Protektivni i rizični faktori

Šta je ono što štiti mlade od uzimanja droga (protektivni faktori)?

1. Dobra povezanost medju članovima porodice.
2. Roditelji koji znaju čime se deca bave i sa kim se druže.
3. Jasna i dosledna pravila ponašanja svih članova porodice.
4. Roditelji aktivno učestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje dece. 
5. Dobar uspeh u školi, prihvatanje saveta starijih (roditelja, rodjaka, profesora i dr.).
6. Osećaj uklopljenosti u porodicu i okruženje.

Šta su faktori rizika za uzimanje droga?

1. Haotično funkcionisanje porodice, naročito ako roditelji i sami zloupotrebljavaju alkohol, droge ili medikamente ili se kockaju.
2. Neuspeh roditelja da postave pravila ponašanja u porodici.
3. Nedostatak vezanosti, topline i dobre komunikacije izmedju dece i roditelja.
4. Izuzetna stidljivost ili agresivno ponašanje deteta u kući, školi i okruženju.
5. Loš uspeh u školi.
6. Odsustvo veštine komunikacije u društvu vršnjaka.
7. Druženje sa decom koja su sklona socijalno devijantnom ponašanju.
8. Sredina koja toleriše uzimanja droga, alkohola i sl.

Rizici i razlozi

Najčešći razlozi za uzimanje droga su:

1. Radoznalost. Radoznalosti jeste u ljudskoj prirodi, ali je i to da se čuvamo opasnih stvari. Zrelo dete neće automatski odbaciti ono što mu roditelji, rodjaci, profesori ili drugovi savetuju i nema potrebu da sve proba, naročito ne one opasne stvari.
2. Uticaj vršnjaka. Mladi su vrlo podložni uticajima koji dolaze iz njihove okoline, naročito od vršnjaka. Skloni su da ne slušaju ništa od onoga što odrasli govore. Zato je važno sa kim se druže. Roditelji treba da znaju društvo svoje dece.
3. Želja za pripadanjem grupi. Zato što ne žele da budu sami mladi se prilagodjavaju onima sa kojima bi želeli da se druže i često radi toga čine i ono što inače ne bi. To mogu biti i korisne, ali i štetne stvari. Dobro je da je mlada osoba u društvu vršnjaka koji se u školi i van nje dobro osećaju i znaju kako da lepo i korisno organizuju svoje obaveze i slobodno vreme.
4. Dosada. Mladi koji ne umeju da osmisle kako će provesti dan, lako se povedu za drugima. Ako roditelj vidi da se njegovo dete dosadjuje može mu pomoći da osmisli šta bi mu ispunilo vreme na lep način.
5. Bekstvo od realnosti. Kada se problemi nagomilaju svi bismo želeli da od njih pobegnemo. Da se ne bi nagomilali, treba ih rešavati na vreme, a kad ne možemo sami, dobrodošla je i prava pomoć sa strane, od svih onih koji nam dobro misle.
6. Samostalnost. Mladi žele da što pre odrastu i budu samostalni, ali je svako dete različito i ono nije zrelo samo zato što ima 14, 15 ili 16 godina, već ako je odgovorno i prvo završi svoje obaveze, a posle se zabavlja i provodi.

Ispravni postupci i greške roditelja

U čemu roditelji greše?

1. Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna čim napune 14, 15, 16 godina.
2. Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju šta im je važno, šta ih raduje, a šta čini nesrećnim i malodušnim.
3. Ne daju dovoljno informacija o drogama, misle da će to uraditi škola i društvo.
4. Zauzeti su svojim poslovima.
5. Nedovoljno vremena provode sa decom.
6. Izbegavaju suočavanje sa problemima koje imaju sa decom.
7. Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih reše.
8. Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava.
9. Ne traže pomoć stručnjaka kad im je potrebna.

U čemu roditelji ne greše?

1. Što vole i brinu o svojoj deci i trude se da ih razumeju.
2. Što vole da znaju sa kim se druže njihova deca.
3. Što ih interesuje kako deca provode vreme u školi i van nje.
4. Što hoće da ih nauče svim pametnim stvarima koje oni znaju.
5. Što znaju da decu ne treba “štititi” od problema, nego im treba pomoći da nauče kako da ih rešavaju.
6. Što znaju kad su deci potrebni, a kad mogu nisu.

Budite roditelj svojoj deci, a kad odrastu budite drugovi!

