REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
BIBLIOTEKA NARODNE SKUPŠTINE

Tema: Propisi Evropske unije i sporazumi Svetske trgovinske organizacije u oblasti uzgajanja i prometa genetski modifikovanih organizama

Datum: 13.11.2013.
Br. Z-15 /13

Ovo istraživanje je uradila Biblioteka Narodne skupštine za potrebe rada narodnih poslanika i Službe Narodne skupštine. Za više informacija molimo da nas kontaktirate putem telefona 3026-532 i elektronske pošte istrazivanja@parlament.rs. Istraživanja koja priprema Biblioteka Narodne skupštine ne odražavaju zvanični stav Narodne skupštine Republike Srbije.

Sadržaj

• Propisi Evropske unije u oblasti uzgajanja i prometa genetski modifikovanih organizama 
• Sporazumi Svetske trgovinske organizacije i genetski modifikovani organizmi (GMO) 
• Primena propisa EU o GMO u Mađarskoj, Nemačkoj i Hrvatskoj

Po definiciji genetski modifikovani organizmi (GMO) su organizmi čiji je genetski materijal izmenjen korišćenjem tehnika genetskog inženjeringa, in vitro (u laboratoriji) tehnikama nukleinskih kiselina, uključujući rekombinaciju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i direktnim injekciranjem nukleinskih kiselina u ćelije ili organele. Ova eksperimentalna tehnologija spaja DNK različitih vrsta, stvarajući nestabilne kombinacije biljaka, životinja, bakterijske i virusne gene koji se ne javljaju u prirodi. Polemika o uvođenju GMO u životnu sredinu, proizvodnji i prometu proizvoda koji sadrže GMO ili su proizvedeni od njih uticala je na razvoj veoma strogih propisa i međunarodnih sporazuma koji se odnose na ovu oblast. Zakonodavstva pojedinih država različito tretiraju proizvodnju i promet GMO. Označavanje proizvoda sa GMO obavezno je u EU, Japanu, Australiji, Novom Zelandu, Koreji, Švajcarskoj, dok ova obaveza ne postoji u SAD, Kanadi, Argentini, Brazilu. Najveći proizvođači GMO hrane su SAD, Argentina, Kanada, Brazil i Kina.

PROPISI EVROPSKE UNIJE U OBLASTI UZGAJANJA I PROMETA GENETSKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

Osnovni propisi Evropske unije u oblasti genetski modifikovane hrane su Regulative (EZ) br. 1829/2003 i 1830/2003. [1] Glavni ciljevi ovih propisa su:

• zaštita zdravlja ljudi i životinja kroz stroge procene bezbednosti genetski modifikovane hrane za ljude i životinje pre nego što se ona stavi u promet;
• obezbeđivanje zajedničkih procedura za procenu rizika i autorizaciju koje su efikasne, transparentne i ne traju predugo;
• obezbeđivanje jasnog deklarisanja koje je u skladu sa pravima potrošača (uključujući i poljoprivrednike koji kupuju stočnu hranu) i koje im omogućava da oni naprave izbor zasnovan na odgovarajućim informacijama.

Regulativa (EZ) br. 1829/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. septembra 2003 o genetski modifikovanoj hrani i hrani za životinje je strožija od prethodnih propisa u ovoj oblasti i nju upotpunjava Regulativa (EZ) br. 1830/2003 u vezi sa vidnim obeležavanjem genetski modifikovanih organizama. Regulativa je (EZ) br. 1829/2003 je izmenjena Regulativama (EZ) br. 1981/2006 od 12.1.2007 i (EZ) br. 298/2008 od 10.4.2008.

Regulativa (EZ) br. 1829/2003 se odnosi na tri vrste proizvoda:

• genetski modifikovani organizmi za hranu i upotrebu u ishrani;
• hrana za ljude i hrana za životinje koja sadrži genetski modifikovane organizme;
• prehrambeni proizvodi za ljude i životinje proizvedeni od ili koji sadrži sastojke proizvedene od genetski modifikovanih organizama.

Regulativa (EZ) br. 1829/2003 predviđa jedinstvenu proceduru autorizacije za prehrambene proizvode koji sadrže genetski modifikovane organizme ( nadalje GMO). Industrijski prozvođač može da podnese zahtev u skladu sa ovom direktivom za sve prehrambene proizvode koji sadrže GMO u skladu sa odredbama predviđenim Direktivom 2001/18/EZ o namernom uvođenju GMO u životnu sredinu. Industrijski proizvođač podnosi samo jednu prijavu za hranu za ljudsku ishranu i hranu za životinje koju koristi i koju uzgaja. To znači da GMO koja je dobila ovlašćenje može da se koristi ne samo u hrani za ljude i hrani za životinje, već i za gajenje ili namerno uvođenje u životnu sredinu.

Kada industrijski proizvođač podnese zahtev, nadležna nacionalna institucija potvrđuje prijem u pisanoj formi u roku od 14 dana i obaveštava Evropsku agenciju za bezbednost hrane (European Food Safety Authority - EFSA), koja je nadležna za procenu rizika u sektoru hrane. Evropska agencija za bezbednost hrane ima na raspolaganju šest meseci za sprovođenje ove procene.

