Uremija se kod pasa razvija kao završni stadijum hroničnog nefritisa. Bubrezi naglo gube funkcionalnu sposobnost, gubi se sposobnost koncentracije, a vrednosti specifične težine mokraće su veoma niske. U takvim slučajevima čak i pri pojačanom izlučivanju mokraće, ne mogu se eliminisati svi azotni raspadni produkti iz organizma. Kod smanjenog ili potpunog prestanka izlučivanja mokraće iz organizma, retencija štetnih materija je još brža tako da se u krvi mogu naći velike količine ureje i drugih azotnih materija (azotemija). Kod jače insuficijencije bubrega razvija se acidoza usled nakupljanja kiselih produkata izmene materija u tkivima. Kao posledica intoksikacije organizma završnim produktima azotnog metabolizma i kiselim produktima tkivnog metabolizma, nastaje ustvari klinički sindrom uremije.
U etiološkom kompleksu uremije učestvuju mnogobrojni faktori. Pored renalnih uzroka, kao što su akutno i hronično zapaljenje bubrega i nefroticni sindrom, nisu retki ni tzv. ekstrarenalni uzroci kao što su ograničena glomerularna filtracija zbog pada krvnog pritiska kod kardiovaskularne insuficijencije. Karakteristična je kod pasa i činjenica da se uvek mora računati na pojavu smanjenja hlora (hipohloremija) u organizmu. Do smanjenja hlora dolazi kada je u jelovniku ograničena količina soli, kada pas često i uporno povraća, kod proliva, polidipsije... Smanjena koncentracija hlora u krvi, dovodi do poremećaja u izmeni Na i Cl-ovih jona u odnosu na mokraćne materije u tubulima koje se ne izlučuju mokraćom nego se nakupljaju u krvi. Takođe, razni poremećaji oticanja mokraće kroz mokraćne puteve (kamenje, pesak..) mogu biti uzrok nastanka uremije.
SIMPTOMI
Klinička slika prvenstveno zavisi od stepena insuficijencije bubrega, odnosno drugih činilaca koji učestvuju u stvaranju uremije. Prisutna je inapetenca, životinja rapidno mršavi, depresivna je i jako malaksala. Takođe je izražena i polidipsija. U završnom stadijumu usled nastalog gastritisa pas odmah povrati vodu. Azotni raspadnuti produkti izlučuju se iz organizma pljuvačkom, stomačnim i crevnim sokovima, a ureja se pri tom razlaže produkujući amonijak koji draži i nagriza sluzokozu želuca, creva i desni, a putem krvi doprema se i do astrocita (moždanih ćelija), javlja se uporno povraćanje, krvav proliv, a iz usta se oseća zadah na urin (foetor ex ore) i dehidracija organizma jačeg stepena. Vrednosti ureje i kreatinina u krvi su znatno povišene. U krvi je takođe broj leukocita povećan, a eritrocita smanjen. Ukoliko ovakvo stanje duže potraje, dolazi do gubitka svesti - uremične kome. U takvom stanju izraženi su fibrilarni trzaji muskulature, a kad je u pitanju respiratorni trakt disajni pokreti su ubrzani i duboki. Telesna temperatura (vrednosti) su daleko ispod normale.
TERAPIJA
Maksimalno se angažovati da se uklone po mogućstvu uzroci ekstrarenalne uremije. Obezbediti mirovanje životinje i utopljavanje. Voditi računa o balansu unete tečnosti i količini izlučene mokraće. Nadoknada izgubljene tečnosti putem infuzionih rastvora sa pojačanim procentom NaCl i dodavati u hranu male količine soli. Neophodna je ishrana sa lako svarljivim ugljenim hidratima.
* * *
Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o uremiji ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.
Ilustracija: sophiemilneceramics.com
DVM Miki Bojović
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0