Zablude i istine

Zablude

1. Postoje "lake" i "teške" droge. NE. Sve droge su opasne. Neke dovode do psihičke zavisnosti, a neke i do psihičke i do fizičke zavisnosti.
2. Danas svi uzimaju droge. NE. Osobe koje uzimaju drogu kreću se u uskom krugu sebi sličnih ljudi iz čega pogrešno zaključuju da droge uzimaju svi.
3. Sve treba probati. NE. Osoba koja ima zrelost zna da odredi šta je dobro, a šta nije, ima zreo odnos prema autoritetima i uvažava preporuke društva u kome živi.
4. Marihuana nije opasna. NE. Sve droge su opasne, pa i marihuana, jer mogu dovesti do ozbiljnih i trajnih poremećaja mentalnog i telesnog zdravlja.
5. Povremeno uzimati droge nije rizično. NE. Mozak čoveka evolucijom nije pripremljen za upotrebu droga i njihovo uzimanje dovodi do poremećaja i ispada funkcija nervnog sistema.

Istine

1. Moguće je prestati sa uzimanjem droga. DA. Prirodni razvoj svake osobe potpomognut od strane porodice i stručnjaka vodi ka izlečenju.
2. Posle lečenja može se živeti normalno. DA. Ukoliko se lečenje započne na vreme i traje koliko treba život se može nastaviti tamo gde je “stao”.
3. Svako je kovač svoje sreće. DA. Iako ne sve, mnogo šta zavisi od ličnog truda i napora da se ostvare željeni ciljevi.
4. Život bez droga može biti lep. DA. Čovek je utoliko srećniji ukoliko je našao više različitih aktivnosti koje mu donose zadovoljstvo i bez veštačkih stimulansa.
5. Teško je biti mlad u današnje vreme. DA. Ali prihvatiti izazov, istrajati u naporima i stići do cilja donosi veliko zadovoljstvo i (samo) poštovanje

Znaci upozorenja

Ono što su opšti znaci i promene u ponašanju jedne osobe koji mogu ukazivati na to da je do njih dovelo uzimanje droga često su nespecifični i ne moraju biti rezultat samo uzimanja droga. Neretko se u praksi dešava da roditelji dovedu svoje dete izmenjenog ponašanja i sumljaju da se radi o dejstvu droge. Kod burnijih adolescentnih kriza ili kod ranih naznaka psihoza nekim roditeljima su ove manifestacije lakše razumljive ili prihvatljive ako im je poznat uzrok koji do njih dovodi, a droge kao veoma prisutne među mladima danas su sčesto ono na šta roditelji prvo posumnjaju.

Pre svega treba reći da je porodica svakako prva instanca gde se krupnije promene u stavovima, dotadašnjim opredeljenjima i ponašanju mogu registrovati. Međutim, baš u porodicama gde dolazi do zloupotrebe droga, obično dolazi do propusta u prepoznavanju i pravilnom reagovanju na taj problem. Treba naglasiti takođe da se kod dece koja se odlučuju da probaju droge veoma često, i pre nego što do toga dodje, mogu uočiti znaci upozorenja koji ukazuju na to da ova deca imaju poteškoća u odrastanju, komunikaciji sa svojom porodicom ili okruženjem, prihvatanjem autoriteta ili obavljanju zadataka karakterističnih za njihov uzrast. Oni u početku mogu biti veoma diskretni i porodica ili propusti da prepozna ili nije u stanju da nađe pravi način da se sa njima nosi. Ono što je karakteristično je da se u ovakvim porodicama često srećemo sa odsustvom jasnih uloga i granica, slabom komunikacijom i razmentom emocija, nedosledim odnosom roditelja prema deci i nedostatkom definisanih pravila ponašanja u kući. Često roditelji propuste da dete nauče da ima svoje obaveze i odgovornosti, ili izostave da to adekvatno vrednuju kada ih dete izvršava. Do svega ovoga dolazi iz različitih razloga. Nekada se dešava da roditelj, najčešće otac, ne provodi puno vremena u kući, bilo zbog poslovih ili drugih obaveza, bilo zbog nesvesnog izbegavanja da se uhvati u koštac sa narastajućim problemima, a nekada i zbog svojih problema sa alkoholom, brakom ili zbog nekog drugog razloga. Slab uticaj oca u ovakvim slučajevima kompenzuje majka koja preuzima sve obaveze na sebe i u tome nekada postaje suviše posesivna, kontrolišuća, a kada sa detetom uđe u koaliciju u kojoj dete preuzima odgovornosti odsutnog supruga, ona i ne omogućava normalno odrastanje deteta i separaciju od roditelja. Po sistemskoj teoriji porodica je sistem koji može funkcionisati i patološki. Dešava se da tinjajući bračni problem roditelja dete drži na nivou nižeg intenziteta: sve dok ono ima problem sa drogama roditelji su ujedinjeni oko rešavanja tog akutnog problema i porodica ostaje na okupu, ali na žalost u svojoj patološkoj homeostazi koja stalno produkuje tenziju, nerešene problem, konflikte i nezadovoljstvo svih.

Sve navedene promene u izgledu, ponašanju i stavovima mogu ukazivati, ali ne mogu sa sigurnošću ukazati na uzimanje droga. Što je više jih prisutno sumnja da je droga povela do njih je veća.