Komisija je odgovorna za upravljanje rizicima. Na osnovu procene rizika od strane Evropske agencije za bezbednost hrane, Komisija sačinjava predlog odluke o prihvatanju ili odbijanju zahteva u roku od tri meseca. Zatim, ovaj predlog odluke dostavlja Stalnom odboru za lanac hrane i zdravlje životinja (Standing Committee on the Food Chain and Animal Health). Ako ovaj odbor prihvati predlog odluke, ona je konačno usvojena od strane Komisije, a ako to nije slučaj, predlog odluke razmatra Savet ministara. Ako Savet ministara ne zauzme stav u roku od tri meseca, ili ako nije u mogućnosti da dostigne kvalifikovanu većinu za ili protiv, Komisija usvaja predlog odluke. Dozvola je obnovljiva na period od deset godina.

Prehrambeni proizvodi za ljudsku ishranu i hrana za životinje koji sadrže GMO moraju da budu označeni na sledeći način. Reči kao što su ’’genetski modifikovan " ili "proizvedeno od genetski modifikovanog (naziv organizma)" moraju biti jasno vidljive na nalepnicama ovih proizvoda. Prehrambeni proizvodi za ljudsku ishranu i hrana za životinje koji sadrže GMO udeo manji od 0,9% od svakog sastojka nisu označeni kao GMO, pod uslovom da je prisustvo genetski modifikovanog organizma sporedno ili tehnički neizbežno. Svi genetski modifikovani organizmi i proizvodi od njih koji se koriste za ishranu moraju poštovati uslove za etiketiranje koji su predviđeni ovom regulativom, kao i one koji su navedeni u Regulativi (EZ) br. 1830/2003 u vezi sa vidnim obeležavanjem GMO.

Prisustvo GMO u tradicionalnim usevima je teško izbeći. Trenutno prisustvo GMO u prehrambenim proizvodima se toleriše ako je njihovo prisustvo slučajno ili tehnički neizbežna posledica kontaminacije tokom rasta, žetve, transporta i prerade. Poljoprivredni proizvođači su dužni da pruže dokaze nadležnim institucijamam da je prisustvo GMO u prehrambenim proizvodima sporedno ili tehnički neizbežno.

Ovom regulativom usklađuje se zakonodavstvo o označavanju GMO kroz izmene ili ukidanje važećih zakona. Regulativa (EZ) br. 1829/2003 je izmenjena Regulativama (EZ) br. 1981/2006 i br. 298/2008. Regulativa Komisije (EZ) br. 1981/2006 od 22.12.2006. (stupila na snagu 12.01.2007.) propisuje detaljna pravila za sprovođenje člana 32. Regulative (EZ) br. 1829/2003 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu referentnih laboratorija za genetski modifikovane organizme u zemljama članicama EU. Regulativa (EZ) br. 298/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. 03. 2008. (stupila na snagu 10.04.2008.) o izmenama i dopunama Regulative (EZ) br. 1829/2003 o genetski modifikovanoj hrani za ljudsku ishranu i hrani za životinje, tiče se izvršnih ovlašćenja dodeljenih Komisiji.

Regulativa (EZ) br. 1830/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 22.11.2003. odnosi se na sledljivost i obeležavanje genetski modifikovanih organizama i sledljivost prehrambenih proizvoda za ljudsku ishranu i ishranu životinja proizvedenih od genetski modifikovanih organizama, i menja Direktivu 2001/18/EZ.

Evropska unija je uspostavila okvir za garantovanu sledljivosti GMO proizvoda u lancu ishrane, uključujući i prerađenu hranu u kojoj su metode proizvodnje uništile ili izmenile genetski modifikovan DNK (npr. u uljima). Ova pravila važe ne samo za GMO koji se koriste u ishrani, već i za one koji su namenjeni da se koriste u usevima (npr. seme).

Evropska unija ima dva glavna cilja:

• da informiše potrošače putem obaveznog etiketiranja, dajući im slobodu izbora;
• da stvori "sigurnosnu mrežu" zasnovanu na sledljivosti GMO u svim fazama proizvodnje i stavljanja u promet. Ova "sigurnosna mreža" će olakšati praćenje etiketiranja, nadzor potencijalnih efekata na zdravlje ljudi ili životnu sredinu i povlačenje proizvoda u slučaju rizika po zdravlje ljudi ili životnu sredinu.

Ova regulativa obuhvata:

• sve proizvode koji se sastoje od GMO, ili koji ih sadrže (ovo uključuje različite oblasti kao što su proizvodi koji su namenjeni za ulazak u ljudski ili životinjski lanac ishrane, proizvode namenjene za industrijsku preradu za upotrebu različtu od potrošnje, npr. u proizvodnji biogoriva) ili čak proizvode koji se koriste kao ukras (npr. u proizvodnji rezanog cveća);
• hranu za životinje napravljenu od GMO.

Svi proizvodi obuhvaćeni ovom regulativom su predmet obaveznog etiketiranja, koje će omogućiti korisnicima da budu bolje informisani i koje im pruža slobodu da izaberu da kupuju proizvode koji se sastoje od, ili koje sadrže, ili su napravljeni od GMO.

Specifični zahtevi ove regulative koji se odnose na etiketiranje (deklarisanje) ne primenjuju se samostalno jer ova pravila su uporedo važeća uz sledeća pravila koja se takođe tiču etiketiranja:

• opšta pravila koja važe za etiketiranje namirnica uglavnom za ljudsku ishranu (Direktiva 2000/13/EZ);
• opšta pravila o obeležavanju predviđena za promet hrane (Regulativa ( EZ) br. 767/2009);
• specifična pravila etiketiranja primenjuju se na GMO hranu za ljudsku i životinjsku ishranu (Regulativa (EZ) br. 1829/2003).

