(PRVI DEO)

Trihinella spiralis se razvija u poprečno prugastim mišićima koji imaju sarkolemu, i to najčešće u onima koji su najaktivniji u toku života životinje, tj. koji su veoma dobro snabdeveni kiseonikom. To su pre svega mišićni deo dijafragme, međurebarni mišići, trbušni mišići, žvakaća muskulatura (maseteri), mišići vrata. Pri jačim invazijama mogu da se nađu i u drugim mišićima. Učaurene trihinele nisu pronađene u muskulaturi srca, iako srce ima poprečno prugastu muskulaturu. Razlog ovome leži u činjenici da mišićna vlakna srca nemaju sarkolemu, pa ne pružaju odgovarajuće uslove za razvoj ovog parazita.

Mišićne larve trihinele su veoma otporne, tako da je meso držano u hladnjači 25 dana još uvek infektivno za ljude. Larve se ne uništavaju ni tokom 35 dana salamurenja, ali ih temperatura iznad 45^oC uništava.

DIJAGNOZA

Kod živih životinja ona se postavlja na osnovu serološkog pregleda krvi ELISA testom, a kod mrtvih (zaklanih, ubijenih), na dva načina:

• trihineloskopija-kompresiona metoda
• veštačka digestija-veštačko varenje

Za trihineloskopski pregled kompresijom uzima se tkivo dijafragme (crura diafragmatika) i podeli (iseče) na 28 delova veličine zrna pirinča i stavi na obeleženo, tako označeno poljima kompresorsko staklo. Ti uzorci se pritisnu kompresorskim staklom istih dimenzija i pričvrste šrafovima. Tako komprimovani uzorci dobiju finu teksturu koja se posmatra pomoću mikroskopa i, naravno, kontroliše se svih 28 uzoraka mesa.

Kao alternativa može da posluži i žvakaća muskulatura (maseteri) ili abdominalna muskulatura, kao i međurebarni mišići.

Veštačka digestija je postupak koji se sprovodi izričito kada se u ishrani ljudi koristi meso divljih životinja (čak i kada su u pitanju pojedinačni slučajevi), zatim kada je u pitanju pregled mesa uzet od većeg broja jedinki zbirno, kod pregleda sušenog mesa, kobasica (jer su napravljene od mesa više svinja) i naravno u industrijskim uslovima, u klanicama kod većeg broja zaklanih svinja jer je postupak brži i treba manje radne snage.

Koji god je od navedenih slučajeva u pitanju, postupak je sledeći: uzima se po jedan gram mesa od crure diafragmatike (ili deset grama ako je pregled mesa od jedne životinje) i usitnjava se u blenderu. Ovako usitnjeno meso se prelije određenom količinom digestivne tečnosti koja se sastoji od pepsina i 25% hlorovodonične kiseline rastvorenih u destilovanoj vodi koja je zagrejana na 46-48^oC u toku 30 minuta.

U tom vremenu meso i čaure trihinela, ukoliko su one prisutne u uzorku, se svare i larve se oslobode. Ceo sadržaj staklenog suda u kome se odvijala digestija se procedi kroz specijalno sito u levak i ostavi se u njemu 30 minuta da se izvrši sedimentacija trihinela. Odatle se pomoću slavine na dnu levka ispusti određena količina tečnosti u široku epruvetu i ostavi da miruje još deset minuta.

Od ukupne količine istaložene tečnosti ostavlja se za pregled samo deset mililitara koja se sipa u Petrijevu šolju. Ona se obavezno sa donje strane obeležava paralelnim linijama i poljima zbog lakšeg pregleda. Pregled se vrši pomoću mikroskopa.

Kod ljudi obolelih od trihineloze javlja se otok u predelu očiju i otok lica, krvna slika je promenjena, javlja se groznica, bolovi u mišićima, stomačni problemi u vidu grčeva i proliva, smetnje u disanju, promene na koži... Invazija parazita u srce i mozak, može da izazove zapaljenje srčanog mišića, mozga i moždanih ovojnica.

S obzirom da larve najradije borave u mišićima, ukoliko dođe do kalcifikacije, one ostaju tu godinama, izazivajući hronične probleme kod obolelih u vidu umora, slabije pokretljivosti, a pri jačoj invaziji trihinelama u akutnim slučajevima, ovo oboljenje može imati i smrtni ishod.

Zato, ako rešite da se sa društvom provedete uz ražanj i pečenje, dobro razmislite - da vam ne presedne, ukoliko prasence pre nego što je stavljeno na ražanj nije podvrgnuto trihinoskopskom pregledu. Ako ste odgovorni i sve je u redu kod onoga ko vas gosti, uživajte i - prijatno vam bilo!

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o trihineloza ili o ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Foto: Avlxyz/Flickr.com
DVM Miki Bojović