• Odnos prema autoritetu – neki adolescenti imaju poteškoća u poštovaju pravila u kući i školi, otpor prema roditeljima nastavnicima i autoritetima uopšteno, imaju problema da završe svoje obaveze u kući i školi. Svi tinejdžeri su buntovni do određene granice, ali neki preteruju u svojoj želji da misle, oblače se ili ponašaju isto kao njihovi drugovi, čak i po cenu ozbiljih sukoba sa roditeljima. Nekada dolazi do ozbiljnog ne poštovanja uobičajeih porodičnih/moralih vrednosti i normi ponašanja, pa čak do prekida normalne komunikacije u porodici. Ovakvo ponašanje može biti povezano i sa uzimajem droga.
• Promena ponašanja – kada dete koje se do tada ponašalo na određeni način, promeni svoje ponašanje drastično, a često postane buntovno , drsko i vodi stalne otvorene sukobe pre svega sa roditeljima, ali i sa ostalima iz okoline, treba obratiti pažnju i tome potražiti uzroke. Nepoštovanje dogovora sa roditeljima je važno i treba naći adekvatan mehanizam kako da se roditelji zajednički prema ovom, kao i prema svim drugim problemima postave. Česta i tajanstvena telefoniranja o kojim adolescent neće da priča, brojni kratki izlasci tokom dana, dugo zadržavanje van kuće bez najave i objašnjenja roditeljima takođe predstavljaju neku vrstu znaka za uzbunu, jer mogu ukazivati na korišćenje droga.
• Uticaj vršnjaka – u adolescenciji je postizanje samostalnosti autonomije i smanjenje zavisnosti od roditelja, veoma važno. Ovaj proces je naročito dramatičan kod onih mladih koji se teško odvajaju od roditelja, čak i kada su u stalnom sukobu i otporu prema njima. Oni često zamenjuju jedu zavisnost drugom i snažno se vezuju za svoje vršnjake, dok ponekad čak brutalno prekidaju vezanost za roditelje odbacujući sve što oni cene, poštuju.
• Ekstremna povodljivost i sklonost rizičnom ponašaju – zavistnost od mišljenja i prihvatanja od strane vršnjaka naročito je opasna tamo gde u grupi vršnjaka prevladavaju negativna vrednosna opredeljenja, sklonost rizicima i kršenju pravila, što ponekad vodi promiskuitet, upuštanje u rizične seksualne odnose, vožnju pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kriminal, auto- i heteroagresiju.
• Promene u izgledu – mogu ukazati na uzimanje droga. Kada mlada osoba koja je izgledala uobičajeno za svoj uzrast počinje naglo da slabi, bleda je ili joj se crvene beonjače, stalno joj curi nos ili zapušta održavanje lične higijene, sve ovo može biti povezano sa drogama. Postoji mnogo različitih vrsta droga i fizičke manifestacije njihovih dejstava su veoma raznovrsne. Samo obučeni stručnjaci mogu da prepoznaju kada se o kojoj drogi radi, da li je u pitanju akutno dejstvo droge ili apstinencijalne krize. Međutim, ono što je zajedničko za uzimanje droga uopšteno gledajući je da one menjaju stanje svesti, ponašanje, raspoloženje, remete misaone procese. Posledice dužeg uzimanja droga na izgled su vidljive. To mogu biti ubodi i povrede na rukama, pokušai da se to sakrije nošenjem odeće sa dugim rukavima i kada je toplo, zatim nošenje tamnih naočara i u kući ili pooblačnom vremenu da bi se sakrile uske zenice ili crvene beonjače i sl.
• Zapostavljanje obaveza i brige o sebi – uzimanje droga i alkohola može dovesti do češćeg povređivanja, zapostavljanja škole i lošijeg uspeha, povlačenja od porodice, zapostavljanja dotadašnjih aktivnosti, nebrige o izgledu i zdravlju.
• Neuobičajeni predmeti – nalaženja kaplica za oči, lula, nargila, papira za zavijanje cigareta, limuntusa, špriceva i igala i sl. u sobi deteta već su specifični pokazatelji koji poznavaocima jaso mogu ukazati da ono ima praksu uzimanja droga i to na već rizičiji način i u ozbiljnijoj formi.

Znaci korišćenja psihoaktivnih supstanci

Znaci i simptomi korišćenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su:

• nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu ili na posao, česti izostanci,
• lošiji rezultati rada ili lošije ocene,
• neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa, napetost i razdražljivost,
• veća neodgovornost prema obavezama nego ranije,
• krupne promene stavova i sistema vrednosti,
• zapušten izgled,
• nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme,
• nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu,
• druženje sa osobama koje uzimaju droge,
• neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja, roditelja i rodjaka,
• kradja novca u kući ili na poslu,
• druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte,
• česti tajanstveni telefonski razgovori,
• pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću, itd.

Znaci zloupotrebe marihuane

Znaci zloupotrebe marihuane su:

• preglasno i ubrzano pričanje uz često smejanje neposredno po uzimanju marihuane,
• pospanost i usporenost u kasnijim fazama dejstva marihuane,
• zaboravnost u razgovoru,
• crvenilo vežnjača, zenice mogu biti raširene,
• jak miris, kao miris upaljene konoplje,
• sklonost da se vozi presporo,
• osećaj usporenog proticanja vremena,
• posedovanje neuobičajenih predmeta kao što su lule, papirići za uvijanje cigareta, grlići flaša i sl.

Najozbiljnije posledice upotrebe marihuane su: gubitak volje i inicijative, oštećenje pluća, atrofija mozga, hromozomska oštećenja, poremećaji menstrualnog ciklusa i nivoa

Znaci zloupotrebe opijata

Znaci zloupotrebe opijata su:

• usporenost, pospanost,
• uske zenice,
• izrazito bledilo lica,
• nerazgovetan govor,
• vidljivi tragovi uboda iglom u nizu, po rukama i drugim delovima tela,
• primetan gubitak telesne težine,
• zapušten izgled,
• sužavanje interesovanja za sve osim za drogu,
• česte pozajmice novca ili kradje,
• promena karaktektera ( laganje, prevare, sebičnost ),
• nagle promene raspoloženja i ponašanja u zavisnosti od toga da li je pod dejstvom droge ili je ono prošlo,
• manifestacije apstinencijalne krize: bolovi, preznojavanje, drhtavica, mučnina, prolivi, uznemirenost.

Radi postizanja sličnih efekata zloupotrebljavaju se i lekovi koji spadaju u opijatske analgetike (Trodon).

Uzimanje opijata dovodi do ozbiljnih oštećenja ličnosti i somatskog zdravlja. Najteže posledice su: teške karakterne izmene i osiromašenja ličnosti, porodična disfunkcionalnost, kriminal, fizičko propadanje, mogućnost dobijanja HIV infekcije, AIDS-a, hepatitisa B i C, kao i smrti kod predoziranja opijatima zbog zastoja disanja.

Život zavisnika od opijata je ne samo kraći, nego je i mnogo mučniji od života osobe koja ne uzima droge, zbog navedenih posledica uzimanja droga. Posedovanje i preprodaja droga su ilegalne, protivzakonite aktivnosti koje društvo sankcioniše zakonskim, ali i moralnim osudama.

Šta treba znati o drogama?

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je ra[irena naročito medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga

Definicije i osnovni pojmovi u bolestima zavisnosti

U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)

Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i apstinencijalni sindrom ili kriza.

Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po unošenju psihoaktivnih supstanci, kada dolazi do promena psihičkog funkcionisanja, sa promenama stanja svesti (najčešće se vidja pojačana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju), izmenjenim misaonim tokom, ponekad pojavom halucinacija. Takodje se menja i raspoloženje, može doći do euforije, ali i straha ili napada panike, kod marihuane na primer. Ponašanje se takodje menja od hiperaktivnog i ubrzanog, sa mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem emocija do usporenog, letargičnog, gde osoba deluje pospano i odsutno. Trajanje ovih promena je različito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). U slučaju da se uzme prekomerna doza supstance koja može da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).

Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog (kao u slučajevima hepatitisa kod unošenja droge nesterilnim špricevima) bilo mentalnog (na primer, epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).

Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine, tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance, zaokupljenost supstancom, zapostavljanje drugih interesovanja, veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, kao i nastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.

Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.

Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.

Politoksikomanija je veoma česta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju njihova dejstva.

Klasifikacije psihoaktivnih supstanci

Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:

1. medikamente: analgetici, sedativi i sl,
2. alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
3. droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.

Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.

1. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
2. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
3. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.

Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:

• alkohol
• opijati
• kanabinoidi
• sedativi i hipnotici
• kokain
• kofein
• halucinogeni
• nikotin
• isparljivi rastvarači

Faktori rizika i uzroci narkomanije

Kada se govori o uzrocima pojave bolesti zavisnosti savremena nauka je stanovišta da su zavisnosti od droga (narkomanije) poremećaji izazvani dejstvom više uzročnih faktora istovremeno. Svi uzročni faktori svrstavaju se u tri kategorije: faktori koji se odnose na ličnost, sredinu i samo dejstvo droge.

Nasledni faktori

Kada se analizira ličnost narkomana uvek se polazi od uticaja koje nasledje, konstitucija, tzv. biološki faktori, uopšteno imaju na razvoj ličnosti, a takodje se proučavaju i uticaji koji dolaze iz porodice ili okruženja. Tako je, recimo, poznato je da se alkoholizam češće javlja u porodicama gde već ima alkoholičara, a istraživanja pokazuju da je i kod zavisnika od droga čest slučaj da postoji prenošenje obrasca zavisnosti iz generacije u generaciju. Studije blizanaca i studije usvojene dece potvrdjuju da se alkoholizam u nekim porodicama češće javlja. Stalna je dilema naučnika da li je to zbog naslednih faktora ili zbog toga što su deca odrasla u sredini koja je uticala na njih da i sama posegnu lakše za alkoholom ili drogama, ako to već rade njihovi roditelji ili druge bliske osobe.