Sledljivost omogućava da GMO i njihovi proizvode budu praćeni tokom celog proizvodnog lanca. Ovaj sistem je zasnovan na prenosu informacija u kojem učestvuju svi učesnici u proizvodnji i prometu.

Učesnici u proizvodnji i prometu moraju da pruže sledeće informacije u pisanoj formi:

• pokazatelj da proizvodi sadrže ili se sastoje od GMO;
• jedinstvene identifikatore dodeljene GMO.

Ako je proizvod mešavina GMO, industrijski distributer mora da podnese deklaraciju o upotrebi ovih proizvoda, zajedno sa listom jedinstvenih identifikatora dodeljenih svim GMO koji su korišćeni za mešavinu. Ova informacija mora da se drži na proizvodima pet godina.

Distributeri koji na tržište plasiraju unapred upakovane proizvode koji se sastoje ili sadrže GMO moraju, u svim fazama proizvodnog i distributivnog lanca, da osiguraju da se deklaracija "ovaj proizvod sadrži genetski modifikovane organizme" ili "proizvedeno od GMO (naziv organizma)" pojavljuje na etiketi proizvoda. U slučaju proizvoda, najčešće u velikim količinama, koji nisu upakovani i ukoliko korišćenje etikete nije moguće, distributer mora da obezbedi da se ova informacija dostavi zajedno sa proizvodom. Na primer, to može biti u obliku pratećih dokumenata.

Prilikom stavljanja proizvoda na tržište, distributer mora da prenese sledeće informacije u pisanoj formi distributeru koji prima proizvod:

• pokazatelj svakog sastojka hrane proizvedenog od GMO;
• pokazatelj svake sirovine ili aditiva za hranu za životinje proizvedenih od GMO;
• ako ne postoji spisak sastojaka, proizvod mora imati pokazatelj da je proizveden od GMO.
• Ova informacija mora da se drži na proizvodima pet godina.

Svi prehrambeni proizvodi za ljudsku ishranu i hrane za životinje, uključujući i one namenjene direktno za preradu podležu obavezi etiketiranja (deklasiranja) kada se sastoje, sadrže ili su napravljeni od GMO. Samo tragovi GMO mogu biti izuzeti od ove obaveze ukoliko ne prelaze prag od 0,9%, a ako je njihovo prisustvo sporedno i tehnički neizbežno.

Države članice EU sprovode mere za kontrolu i praćenje proizvoda, uključujući i uzimanje uzoraka i kvantitativne i kvalitativne analize hrane za ljudsku ishranu i hrane za životinje. Ove mere podrazumevaju da države članice mogu da povuku sa tržišta proizvode koji ne ispunjavaju uslove propisane ovom regulativom.

Ova regulativa usaglašava sledljivost mera predviđenih u postojećem zakonodavstvu, a posebno Direktive 2001/18/EZ o namernom uvođenju GMO u životnu sredinu.

Regulativa (EZ) br. 1830/2003 izmenjena je Regulativom (EZ) br. 1137/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 22.10. 2008. (stupila na snagu 11.12.2008.) koja prilagođava niz instrumenata koji podležu proceduri iz člana 251. Ugovora o evropskoj zajednici (Treaty on European Community) sa Odlukom Saveta 1999/468/EZ, u pogledu regulatornih postupaka sa temeljnim razmatranjem (Prilagođavanje regulatornom postupku sa temeljnim razmatranjem - prvi deo).

Pored više navedenih osnovnih propisa, od značaja za promet GMO je i već pomenuta Direktiva 2001/18/EZ [2] o namernom uvođenju GMO u životnu sredinu. Direktiva 2001/18/EZ o namernom ispuštanju GMO u životnu sredinu je u skladu sa principom predostrožnosti i cilj ove direktive je usglašavanje propisa država članica, kao i zaštita zdravlja i životne sredine u slučajevima: namernog ispuštanja GMO u životnu sredinu u bilo koje druge svrhe, osim stavljanja na tržište u okviru zajednice. Države zajednice, dakle imaju obavezu da preuzmu sve odgovarajuće mere kako bi se izbegao štetan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu eventualnim namernim ispuštanjem ili stavljanjem na tržište GMO. Samo „namerno ispuštanje“ tumači se kao uvođenje GMO u životnu sredinu, a da se ne koriste nikakve mere sprečavanja njihovog kontakta s populacijom i životnom sredinom, a niti se koriste neke posebne mere sigurnosti.

Ova direktiva predviđa sledeće:

• početna ovlašćenja važe do 10 godina i mogu da se obnavljaju;
• GMO se mora pratiti kada se stavlja u promet;
• javna rasprava je obavezna;
• obeležavanje koje garantuje potrošačima informacije prilikom izbora;
• informacije o GMO (uključujući njihovu lokaciju) moraju biti upisane u registar;
• Komisija izveštava o implementaciji Direktive svake tri godine.

Direktiva 2009/41/EZ [3] o ograničenoj upotrebi genetski modifikovanih mikroorganizama (GMO) propisuje opšte mere za ograničenu upotrebu GMO, a u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine. Obaveza države članice je preduzimanje svih potrebnih mera da bi se izbegle negativne posledice ograničenom upotrebom GMO. Direktiva se ne odnosi na sve kategorije i određene postupke, a u vezi GMO.

Regulisanje ograničenog korišćenja GMO, a u cilju smanjenja mogućeg negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu je obaveza država članica. Korisnik je taj koji je u obavezi da sprovede procenu rizika. Na osnovu ove procene izvršena je i klasifikacija ograničenog korišćenja GMO i to u četiri klase:

• klasa 1 – rizika nema ili je zamenljiv (nivo 1 ograničenja)
• klasa 2 – rizik mali (nivo 2 ograničenja)
• klasa 3 – rizik je umeren (nivo 3 ograničenja)
• klasa 4 – rizik je visok (nivo 4 ograničenja)

Korisnik, pre prvog korišćenja GMO mora da dostavljenim informacijama dokaže nadležnom organu da se predloženo postrojenje može koristiti bez opasnosti.

Obaveze države članice su sledeće:

• da obezbedi plan za hitne slučajeve;
• da lica koja bi eventualno mogla biti ugrožena nezgodom budu informisana o svemu bitnom za njihovu bezbednost;
• države članice imaju obavezu da izveste druge države članice koje bi mogle biti pod uticajem nezgode.

Komisija usklađuje sprovođenje politike nulte tolerancije na neovlašćeno prisustvo genetski modifikovanog materijala u hrani za životinje Regulativom (EZ) br. 619/2011 o metodama uzorkovanja i analize za ovlašćenu kontrolu hrane za životinje na prisustvo GM materijala koja je na snazi od 15. jula 2011. Ona se odnosi na pravnu nesigurnost s kojom se suočavaju preduzeća iz EU u prometu hrane za životinje uvezene iz zemalja van EU. Nacionalni pristupi se razlikuju u pogledu kontrole materijala koji sadrže, sastoje se ili su proizvedeni od GMO u hrani za životinje koja čeka na odgovarajuću dozvolu za promet ili kojoj je takva dozvola prestala da važi, odnosno istekla.

Prekogranično kretanje GMO reguliše Regulativa (EZ) br. 1946/2003 i transponuje Kartagenski Protokol o bio-bezbednosti (Cartagena Protocol on Bio-safety) u zakonodavstvo EU. Kartagenski protokol definiše zajednička pravila za prekogranično kretanje GMO u cilju globalnog obezbeđivanja zaštite biodiverziteta i zdravlja ljudi. Regulativa (EZ) br. 1946/2003 obavezuju članice EU da preduzmu zakonske, administrativne i druge mere u cilju sprovođenja svojih obaveza iz Protokola. Ona uspostavlja procedure za prekogranično kretanje GMO, uključujući: obaveštavanje uvoznika, informacije o biosigurnosti proizvoda, zahteve za identifikaciju i prateću dokumentaciju.

Poglavlje dva reguliše izvoz GMO u treće zemlje. Pre prvog namernog prekograničnog prevoza GMO obaveza je izvoznika da obezbedi pisanu notifikaciju nadležnom telu uvoznice. Poglavlje tri se odnosi na nenamerni prokogranični prevoz GMO. Poglavlje četiri se odnosi na zajedničke odredbe o učešću, međunarodno obaveštavanje, poverljivost, nadležnosti tela, kazne, praćenje stanja.

U vezu sa odredbama Regulative (EZ) br. 1946/2003, značajno je pomenuti Protokol o biološkoj bezbednosti (Kartagenski protokol) koji je usvojen 2000. godine u Montrealu kao dodatni protokol uz UN Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti. Kartagenski protokol je stupio na snagu 2003. godine. Protokol propisuje pravila za međunarodnu trgovinu živim modifikovanim organizmima (Living Modified Organisms - LMO). Živi modifikovani organizmi su u osnovi GMO koji nisu obrađeni, a koji bi mogli da žive, ako se uvedu u životnu sredinu, kao što su na primer semena.

Prema protokolu, zemlja koja želi da izvozi žive modifikovane organizme za "namerno uvođenje u životnu sredinu" (kao što su semena za setvu) mora da unapred traži informisanu saglasnost zemlje uvoznice pre prve pošiljke. Izvoz živih modifikovanih organizama koji treba da se koriste za ljudsku ishranu, životinjsku hranu ili preradu ne mora da prođe kroz unapred informisani sporazum, već će trgovinski partneri obavestiti jedan drugog o svojim politikama. Protokol predviđa da se odluke donose na osnovu procene rizika. Pod određenim okolnostima, uvoznici mogu da zatraže od izvoznika da izvrši procenu rizika. Pored toga, Protokol sadrži odredbe koje se odnose na identifikaciju živih modifikovanih organizama u međunarodnoj trgovini.

U slučaju spora pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), panel (veće) može samo da oceni usklađenost sa sporazumima STO. Na taj način, STO će verovatno uzeti u obzir Kartagenski protokol kao relevantan međunarodni ugovor. Odnos Kartagenskog protokola prema Sporazumu o sprovođenju sanitarnih i fitosanitarnih mera (Agreement on the Application of Sanitary and Phytosanitary Measures - SPS Agreement) i drugim međunarodnim sporazumima nije jasno određen.

