Već sam napomenuo da trovanja pčela nastaju najčešće hemijskim sredstvima, odnosno pesticidima (insekticidima), ali se veoma često dešavaju i trovanja različitim toksičnim supstancama ili nekim sastojcima koje sadrže polen, nektar, medljikovac ili neki aromatični sastojci nekih proizvoda biljaka. Vrlo je teško izdvojiti slučajeve da li se radi o pomenutim toksičnim supstancama biljaka ili insekticidima ili njihovom kombinacijom (sinergistično dejstvo).
Kada je u pitanju trovanje polenom ono je naravno dominantno u toku proleća. Definitivno je utvrđeno da polen žabnjaka, divljeg kestena, ali i polen medveđeg luka imaju toksična svojstva. Ovo su najtipičniji primerci, ali nije isključeno ni postojanje drugih biljaka, naročito medonosnog bilja, čiji polen ima toksično delovanje na pčele.
Ova trovanja mogu biti posledica direktnog uticaja vremenskih prilika na samu pašu. Naime, ukoliko su pčele onemogućene da zbog loših klimatskih uslova skupljaju nektar na širem području, one budu prinuđene da posećuju područja na kome su dominantne već pomenute, po njih toksične biljke. A može se i desiti da na veoma velikim kompleksima takve biljke budu dominantne. Takođe, pčele mogu biti prinuđene da posećuju ovakva područja i zbog toga što zbog loših klimatskih uslova, cvetanje "dobrih" biljaka kasni. Treba još i pomenuti da ova trovanja uzrokovana osobinama polena pojedinih biljaka se javljaju u različitim krajevima, različitih klimatskih prilika i u određenim godinama (fenofaze biljaka). Iz tog razloga sam malopre i napomenuo da je teško razgraničiti samo jedan faktor koji je dominantan kod trovanja. Uginuća pčela kat-kada mogu biti veoma velika, a ponekad se i ne javljaju ili su u nekim krajevima čak i nepoznata, iako su u njima takođe prisutne ove toksične biljke.
Kada je u pitanju trovanje polenom biljke žabljaka, simptomi su veoma slični simptomima bolesti opstrukcije creva polenom. Mlade pčele izlaze iz košnice i pokušavaju, a ne mogu da polete, drhte na poletaljci i kreću se uznemireno, da bi na kraju pale na tlo ispred košnice okrenute na leđa. Ubrzo nastaju grčevi, pčele progresivno slabe i na kraju uginjavaju. Bitno je reći da kod ovih pčela abdomen nije naduven. Uginule pčele su sitne, skvrčene, sa raširenim krilcima i često sa izbačenim rilcem.
Kada je u pitanju trovanje polenom kestena, pčele su malaksale i vrlo često sa naduvenim abdomenom, ali kod nekih pčela je zapaženo da gube dlačice i da imaju crnu boju.
Samo trovanje polenom biljaka kod pčela je veoma teško sprečiti. Jedino što se bar donekle može uraditi je zatvaranje leta ukoliko se primeti početak pojačanog uginjavanja pčela i to u pojedinim krajevima gde se to i ranije javljalo. Takođe može se vršiti otkos pojedinog toksičnog bilja ili njegovo iskorenjavanje. U određenim slučajevima može se vršiti i seoba pčela u krajeve gde pomenutih biljaka nema.
Što se tiče uginjavanja pčela u toku lipove paše, dešava se da se tokom paše na lipi, i to naročito srebroliste lipe, u nekim krajevima zapažaju velika uginuča pčela jednog ili više pčelinjaka. U ovakvim slučajevima, ne retko se dešava da se nađe veoma veliki broj uginulih pčela pod samim lipama. Potvrda ovoj tvrdnji jeste i činjenica da su ekperimentalno vršeni ogledi sa ekstraktom lipovog cveta i medljikom lipe na pčelama i utvrđeno je da deluju otrovno na pčele sa znacima pareze i paralize. Sumnja se da ili nektar ili miris lipe imaju omamljujuće dejstvo na same pčele.
Kada su u pitanju ovakva trovanja, pčele lako padaju na tlo i veoma daleko od same košnice usled hlađenja uginjavaju. Ovo je naročito karakteristično u vreme cvetanja lipe kada nema druge paše, tako da su pčele prinuđene da posećuju samo lipu.
Foto: shutterstock.com
* * *
Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.
DVM Miki Bojović
APELI
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0