Sredina

Sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljiv. Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture tolerantne prema uzimanju alkohola, pa čak i prema uzimanju droga. Svima je poznato koliko je i naše društvo popustljivo kad je alkohol u pitanju, a u nekim sredinama više ni marihuana nije nikakav bauk, dok se duvan retko kad doživljava kao sredstvo koje izaziva zavisnost i ima štetne posledice po zdravlje. Sve ovo umnogome doprinosi da kod nekoga, kod koga već postoji eventualna genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne supstance, dodje do pojave bolesti zavisnosti. Dostupnost droge je negde toliko velika i uzimanje droga tako rašireno da to u odredjenim sredinama postaje uobičajeni način ponašanja i “olakšava” ulazak mladih u svet droge.

Ličnost

Psihološke teorije koje analiziraju ličnost zavisnika su brojne. One većinom smatraju da je kod narkomana već u najranijim danima života došlo do zaustavljanja normalnog psihološkog razvoja ličnosti zbog različitih traumatskih uticaja koji dolaze od strane porodice, pre svega majke. Zbog toga se formira ličnost koja je nezrela, impulsivna, koja nema razvijene tehnike za rešavanje problema i ne oseća se dovoljno sigurno u sebe. Često se priklanja onima koji se ne uklapaju u uobičajena pravila ponašanja u društvu. Ovakve osobe su osetljive, povodljive i zavise od tudjeg mišljenja, tj. podložne su uticajima drugih.

Faktori rizika

Adolescencija kao faktor rizika

Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:

• sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
• bira se profesija i završava proces edukacije,
• odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
• formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za identifikaciju (roditelji, učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i odredjuje se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i koji je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim vrednostima i normama.

Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose. Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za podnošenje tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i odredjuju šta će prihvatiti, a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju adolescencija je često prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije teškoće u prilagodjavanju zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi koji imaju problema sa prihvatanjem autoriteta roditelja, profesora i institucija, oni često biraju tzv. "negativni identitet". Delinkvencija, promiskuitet, eksperimentisanje sa drogama su samo deo ponašanja kome su skloni oni mladi koji vole rizike, izazove, koji ne uvažavaju iskustva prethodnih generacija i žele sve sami da iskuse, da steknu svoj sud, da dožive jake emocije i snažne stimuluse.

Drugi faktori rizika

Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju odredjene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima, profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u povećanom riziku da probaju droge. Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju droge, tj. ako se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti. Ako je roditelj alkoholičar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete će lakše i samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga čine prijemčivim za razvoj zavisnosti od droge.

Prvi kontakti sa drogama

Prva droga koja se proba je u većini slučajeva marihuana, a broj onih koji je učestalije konzumiraju sve je veći. Obzirom da su posledice uzimanja marihuane diskretnije i u početku se uglavnom ne zapažaju promene načina života onoga ko je uzima sve češće, mnogi misle da je ovo bezazlena i neškodljiva droga. Statistike ukazuju na to da je većina lečenih zavisnika prvo počela sa marihuanom. Od svih onih koji su u životu bar jednom probali marihuanu mali je broj onih koji nastave da je uzimaju ili prelaze na druge droge, ali se taj broj sve više povećava u savremenom društvu. U našoj sredini od ovih drugih droga koje se često koriste najzastupljeniji je heroin, ali i ekstazi. U svetu, naročito u razvijenijim zemljama pored heroina, često se zloupotrebljavaju i kokain, amfetamini, a takodje ekstazi i najrazličitiji oblici sintetičkih droga čije je dejstvo uglavnom stimulativno.

Posledice

Uzimanje droga je u tolikoj meri štetno po zdravlje čoveka, čiji mozak i organizam evolucijom nisu pripremljeni za stalno izlaganje njihovom dejstvu, pa su u društvu droge i neprihvaćene upravo zbog toga što ugrožavaju razvoj i sam život čoveka koji ih uzima, a loše utiču i na njegovu porodicu, posao i društvo u celini. Ali i pored toga mnogi mladi probaju droge, danas daleko više i lakše nego ranijih decenija, najčešće navodeći radoznalost i uticaj vršnjaka kao primarni razlog za to. Mnogi mladi misle da su neke droge opasne, a neke ne i najčešća zabluda svih narkomana je da neće izgubiti samokontrolu kad počnu sa uzimanjem droga.

Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju. Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu se sve lošije snalaze. Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više i više novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.

Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge, na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.

Lečenje

Porodica je mesto gde se normalno problemi prvo uočavaju, medjutim porodice zavisnika obično nisu u stanju da registruju problem i da ga reše. Škola je sledeća instanca gde se poremećaj ponašanja adolescenta uočava, a ako ni na ovom nivou problem nije moguće rešiti, kao što je to često slučaj kod zavisnika od droga, onda se pomoć mora potražiti u specijalizovanoj zdravstvenoj instituciji.

Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i više decenija. Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika lečenja. Najčešće se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom. Prva faza u lečenju je obično detoksikacija, tj. čišćenje organizma od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja i apstinencijalna kriza koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje droge je osoba zavisna. Posle ove faze nastvalja se sa psihoterapijom u koju je uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i njima potrebna pomoć u prevazilaženju narkomanije koja je bolest koja pogadja i pojedinca, ali i njegovu porodicu. Promena životnog stila ka životu bez droga, prihvatanje pozitivnih vrednosnih opredeljenja i promena ličnosti narkomana su osnovni ciljevi u lečenju. Do ovih promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta, njegove porodice i terapeuta. Narkomanija je bolest koja se teško i sporo leči, a često se vraća, ali uspesi su mogući ukoliko su i pacijent i njegova porodica u tome uporni.

Šta još treba znati o ekstaziju?

Pod dejstvom ekstazija:

• Krvni pritisak je povišen i srce radi ubrzano,
• Zenice se široke, znojenje je pojačano,
• Povišena temperatura tela može dovesti do toplotnog udara.

Oni koji imaju probleme sa srcem, krvnim pritiskom, astmatičari, oni koji boluju od epilepsije ili psihijatrijskih bolesti treba da budu oprezni - ekstazi može biti smrtonosan, naročito kad se kombinuje sa alkoholom i drugim drogama.

Posledice mogu biti trajna oštećenja mozga koja dovode do poremećaja mišljenja, pamćenja, halucinacija i depresija.

AIDS

Zašto se brinemo?

HIV (virus humane imunodeficijencije) dovodi do AIDS-a (sindrom stečene imunodeficijencije). Epidemija je globalna, niko nije imun na ovu bolest.
Procenjuje se da u svetu ima 36 miliona osoba zaraženih HIV-om.

HIV se NE prenosi:

• uobičajenim socijalnim kontaktima
• rukovanjem
• ljubljenjem i grljenjem
• kijanjem
• ujedom komaraca
• zajedničkim WC-ima
• na bazenu
• negovanjem HIV pozitivnih osoba

HIV se prenosi:

• seksualnim kontaktima sa HIV + osobama bez zaštite kondomima
• korišćenjem igala i špriceva koje je koristila HIV+ osoba
• sa HIV+ majke na plod tokom trudnoće i porodjaja

Mnogo je načina da se zaštitimo od HIV-a:

• znanjem o bolesti i putevima prenošenja HIV-a
• korišćenjem kondoma pri seksualnim odnosima
• izbegavanjem čestih promena seksualnih partnera
• izbegavanjem korišćenja droga, pogotovo intravenskim putem
• oslanjanjem na preporučene mere predostrožnosti u kontaktu sa HIV+ osobama 

Za dodatne informacije obratite se specijalizovanim Savetovalištima za AIDS (u Beogradu: Institut za infektivne i tropske bolesti KCS, Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Zavod za zaštitu zdravlja studenata).

Najčešća pitanja

Koliko dugo droga ostaje u urinu?

Ima puno droga cije vreme zadrzavanja u urinu je razlicito, ali… Verovatno Vas interesuju one koje su kod nas najprisutnije. Moram da napomenem da je vreme njihovog zadrzavanja u organizmu zavisno od toga u kakvom stanju su jetra I bubrezi (preko kojih se izlucuju), zatim od kolicine i ucestalosti uzimanja droga i od mnogih drugih faktora. Marihuana se uobicajeno izluci za oko nedelju dana, a kod onih koji je svakodnevno uzimaju u duzem vremenskom periodu, moze se zadrzati I do mesec dana. Heroin 1-3 dana, a kod zavisnika I do 6 dana. Ekstazi 1-3 dana.

Kakve psihičke i fizičke probleme izaziva marihuana?

Marihuana i hašiš su preradevine koje se dobijaju iz indijske konoplje. U svrhu zloupotrebe (kao droga) konzumiraju se pušenjem i pri tome nastaju razlicite promene psihickog i fizickog stanja osobe koja konzumira marihuanu (’’travu’’). Štetne posledice su sledece: akutna primena (nakon popušene cigarete-joint, nakon nekoliko minuta nastupa stanje euforije-bleskastog smeškanja, osecanja kao pijanosti, uz smanjenu kontrolu ponašanja-govorljivost, preterana druželjubivost, i dr.; pored ove euforicne reakcije, kod izvesnih broja konzumenata, bez obzira na kolicinu i vrstu marihuane, nastupaju razlicite nepredvidljive reakcije-anksioznost, panika, paranoicne reakcije i drugo; ovakvo stanje obicno traje nekoliko sati i opasno je jer se ne može predvideti ponašanje konzumenta marihuane u tom periodu), hronicna upotreba marihuane (ucestala ponavljana konzumiranja kanabisa (hašiš, marihuana) u periodu od više nedelja ili više meseci, stvaraju bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju (gubitak interesovaanja i motivacije, osecanja otupelosti, osecaj malaksalosti, smorenosti, smetnje u pamcenju, povlacenje iz socijalnih relacija (posla, porodice, škole); ovakvo stanje predstavlja vec razvijen zavisnicki nacin ponašanja u kojem mlad covek, konzument marihuane, sva svoja životna dogadanja i emotivna proživljavanja neadekvatno prepokriva konzumiranjem marihuane).