Ključna EU regulativa o GMO po hronološkom redosledu objavljivanja:

1. Direktiva 2001/18/EZ (namerno uvođenje u životnu sredinu GMO)
2. Regulativa (EZ) br. 1829/2003 (genetski modifikovana hrana i stočna hrana)
3. Regulativa (EZ) br. 1830/2003 (etiketiranje i sledljivost GMO)
4. Regulativa (EZ) br. 1946/2003 (prekogranično kretanje GMO)
5. Regulativa (EZ) br. 65/2004 (jedinstveni identifikatori za GMO)
6. Odluka 2004/204/EZ (registri podataka o GMO)
7. Regulativa (EZ) br. 641/2004 (primena Regulative (EZ) br. 1829/2003)
8. Regulativa (EZ) br. 882/2004 (zvanična kontrola hrane i propisi o hrani)
9. Preporuka 2004/787/EZ (uputstvo za uzorkovanje i otkrivanje GMO)
10. Regulativa (EZ) br. 1981/2006 (primena člana 32. Regulative (EZ) br.1829/2003) [4]

SPORAZUMI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE I GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI (GMO)

Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization – WTO) je međunarodna organizacija koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti robne trgovine (General Agreement on Tariffs and Trade - GATT) [5], trgovinom uslugama (General Agreement on Trade in Services - GATS) [6] i trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights - TRIPs) [7]. Do osnivanja STO 1995. godine, Opšti sporazum o carinama i trgovini bio je jedini multilateralni instrument koji je regulisao međunarodnu trgovinu još od 1947. godine, kada je i donesen. Sedište STO je u Ženevi, broji 159 država članica koje zajedno čine oko 97% svetske trgovine.

Glavni cilj STO jeste obezbeđivanje uslova za trgovinu bez prepreka, u predvidivim okvirima. U tom smislu, uspostavljen je sistem pravila STO koji čine specifični, multilateralno dogovoreni sporazumi, koji su u najvećoj meri rezultat Urugvajske runde pregovora vođenih od 1986. do 1994. godine. Tada je izvršena značajna revizija Opšteg sporazuma o trgovini i carinama, uvedena su nova pravila o uslugama, trgovinskim aspektima intelektualne svojine i rešavanju trgovinskih sporova. U pitanju je čitav niz sporazuma (64) i dodatnih obaveza pojedinih država članica, koji ukupno imaju oko 30 000 strana teksta. Kako je u toku nova runda pregovora u STO o daljnjoj liberalizaciji međunarodne trgovine (Doha pregovori), za očekivati je da će njihov tok i ishod uticati i na proces pristupanja Srbije STO. [8]

Tokom priprema Ministarske konferencije (najviši organ STO), u Sijetlu, 1999. godine, nekoliko država članica predlagalo je osnivanje radne grupe u okviru STO, koja bi razmatrala odnos sporazuma STO prema GMO. Međutim, radna grupa nikada nije obrazovana. Takođe, do sada nijedan trgovinski spor u vezi sa GMO nije bio predmet panela o poravnavanju (jedna od faza u rešavanju spora) u okviru STO.

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, postoji nekoliko sporazuma ove organizacije čije se odredbe mogu primeniti na genetski modifikovane organizme. [9] To su:

• Sporazum o sprovođenju sanitarnih i fitosanitarnih mera (Agreement on the Application of Sanitary and Phytosanitary Measures - SPS Agreement);

- odredbe koje se mogu primeniti na GMO odnose se na mere i to:

• zaštite:
• života ljudi ili životinja
• života ljudi
• života životinja ili biljaka
• države

• rizika koji proizilaze iz aditiva, zagađivača, toksina ili organizama koji izazivaju bolesti u hrani, piću i stočnoj hrani
• zoonoza
• štetočina, bolesti ili organizama koji izazivaju bolesti
• štete od unosa, nastajanja ili širenja štetočina

• Sporazum o tehničkim barijerama u trgovini (The Agreement on Technical Barriers to Trade - TBT);

- materija u vezi GMO koja nije regulisana odredbama Sporazuma o sprovođenju sanitarnih i fitosanitarnih mera, već je regulisana odredbama Sporazuma o tehničkim barijerama u trgovini. Ovaj sporazum dozvoljava državama da preduzmu, do određenog stepena, restriktivne mere u vezi sa zaštitom javnog zdravlja ili životne sredine, ako za to imaju legitimne razloge. Takođe, Sporazum ne dozvoljava diskriminaciju između određenih vrsta proizvoda (tzv. “like products”). U slučaju održavanja panela odlučivalo bi se o tome da li su preduzete mere imale legitiman razlog za primenu te da li su bile restriktivnije nego što je trebalo. Osim toga, odlučivalo bi se i o tome da li su genetski modifikovani organizmi i GMO proizvodi bili, u suštini, isti kao i proizvodi bez GMO. Odbor koji je nadležan za Sporazum o tehničkim barijerama u trgovini, najčešće je razmatrao pitanja u vezi sa obeležavanjem GMO proizvoda.

• Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights - TRIPs); 

- Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine zahteva od država članica da obezbede minimalan nivo zaštite za određena prava iz oblasti intelektualne svojine. Međutim, samo se patentiraju novi pronalasci / izumi, a ne otkrića. U slučaju kada je patent zaštićen, nadležni organi i dalje mogu da odrede način prodaje proizvoda ili čak da zabrane prodaju. Kada je reč o GMO, države mogu izuzeti iz patentibilnosti biljke i životinje, kao i važne biološke procese neophodne za proizvodnju biljaka i životinja. Međutim, tada se mora obezbediti zaštita mikroorganizama i ne-bioloških i mikrobioloških procesa. Takođe, Sporazum dozvoljava privremeno izuzimanje iz patentibilnosti kada je to neophodno radi zaštite ljudi, životinja, biljaka ili životne sredine. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine se ne primenjuje u slučajevima sukoba oko plasmana na tržište GMO proizvoda, ali se može primeniti u slučaju spora o zaštiti intelektualne svojine u vezi sa GMO.

