Jednostavnim jezikom rečeno, vakcinacija je unošenje oslabljenog uzročnika (njegovih pojedinih delova) određene bolesti, tzv. antigen, kako bi organizam reagovao i stvorio imunitet prema toj bolesti.
Postoji tri tipa vakcina (generalno), mada je teško napraviti razliku između prva dva tipa - tzv. "žive" vakcine, a treći tip čine "mrtve" (inaktivisane) vakcine.
Prvi tip su one koje treba da izazovu imunizaciju što pre i to u slučaju kad već postoji zaraza i brzo se širi. Kod njih je antigen (uzročnik) oslabljen u toj meri da imunizacija nastupi za 4-7 dana, a imunitet traje 12 meseci (boginje ovaca, svinjska kuga, lažno besnilo).
Drugi tip su vakcine kod kojih su sačuvane antigene osobine mikroorganizama, ali je onemogućeno dejstvo infektivnog agensa. Drugim rečima, vakcina je u tolikoj meri oslabljena tek toliko da podstakne organizam da reaguje na taj unet oslabljeni (umrtvljeni) antigen i da stvori imunitet prema tom uzročniku.
Kod ovih vakcina imunitet nastupa za 10-14 dana i traje šest meseci, pa je vakcinacija dva puta godišnje. Ovo naročito za pse koji idu u lov, gde mogu da dođu u kontakt sa potencijalno zaraženim životinjama (u prvom redu se misli na lisice). U ove vakcine spada i ona protiv besnila, kao i vakcina obavezna za pse i mačke, i to jednom godišnje.
Kad su u pitanju vakcine protiv štenećaka, tako se najčešće i zovu, one su obično petovalentne i stvaraju imunitet protiv parvoviroze (tzv. mačje kuge), adenoviroze, zaraznog hepatitisa i leptospiroze. Ove vakcine spadaju u oslabljene, "žive" vakcine i koriste se za štenad uzrasta od šest do osam nedelja (prva vakcina), a zatim još dve revakcine u razmaku od tri nedelje. Svake naredne godine obavezna je revakcina u isto vreme kad je štene prvi put vakcinisano.
Obavezno je pre svakog tretmana vakcinom izvršiti dehelmintizaciju (čišćenje od crevnih parazita), minimum dva-tri dana pre vakcine i to dozom koja odgovara težini ljubimca. Jedna tableta je za težinu ljubimca od deset kilograma (ako štene ima tri kilograma dajemo mu trećinu tablete). Postoje i paste.
Ne treba štedeti na ljubimcu jer ako dođe do nekih od ovih veoma zaraznih bolesti (samo za ljubimce, ne prenose se na ljude - nisu zoonoze), u velikoj meri rizikujete njihov život.
Ovo je prvi deo priče o vakcinaciji ljubmaca. Nastavljamo za nedelju dana.
U međuvremenu, ukoliko vas zanima bilo šta o vakcinaciji ili uopšte o ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com. Najinteresantnija pitanja, uz odgovore, objavljivaćemo u ovoj rubrici.
Komentara: 0