Zašto je neophodno da u lečenju učestvuje neko iz porodice?

Naš stav je da su zavisnosti od droga problem ne samo pojedinca već i njegove uže okoline, pre svega porodice, koja i sama pokušava da ovaj problem reši. Često se dešava da porodica pravi greške (zbog neinformisanosti, neujednačenih stavova, preterane tolerantnosti ili strogosti). Tako se gubi dragoceno vreme (ne treba zaboraviti da droge i bukvalno mogu da ugroze život!). Naš terapijski princip je da se pokušaji porodice da se problem reši, iskoriste i usmere tako da budu zaista efikasni. Mladi zavisnici često na lečenje dolaze na pritisak porodice bez prave željeda promene svoj način života. Zato su skloni ponekad da manipulišu i porodicu i lekare. Da bi se to izbeglo, uključujemo i članove porodice u proces lečenja. Naravno, uvek ima onih zavisnika koji ne mogu da ispune ovaj uslov iz opravdanih razloga (smrt ili odsustvo roditelja ili članova porodice, nezainteresovanost, sprečenost i sl.). U tim slučajevima se lečenje započinje i bez članova porodice kao saradnika u lečenju, jer je primarno da onaj ko se obratio za pomoć, tu pomoć i dobije što pre. To je njegovo osnovno pravo.

Kakva su iskustva kada je u pitanju lečenje narkomanije u Rusiji putem stavljanja "blokadi"?

Pre nekoliko godina medju nasim pacijentima je metod dr Zobina iz Moskve bio vrlo popularan i mnogi od njih su isli do njega da bi se lecili. Nase kolege su I posetile dr Zobina sa zeljom da utvrde o kom se metodu radi I da li je on I koliko efikasan. Nisu saznali nista, a do sada nam nije poznato da je ovaj lekar u naucnoj i strucnoj javnosti prezentovao bilo sta o svom nacinu rada. Lecenje u Moskvi je vrlo skupo, oko 10 000 evra, a rezultati nepouzdani, tako da se pacijenti sve manje odlucuju za put u Moskvu. Koliko smo mogli da zakljucimo od onih koji su se kasnije i kod nas lecili, trecina je apstinirala nekoliko meseci, trecina nekoliko godina, a trecina je vrlo brzo, vec posle nekoliko dana, nastavila da uzima opijate. Pretpostavljamo da ovakvi rezultati nemaju veze sa samom metodom, vec su karakteristicni i za druge oblike lecenja i da zavise od samog pacijenta i njegove motivacije da odrzi apstinenciju. I kod nas i u svetu postoje mnogo efikasniji i naucno potvrdjeni nacini da se uradi detoksikacija.

Da li se u vašoj Bolnici radi postupak brze detoksikacije?

Da, u našoj ustanovi se primenjuje brza detoksikacija u trajanju od tri do pet dana (vanstandardna usluga). Za sve informacije potrebno je da se lično obratite lekaru Dispanzera.

Moj drug/drugarica ima problem sa drogom. Kako mogu da mu/joj pomognem?

Kad je ovaj problem u pitanju, pružanje pomoci podrazumeva obracanje nekom od odraslih u koga imate poverenja i ko ce imati razumevanja. Sami vršnjaci jedno drugom malo mogu da pomognu, jer u zavisnosti od stepena razvijenosti problema, neophodna je neka vrsta strucne pomoci. Prvo što drug/drugarica mogu dobro da urade jeste predocavanje da su to ozbiljni problemi koji se ne rešavaju obecanjima i trenutnom voljom, vec da je neophodno obratiti se nekom od poverenja (nekom profesoru/psihologu/pedagogu u školi sa kojima imate dobar kontakt, nekom od roditelja ili rodaka). Cuvanje ovakve tajne vrlo je opasno i, u svakom slucaju, nije pomoc, niti merilo drugarstva. Pravi drug/drugarica ucinice da se problem rešava, a ne povecava. U savetovalištima za mlade takode možete dobiti odgovore na slicna pitanja.

Zavisnik sam nekoliko godina. Da li postoji mogućnost da se izlečim?

Naravno! Potrebno je da se odlučite za lečenje, skupite dovoljno samouverenosti, samopoštovanja, da dođete na razgovor kod nas, sa svojim saradnikom i to će biti - jednostavno početak lečenja. U dogovoru sa Vama, a u skladu sa našim medicinskim protokolima, odabraćemo adekvatan program lečenja i zaočeti ga odmah. U zavisnosti od težine i stepena Vaše zavisnosti, kao i vrste supstanci koje ste koristili, sprovešćemo detoksikaciju i nastaviti sa daljim medicinskim i rehabilitacionim tretmanom. Bićete iznenađeni sa kojom lakoćom i brzinom ćete uspeti da prebrodite ono što Vam je godinama pričinjavalo strah, i kako ćete se dobro i zadovoljno osećati posle toga. Naša motivacija i stručnost stoje Vam svo vreme na raspolaganju. Dođite da pobedimo zajedno!

Da li postoji zavisnost od selfija i socijalnih mreža?

Mlad organizam koji je jos u razvoju posebno je vulnerabilan na senzacije koje prima iz spoljne sredine. Znamo da se mozak coveka potpuno formira tek nakon dvadesete godine zivota, sto u stvari znaci da su kod mladih ljudi, tinejdzera i adolescenata pravilno rasudjivanje, procene i odluke u odnosu na situacije u kojima se nadju u okruzenju cesto nezrele i impulsivne. Tinejdzeri i adolescenti se najcesce identifikuju sa svojim idolima, oponasaju ih po izgledu i ponasanju, sto je potpuno normalno u ovom razvojnom periodu. Nove tehnologije donose nove nacine komunikacije preko socijalnih mreza ili elektronskih medija. Oni cesto stavljaju u prvi plan spoljasnji, fizicki izgled, kao i njegov uticaj na uspeh jedinke u drustvu. Zato nije neuobicajeno i neocekivano da mladi ljudi upravo to prihvataju kao najvaznije kvalitete jedne osobe. Tako se danas susrecemo sa pojavom u drustvu gde mladi pribegavaju isticanju svog fizickog izgleda kroz upadljiv stil odevanja, nacin sminkanja ili cak preduzimaju razne, relativno dostupne, korektivne hirurske intervencije. Socijalne mreze poput Instagram-a, Twitter-a, Facebook-a i sl. omogucavaju lak protok informacija i fotografija i na taj nacin popularizuju i omasovljavaju selfije kao najlaksi i najbrzi nacin da mlada osoba dobije povratnu informaciju o svojoj prihvacenosti ili privlacnosti. Za mnoge mlade ovakva "potvrda sopstvene vrednosti" postaje preterano znacajna, narocito za one koji je ne dobijaju na druge nacine, u direktnom kontaktu ili u komunikaciji sa drugim osobama, pre svega sa svojim vrsnjacima. Inertnost drustva da odgovori na potrebe mladih u ovom osetljivom periodu njihovih zivota, kao i kriza institucija, pre svega skole i porodice, inverzija sistema vrednosti, znacajno doprinose velikom uticaju drustvenih mreza i propagiranju virtuelne komunikacije i realnosti. Svaka socijalna pojava sa sobom nosi i prostor za ispoljavanje patoloskog ponasanja koje bi mozda u nekim drugim uslovima i drustvenim okolnostima bilo manje primeceno, pa tako i preterana opsednutost sopstvenim izgledom, potreba da se "ogledamo" u drugima i merimo koliko smo im znacajni kroz broj lajkova ili followera. U Specijalnoj bolnici za lecenje bolesti zavisnosti povremeno se susrecemo sa problemima preteranog koriscenja Interneta, igranja video igara i sl. Uglavnom se za pomoc javljaju zabrinuti roditelji koji ponekad dodju sami, a nekada sa svojim tinejdzerima cije ponasanje ih brine. Nasa je uloga da procenimo da li je problem te mlade osobe prolaznog karaktera i u okviru normalnog procesa odrastanja i sazrevanja ili se radi o patoloskom poremecaju ponasanja koji zahteva strucnu intervenciju, kao i da istu pruzimo ili da porodicu usmerimo ka drugoj instituciji ili mestu gde se moze dobiti adekvatna pomoc. Koji god da je problem u pitanju osobe koje se obrate za pomoc nasem Savetovalistu dobice savet i nase strucno misljenje. Dr Nikic Milica Spec.psihijatrije Rukovodilac Centra za nehemijske zavisnosti sa Dnevnom bolnicom za zavisnike od droga Specijalna bolnica za lecenje bolesti zavisnosti- Beograd

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI SAJT, FB STRANA

ARHIVA PPNS 

PPNS/SLIKOM

• GLAGOLJANJA
• GLAVOLOM
• LJUDI RAZNI
• POJAVE RAZNE
• OSVEŽENJE
• POZITIVA 

• Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)
• Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše stranačke politike, pa sad imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život... (ČUJTE SRBI)