• Opšti sporazum o carinama i trgovini (The General Agreement on Tariffs and Trade - GATT);

- član 20. Opšteg sporazuma o carinama i trgovini daje mogućnost izuzimanje od odredaba Sporazuma u cilju zaštite zdravlja ili okoline. Međutim, države tada treba da dokažu opravdanost kršenja odredaba Sporazuma radi postizanja željenog stepena zaštite zdravlja ili okoline.

Osim toga STO prihvata sve standarde, preporuke i smernice do kojih su u svojim istraživanjima u vezi GMO došle Komisija za Kodeks Alimentarijus, (Codex Alimentarius Commission), Međunarodna kancelarija za zarazne bolesti životinja (Office International des Epizooties - OIE) i Međunarodna konvencija o zaštiti bilja (The International Plant Protection Convention - IPPC). Standarde ovih organizacija, poznate još pod nazivom „Organizacija tri sestre“ STO tretira kao međunarodne standarde u smislu odredaba Sporazuma o sprovođenju sanitarnih i fitosanitarnih mera. [10]

PRIMENA PROPISA EU O GMO U MAĐARSKOJ, NEMAČKOJ I HRVATSKOJ

MAĐARSKA

U Mađarskoj je genetski modifikovana hrana regulisana Zakonom o genetskim tehnologijama [11], brojnim podzakonskim aktima i rezolucijama parlamenta a i novi ustav koji je stupio na snagu 2012. godine sadrži odredbe o genetski modifikovanim organizmima. Regulisanje aktivnosti koje se odnose na genetski modifikovane organizme i stvaranje slobodnih GMO poljoprivrednih zona smatra se posebno važnim strateškim ciljem u ovoj zemlji. Zato je u 2006. godini Mađarska razvila strategiju GMO slobodnih zona i proces potreban za ostvarivanje svojih ciljeva, uz saglasnost svih pet parlamentarnih stranaka u to vreme za donošenje Parlamentarne rezolucije 53/2006 (XI.29) [Parliamentary Resolution 53/2006 (XI.29)]. Ova strategija se nije promenila od tada, a u 20. članu novog Osnovnog zakona [12] stoji da:

• (1) „Svako ima pravo na fizičko i mentalno zdravlje.
• (2) Mađarska će promovisati ostvarivanje prava koje je utvrđeno u stavu (1) tako što će osigurati da njena poljoprivreda bude bez i jednog genetski modifikovanog organizma, obezbediti pristup zdravoj hrani i vodi za piće, uspostaviti industrijsku bezbednost i zdravstvenu zaštitu, podržavajući sport i redovne fizičke vežbe i obezbeđivanjem zaštite životne sredine.“

Zakon o genetskim tehnologijama iz 1998. godine je prvi zakon iz ove oblasti u istočnoj Evropi. Ovaj zakon reguliše genetsku modifikaciju prirodnih organizama, ograničenje upotrebe GMO, uvođenje GMO u životnu sredinu, stavljanje GMO na tržište, uvoz, izvoz i transport GMO i proizvoda od GMO-a. Zakon se odnosi na sve prirodne organizme sa izuzetkom organizama koji su Zakonom o zaštiti prirode (Zakon br. LIII iz 1996. godine) zaštićeni i ne mogu biti genetski modifikovani. Sve aktivnosti koje se odnose na genetsku tehnologiju podležu autorizaciji. Zakonom se uspostavlja i naučno savetodavno telo - Savetodavni odbor za genetsku tehnologiju sa ciljem da se osigura podrška u procesu davanja dozvola za GMO. Zakon je stupio na snagu 1999. godine i od tada je menjan 2002. godine u cilju usklađivanja sa Direktivom 2001/18/EZ i 2006. godine kako bi inkorporirao odredbe o koegzistenciji GMO sa konvencionalnim i organskim usevima.

U Mađarskoj postoje dve zabrane koje se odnose na GMO koji je dozvoljen u Evropskoj uniji a to su zabrana uzgajanja Monsanto kukuruza MON810 i Zabrana uzgajanja i komercijalne upotrebe krompira Amflora [13].

NEMAČKA

Na saveznom nivou, za politike i zakonodavstvo u vezi sa genetski modifikovanom hranom za ljudsku ishranu, hranom za životinje i semenom nadležno je Savezno ministarstvo za hranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača (Bundesministerium für Ernährung, Landwirtschaft und Verbraucherschutz). Nadležnost vlasti na pokrajinskom (Länder) nivou je ograničena na propise o kontroli korišćenja genetski modifikovane hrane za ljudsku ishranu, hrane za životinje i semenskog materijala. [14] Svaka od 16 nemačkih pokrajina osnovala je barem jednu laboratoriju za analizu hrane na sadržaj GMO. Svake godine, testiraju se hiljade uzoraka hrane. Kontrolom uzoraka hrane na prisustvo GMO ostvaruje se usklađenost sa propisima EU o deklarisanju i etiketiranju hrane za ljudsku i životinjsku ishranu i semenskog materijala.

