Zapaljenje mokraćne bešike javlja se često kod pasa i mačaka. Po toku može biti akutno i hronično. Oboljenje nastaje usled infekcije različitim bakterijama kao što su Proteus mirabilis, E. coli, Pseudomonas i neke Streptokoke, dok kod mačaka dolaze u obzir, pored pomenutih, i Stafilokoke. Infekcija može nastati hematogenim i limfogenim putem, zatim kao posledica različitih traumatskih oštećenja (uroliti, kateterizacija...). Predisponirajući faktori kod pasa su i osobina lovačkih pasmina da se rashlađuju u hladnoj vodi za vreme lova, sprečavanje (zadržavanje) oticanja mokraće kod dresiranih pasa ili nemara vlasnika ljubimaca koji žive u stanu i neredovno izvođenje napolje, zatim retencija mokraće kod raznih nervnih poremećaja (grč mokraćne bešike, paraliza detruzora), gde zbog dužeg zadržavanja mokraće dolazi do vrenja amonijaka i nadražaja mokraćne bešike.
SIMPTOMI
Kod AKUTNOG cistitisa opšte stanje može biti donekle poremećeno. Dolazi do povišenja telesne temperature, anoreksije, apatije, čestog zauzimanja stava za mokrenje, pojava grčeva praćenih bolom i stenjanjem i mokrenjem kap po kap. Pri palpaciji mokraćne bešike životinja reaguje opiranjem i cviljenjem jer je prisutan bol. Refleksno često dolazi i do grča bešike i retencije mokraće. Ova pojava je relativno česta kod mačaka.
Kod HRONIČNOG cistitisa klinička slika je slična akutnom. Uz pomenute simptome izražena je i anemija. Pri palpaciji zida mokraćne bešike ustanovljava se redovno pojava zadebljanja zida mokraćne bešike.
Za mokraćnu bešiku je veoma česta i pojava tumora. Srećom da zloćudni tumori poput sarkoma i karcinoma nisu česti, nego dominiraju uglavnom dobroćudni u vidu polipa, papiloma i fibroma. Polipi i papilomi se češće javljaju i imaju sklonost ka krvarenju. U početku nema nekih izrazitih simptoma, ali zato kasnije prelaze u perzistentnu intermitirajucu hematuriju.
U početku oboljenja mokraća je normalno kisela i kako bolest napreduje ona postaje alkalna. Kod retencije mokraće, usled prisustva amonijaka i problema koje on pravi, mokraća je tamna i neprijatnog mirisa. U mokraći su takođe prisutne i belančevine u visokom procentu, a u sedimentu mokraće se mogu naći i mnogi tubularni elementi i eritrociti, leukociti, pločasti epitel, mnoštvo bakterija, kristali različitog oblika... Kod tumoroznih procesa mokraća je zagasito-crvene boje.
TERAPIJA
Za uspešno saniranje bakterijske infekcije potrebno je urinokulturu podvrgnuti laboratorijskom pregledu i izolovati bakterije i ispitati osetljivost na antibiotike. U slučajevima da se ne izvrši bakteriološka pretraga primenjuju se antibiotici širokog spektra i sulfopreparati. Takođe treba voditi računa o tome da sve dok se ne normalizuje nalaz u mokraći, bez obzira na trenutno poboljšanje ne može se redukovati terapija. U akutnim slučajevima terapija traje 5-7 dana. Prerano prekidanje usled trenutnog poboljšanja lako može dovesti do recidiva ili hronične faze bolesti. Takođe je preporučljivo ispiranje mokraćne besike fiziološkim ili blagim rastvorima, a s obzirom na postojanje jakih tenezama treba aplikovati analgetske preparate i spazmolitike. Preporučljivo je i utopljavanje obolele regije.
* * *
Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o zapaljenju mokraćne bešike ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.
Foto: homesalive.ca, pethealthcare.co.za
DVM Miki Bojović
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0