnih sudova (smanjuje se otok na tonzilama i zapaljenje), prekurzor je u sintezi mezenhimskog pluripotentnog vezivnog tkiva od koga nastaju hrskavično i koštano tkivo. Indikovan je naravno i B kompleks zbog polineurita i miozita.

Izuzetno je dobar i Novacoc koji je roborans, tonikum, sadrži energetski bogata jedinjenja, podiže životinju, vraća joj raspoloženje, apetit i pokretljivost. Takođe se primenjuju i tzv. NSAIL preparati (aspirin, tomanol...).

Ova navedena terapija treba samo da odloži hiruršku intervenciju koja je neminovna kod hroničnih tonzilita, jer tonzile moraju da se uklone kao fokus. Preporuka je da se ljubimci pre starosne dobi od 10-12 meseci ne podvrgavaju tonzilektomiji jer se u to vreme vrlo često razboljevaju od virusnih bolesti.

Foto: dogcare.dailypuppy.com

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

DVM Miki Bojović