Odredbe Regulative (EZ) br. 1829/2003 i br. 1830/2003 i Regulative (EZ) br. 641/2004 prenesene su u nacionalno zakonodavstvo na osnovu Zakona o implementaciji propisa Evropske zajednice u oblasti genetskog inžinjeinga i izmeni Uredbe o novim prehrambenim proizvodima i dodacima jelima (Gesetz zur Durchführung der Verordnungen der Europäischen Gemeinschaft auf dem Gebiet der Gentechnik und zur Änderung der Neuartige Lebensmittel – und Lebensmittelzutaten-Verordnung) iz 2004. Zakon utvrđuje odredbe o kaznama koje se primenjuju za kršenje odredaba Regulativa (EZ) br. 1829 i br. 1830/2003.

U nacionalno zakonodavstvo u potpunosti je transponovana Direktiva 2001/18/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o namernom uvođenju u životnu sredinu genetski modifikovanih organizama. Proces je završen usvajanjem i objavljivanjem trećeg po redu Zakona o o genetskom inžinjeringu od 17. marta 2006. što znači da je Direktiva 2001/18/EZ u potpunosti prenesena u nemački pravni sistem. Poslednje izmene Zakona o genetskom inžinjeringu izvršene su 2010. godine. Zakon o genetskom inženjeringu razlikuje tri osnovne primene i oblasti regulisanja koje se odnose na GMO: primena i korišćenje GMO u zatvorenim sistemima (pre svega se misli na eksperimente u laboratorijama), namerno puštanje GMO u sredinu, uzgajanje i stavljanje GMO na tržište. I pored izvršenih izmena Zakona o genetskom inžinjeringu koji se smatra osnovnim propisom u oblasti GMO, ostale su određene sporne odredbe ovog zakona. Odredba koja izaziva najviše kontroverzi jeste odredba koja predviđa odgovornost GMO farmera za štetu koja nastane na organski i konvencionalno uzgajanim proizvodima od kontakta sa GMO proizvodima, čak i slučaju kad je se GMO poljoprivrednik ponašao u skladu sa standardom dobrog poljopirvrednika. Dodatno, ukoliko se ne može utvrditi koji je GMO poljoprivrednik odgovoran za nastalu štetu, onda će solidarno odgovarati svi GMO poljoprivrednici iz regiona. Šteta na konvencionalnim ili organskim proizvodima će postojati ako se utvrdi da sadrže više od 0,90% GMO jer se u tom slučaju zahteva da proizvod bude obeležen kao GMO proizvod [15].

Direktiva o označavanju prehrambenih proizvoda (2000/13/EZ) prenesena je u nacionalno zakonodavstvo izmenama Uredbe o obeležavanju hrane (Lebensmittel-Kennzeichnungs-verordnung) od 15. decembra 1999. i drugim odgovarajućim propisima. Poslednje izmene ove uredbe su izvršene 2012. godine. Uredba o obeležavanju hrane propisuje, između ostalog, etiketiranje hrane rečima ’’bez genetski modifikovanih sastojaka’’.

Ipak, u Nemačkoj je sprovedena veoma intezivna kampanja protiv korišćenja genetski modifikovanih organizama u prehrambenim proizvodima za ljudsku ishranu, hrani za životinje i semenskom materijalu. Komercijalni uzgoj genetski modifikovanog kukuruza Mon-810 je zaustavljen od strane Ilse Aigner, saveznog ministra za hranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača, 14. aprila 2009. Dana 2. marta 2010. genetski modifikovani skrob krompir "Amflora" nemačke kompanije BASF je odobren za industrijsku primenu u EU od strane Evropske komisije. To je jedini genetski modifikovani usev koji može da se gaji legalno u Nemačkoj, a 2011. godine uzgajao se na površini od 2 hektara. [16] U skladu sa nemačkom pravnom regulativom, i dalje postoji mogućnost uvoza GMO i njihovih proizvoda [17].

HRVATSKA

U Hrvatskoj su proizvodnja i promet genetski modifikovane hrane regulisani Zakonom o genetski modifikovanim organizmima [18]. Zakon reguliše postupanje sa genetski modifikovanim organizmima (u daljem tekstu GMO), prekogranični prenos GMO, proizvodnju proizvoda koji sadrže i/ili se sastoje ili potiču od GMO, ograničenu upotrebu GMO, namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, stavljanje GMO i proizvoda koji sadrže i/ili se sastoje ili potiču od GMO na tržište, rukovanje, prevoz i pakovanje GMO, postupanje sa otpadom nastalim upotrebom GMO, odgovornost za štetu nastalu nedopuštenom upotrebom GMO, tela nadležna za sprovođenje Zakona, kao i obavljanje upravnog i inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona. Zakon pravi razliku između namernog uvođenja GMO u okolinu, nenamernog i ograničene upotrebe. Namerno uvođenje GMO podrazumeva namerno uvođenje GMO ili kombinacije GMO za koje se ne koriste nikakve posebne mere sputavanja radi ograničenja njihovog kontakta sa satanovništvom i okolinom i za obezbeđenje većeg stepena sigurnosti za stanovništvo i okolinu. Nenamerno uvođenje GMO je slučajno ispuštanje živih modifikovanih organizama u okolinu usled nepredviđenih događaja, nesreća, nepravilnog rukovanja ili skladištenja živih modifikovanih organizma. Ograničena upotreba GMO je svaka upotreba gde se GMO uzgaja, razmnožava, pohranjuje, prevozi, uništava, uklanja ili na bilo koji drugi način upotrebljava u zatvorenom prostoru koji je odvojen fizičkim preprekama ili kombinacijom fizičkih, hemijskih ili bioloških prepreka koje onemogućavaju dodir GMO sa okolinom i njihov uticaj na okolinu. Nadležnost u vezi sa GMO je podeljena između različitih organa. Za sprovođenje ovog zakona doneto je dvadesetak podzakonskih akata [19]. Zakon je donet 2005. godine posle dugih polemika a poslednjim izmenama iz 2013. godine usklađen je sa zakonodavstvom EU.

Zakonom o hrani [20] iz 2012. godine, koji je stupio na snagu danom pristupanja Hrvatske EU, definisana je GM hrana koja je neprikladna za ishranu ljudi koja sadrži i/ili se sastoji ili potiče od odobrenog GMO u kome je dokazana tehnološka kontaminacija iznad 0,9% što nije označeno.

Izvori informacija

• Uporednopravna analiza dozvoljenosti proizvodnje i upotrebe genetski modifikovanih proizvoda. Beograd: Advokatska kancelarija Živković - Samardžić; Institut za uporedno pravo, 2012, str. 11
• European Commission: legislation on GMO cultivation
• GMO Compass
• GMO - Free Europe 2012
• World Trade Organization - GMOs

Istraživanje uradili:

Zoran Manojlović, mlađi savetnik - istraživač
Jelena Marković, viši savetnik - istraživač
Tanja Ostojić, načelnik Biblioteke
Milana Šteković, viši savetnik - istraživač
 

[1] Više informacija je dostupno na linku: http://ec.europa.eu/food/plant/gmo/legislation/gm_food_animal_feed_en.htm
[2] Internet: http://ec.europa.eu/food/plant/gmo/legislation/deliberate_release_en.htm
[3] http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32009L0041:en:NOT
[4] Joint Research Centre IHCP: http://ihcp.jrc.ec.europa.eu/our_activities/gmo/eu-legislation-gmos
[5] Internet: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/gatt47_01_e.htm#art1
[6] Internet: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/26-gats_01_e.htm
[7] Internet: http://www.wto.org/english/tratop_e/trips_e/t_agm0_e.htm
[8] Srbija je podnela zahtev za članstvo u STO u decembru 2004. godine. U februaru 2005. Generalni savet STO je prihvatio njen zahtev i formirana je radna grupa sa zadatkom da započne pregovore o prijemu. Pregovori se vode paralelno na nivou radne grupe i na bilateralnom nivou sa jednim brojem članica STO. Do sada je u Ženevi održano 12 sastanaka, a više od 95% normativnog posla je urađeno. Ostalo je samo da se izmene zakonska rešenja u vezi sa GMO, kao i da se promeni po jedan član u zakonima o akcizama i autorskom pravu. Srbija je do sada potpisala bilateralne protokole o pristupu tržištu robe i usluga s Norveškom, Hondurasom, Japanom, Korejom, EU, Kanadom, Švajacarskom, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Meksikom i Panamom. Bilateralni pregovori okončani su i sa Dominikanskom Republikom, a još se vode pregovori sa SAD, Brazilom, Indijom i Ukrajinom. Bilateralni pregovori o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU nisu vođeni direktno kao u slučaju pregovora sa drugim zainteresovanim STO članicama, jer je Srbija već zaključila sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima. S obzirom na to da su ovim sporazumima već regulisana sva relevantna trgovinska pitanja, potpisan je samo bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU, 2011. godine.
[9] Internet: http://www.wto.org/english/tratop_e/sps_e/sps_agreement_cbt_e/c8s1p1_e.htm
[10] Internet: http://www.wto.org/english/tratop_e/sps_e/sps_agreement_cbt_e/c7s1p1_e.htm
[11] Act on gene technology activities (Act No. XXVII of 1998) (eng.)
[12] Novi mađarski ustav koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine - The Fundamental Law of Hungary ili Magyarország Alaptörvénye (mađ.)
[13] Decree 52/2013. (VI. 17.) of the Ministry of Rural Development on the safeguard clause on the potato modified genetically for a higher amylopectin starch content, Decree 53/2013. (VI. 17.) of the Ministry of Rural Development on the safeguard clause on the seeds of stems and hybrids of maize MON810. Oba dokumenta dostupna na Internet adresi: http://gmo.kormany.hu/hungarian-legislation
[14] Germany: Control of GM Food and Feed
[15] Uporednopravna analiza dozvoljenosti proizvodnje i upotrebe genetski modifikovanih proizvoda. Beograd: Advokatska kancelarija Živković - Samardžić; Institut za uporedno pravo, 2012, str. 11
[16] GMO Free Europe 2012
[17] Lista GMO dozvoljenih u Evropskoj Uniji
[18] Zakon o genetski modificiranim organizmima („Narodne novine”, broj 70/05, 46/07, 137/09 i 28/13)
[19] Podzakonska akta koja se odnose na GMO dostupna na Internet adresi Hrvatske agencije za hranu
[20] Zakon o hrani (“Narodne novine, broj 81/13) 


Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO dobio je novu, trajnu adresu. Ubuduće, sve aktuelnosti pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)