NOVI SAD, BEOGRAD - Bizarna priča o problemima u trgovini brašnom između Srbije i Makedonije jedna je od onih koje vrlo ilustrativno dočaravaju koliko je Balkan zapravo udaljen od Evrope. Od jula 2015. do pre nekoliko dana, srpsko brašno je teškom mukom stizalo do makedonskih potrošača: uvoz je najpre stopiran zbog nedostatka "markica" kojima se označava brašno, pa zbog čekanja na tender za štampanje tih markica i, konačno, zbog štampanja samo polovine trebovane količine.
Problemi su na kraju rešeni, ali bez ikakvog objašnjenja šta je problem izazvalo, zašto je baš brašno roba u vezi s kojom postoje sukobi i zašto se ta situacija događa baš između ove dve zemlje.
Ovakve i slične situacije, odnosno pokušaj njihovog sprečavanja na evropskom nivou, tema su pregovaračkog poglavlja 30 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Spoljni odnosi, odnosno ekonomski odnosi s inostranstvom, ovde podrazumevaju niz propisa koji regulišu carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i sve trgovinske odnose sa "trećim državama".
Zajednička trgovinska politika svih država članica potpuno je centralizovana, pošto je za nju nadležna isključivo Evropska komisija, tj. Generalni direktorat za trgovinu koji sklapa sve trgovinske sporazume. Zahvaljujući tome, ovde se primenjuje zakonodavstvo EU koje novopridošle članice jednostavno prihvataju takvo-kakvo je.
Međutim, od država koje žele da uđu u Uniju, pa i od Srbije, traži se da svoju politiku prema trećim državama i svoju poziciju u međunarodnim organizacijama postepeno usklađuju s politikama i pozicijama usvojenim od strane EU i njenih članica. U prevodu, to će značiti da ugovori o slobodnoj trgovini koje Srbija u ovom trenutku ima, prestaju da važe, a da svi budući ugovori i sporazumi o trgovini, investicijama i ekonomskoj saradnji budu u saglasju s pravnim tekovinama EU.
Istovremeno, to znači da Srbija pristupa režimu sa preko 200 ugovora o slobodnoj trgovini koju su evropske institucije potpisale s različitim državama. To takođe podrazumeva da će Srbija lakše moći da sklapa privredne "saveze" s partnerima iz ostalih država Unije, radi lakšeg nastupa na novim tržištima.
Ono što je u kontekstu ovog poglavlja naročito zanimljivo i što pokazuje da priča o trgovinskim sporazumima nikada nije ni gotova, ni jednostavna, jeste status genetski modifikovane hrane (GMO). Zakonodavstvo Srbije ovu hranu zvanično zabranjuje, ali ona je itekako prisutna na našem tržištu - cirkuliše "na crno", bez oznaka, a procena je da je pet odsto zasada pokriveno GMO semenom.
Jedan od razloga zbog kojih Srbija nije pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji - a što je, opet, otežavajuća okolnost kada je u pitanju Poglavlje 30 - jeste upravo to što ne odobrava promet GMO. Za razliku od Srbije, EU dozvoljava trgovinu GMO proizvodima, ali su regulative vrlo restriktivne i rigorozne. Evropski zvaničnici su zbog toga upozorili da će zabrana uvoza GMO morati da bude ukinuta u procesu pregovaranja, s tim što to istovremeno značiti veću sigurnost potrošača u Srbiji.
S druge strane, i tu se pojavio jedan apsurd. Malo pošto je Srbiji poslato upozorenje o ukidanju zabrane, iz Brisela je stigla vest da će i evropska pravila u međuvremenu možda biti promenjena. Navodno, radi se na propisu koji bi zemljama-članicama omogućio da jednostrano zabrane uvoz genetski modifikovanih useva. Ova inicijativa ipak nailazi na protivljenje ne samo proizvođača GMO, već čak i grupa koje se bave ekologijom - smatra se, naime, da će zabrana (baš kao u Srbiji) samo ojačati ilegalno tržište i smanjiti i onako slabu kontrolu genetski modifikovanih zasada.
Trgovinski sporazumi i dalje su, dakle, oblast koja se razvija i svakodnevno menja. Do trenutka kada Srbija otvori Pregovaračko poglavlje 30, da ne pričamo o trenutku zatvaranja, verovatno će se izmeniti još mnogo toga. Pitanje je, naravno, kako će svako od tih izmenjenih ili neizmenjenih pravila uticati na našu privredu, naše proizvođače i, samim tim, na sve građane i građanke Srbije.
Nažalost, kada je u pitanju otvaranje pregovaračkih poglavlja, u ovoj državi ne govori se ni o trgovini, ni o hrani, ni o ljudskim pravima i pravosuđu. Ovde je tema samo jedna, a obrađuje se u sklopu Poglavlja 35. No, to je već ona tužna priča o kojoj nećemo ovaj put. Iako i ona ima veze s trgovinom.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Tamara Skroza Ilustracija: greens-efa.eu Izvor: RTV
Komentara: 0