Održana rasprava o zabrinjavajućoj praksi Evropske komisije kojom odobrava GMO hranu za ljude i životinje iako se parlament tome više puta jasno usprotivio

Evropska komisija često daje zeleno svetlo za GMO proizvode čak i kada ni među državama članicama ne postoji saglasnost za to, a sve to čini pozivajući se na netransparentne procedure koje ne odražavaju volju građana, izjavila je Biljana Borzan, stalna izvestiteljka za bezbednost hrane. Ona je rekla da „ako sami ne štitimo svoje standarde, kako ćemo ih braniti u trgovinskim odnosima s velikim izvoznicima GMO-a, poput SAD i Brazila”. Na njenu inicijativu je na plenarnoj sednici održana rasprava o zabrinjavajućoj praksi Evropske komisije kojom odobrava GMO hranu za ljude i životinje iako se Parlament tome više puta jasno usprotivio.

- U gotovo 50 slučajeva smo podneli prigovor protiv uvođenja GMO-a u evropski prehrambeni lanac i svaki put nas je Komisija ignorisala. Ako volja direktno izabranih predstavnika građana ne znači ništa, onda imamo ozbiljan problem s demokratskim poretkom Evropske unije – poručila je Borzanova tokom rasprave.

Ona je pozvala Komisiju da prestane da ignoriše stavove građana i zastupnika, ali je i podsetila na istraživanje koje je sprovela u Hrvatskoj, a koje je pokazalo da samo 4,4 odsto građana smatra da je GMO hrana bezbedna i korisna.

- Ovde se ne radi o ideološkoj borbi protiv GMO-a, nego o poštovanju demokratske volje građana, naučnih tvrdnji i evropskog puta prema održivoj budućnosti. Ako Komisija misli da može paralelno sprovoditi održivu poljoprivredu i otvarati vrata GMO kukuruzu i soji bez procena rizika, onda ili ne razumeju šta znači održivost ili ne žele to da shvate – zaključila je Biljana Borzan.

Inače, ona je još sredinom prošle godine izjavila da je ublažavanje propisa o GMO hrani ozbiljna pretnja po bezbednost hrane i građane koji je konzumiraju. Upozorila je da izmena propisa u korist industrije lako može ugroziti zdravlje i dobrobit građana. Ono što je najvažnije jeste da ljudi imaju pravo da znaju šta jedu i da li je hrana koju konzumiraju bezbedna.

- Zdravlje ljudi i bezbednost hrane moraju biti na prvom mestu. Ako dozvolimo da interesi industrije nadvladaju nad pitanjima zdravlja, rizikujemo da izgubimo dugoročno poverenje građana u prehrambeni sistem – objasnila je Borzanova.

Ona je istakla da zemlje iz ovog regiona imaju dugu tradiciju prirodnog uzgoja hrane i kvalitetnih, autohtonih proizvoda. Uvođenje ovakve hrane moglo bi ugroziti konkurentnost domaćih poljoprivrednika i prehrambene industrije uopšte, dok bi korist uglavnom imale velike korporacije koje kontrolišu GMO tržište. Ona je pomenula primer Švajcarske, koja je predvodnica Evrope u biotehnološkim inovacijama, a produžila je zabranu GMO hrane do 2027. godine, što je dokaz velikog otpora i u najrazvijenijim državama. U Španiji i Portugaliji, malobrojnim zemljama EU koje imaju blage stavove prema GMO hrani, zabeleženo je da su neki insekti razvili otpornost prema GMO kukuruzu, što tek može dovesti do većeg korišćenja pesticida i ugroziti ekosistem. Evroparlamentarka je, takođe, objasnila da se uz trenutni sastav evropskih institucija otvara sve više prostora za ublažavanje zakona o GMO hrani i rekla da svi moraju da budu oprezni i zaštite poljoprivrednike i građane od prekomernih pritisaka industrije.

- Kada govorimo o GMO hrani, moramo ostati oaza zemalja s najkvalitetnijom i najzdravijom hranom – zaključila je Borzanova.

Gde je zabranjeno gajenje ovih useva

Kada je reč o evropskom zakonodavstvu koje se odnosi na ovu oblast, da podsetimo da je u EU još 1990. godine doneta direktiva o ograničenoj upotrebi genetski modifikovanih organizama kako bi se njihova upotreba ograničila na laboratorije i industrijska postrojenja sertifikovana od strane nadležnih organa. Druga direktiva objavljena je marta 2001. godine i naziva se selektivnim puštanjem GMO hrane na tržište. Ova hrana sa sobom ne nosi rizik po zdravlje ljudi i okoline. Direktiva se uglavnom odnosi na hranu za životinje ili proizvode koji, ako sadrže GMO, to moraju pokazati na vidnom mestu u deklaraciji. Ono što je, prema mišljenju stručnjaka, olako prihvaćeno jeste činjenica da se ova direktiva odnosi „samo” na hranu za životinje, a previđa se činjenica da gajene životinje i njihovi produkti predstavljaju hranu za ljude.

O njihovom uticaju na zdravlje ljudi i promenama koje trpe životinje hranjene genetski modifikovanom hranom nema nikakvih podataka. U januaru 2015. godine Evropski parlament je većinom glasova izglasao zakon koji državama članicama daje mogućnost da same odluče da li će na svojoj teritoriji gajiti ovakvu hranu. Za sada su jedini genetski modifikovani usevi u Evropi oni pod kukuruzom i najviše ih je u Španiji. Gajenje bilo koje GMO hrane je zabranjeno u: Mađarskoj, Bugarskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Grčkoj i Luksemburgu.

Srbija se dobro drži

Kada je reč o našoj zemlji, u Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji zabranjuje njihovu proizvodnju i stavljanje u promet, ali i zabranu proizvodnje i stavljanje u promet proizvoda od takvih organizama. Pošto je ovaj zakon stroži od evropskog zakonodavstva, on nije u skladu sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije (STO). Da bi Srbija pristupila STO, uslov je promena zakona o GMO. Razlog je taj što u zemlji članici STO ne sme da postoji opšta zabrana trgovine bilo kojim proizvodom.

Ono što i dalje umiruje javnost jeste to što i dalje imamo mogućnost da kupujemo hranu od poznatog proizvođača, i to organske proizvode i biljnog i životinjskog porekla i sve to zahvaljujući velikom broju malih proizvođača hrane u Srbiji.

Dodatak PPNS: Borzan imenovana glavnom osobom EP za odnose sa Evropskom agencijom za sigurnost hrane (EFSA)

Stalna izvestiteljica za sigurnost hrane Biljana Borzan imenovana je glavnom osobom Evropskog parlamenta za odnose sa Evropskom agencijom za sigurnost hrane (EFSA).

Najnoviji podaci o poverenju građana u sistem ishrane EU, prema istraživanju koje je sprovela zastupnica Borzan, otkrivaju zabrinjavajuće trendove. Iako 67% građana ima umeren nivo poverenja u sigurnost hrane, čak 75% njih smatra da inspekcije uz nadzor sigurnosti i kvaliteta hrane nisu dovoljno efikasne. Ovi podaci jasno pokazuju da postoji ozbiljan raskorak između očekivanja građana i postojećih kontrolnih mehanizama.

- Ovo su alarmantne brojke koje ne smemo da ignorišemo. Ako tri četvrtine građana smatra da sistem nadzora ne štiti njihove interese, jasno je da moramo da delujemo. Na mom novom zadatku, uloga će mi biti da predlažem rešenja za ove probleme i da tražim poboljšanje kako bi se vratilo poverenje u sistem ishrane, poručila je Borzan.

Uz pitanje poverenja građana u sistem ishrane, Evropska unija suočava se i s izazovima moderne prehrambene industrije, od sigurnosti snabdevanja hranom do održivosti proizvodnje. Kao moguća rešenja sve se češće spominju nova tehnološka i naučna dostignuća poput GMO hrane i alternativnih proteina, uključujući i prehranu baziranu na insektima.

- Građani žele sigurnu, zdravu i kvalitetnu hranu. Nova pozicija omogućuje mi da još snažnije zastupam njihove interese i osiguram da evropska politika o hrani ostane stroga, transparentna i u službi ljudi, a ne lobija, zaključila je Borzan.

Jelica Antelj
Foto: Biljana Borzan
Izvori: Novi list, 11. 5. 2025; Politika, 14. 5. 2025; Biljana Borzan, 25. 3. 2025.
Obrada: Prviprvinaskali.com

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 
• 2024: prof. dr Vladan Pešić i advokatska kancelarija Đorđević

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU