Zašto nadležni organi za zaštitu konkurencije moraju sada da deluju protiv "pohlepe"

Kriza troškova života stavlja budžete potrošača pod pritisak. Štaviše, sve je više dokaza da je deo inflacije koji pokreće ovo uzrokovano korporativnim profiterstvom, piše Vanesa Tarner na blog stranici "Kutak potrošača" sajta Evropske organizacije potrošača (BEUC). Ova organizacija predstavlja 45 nezavisnih nacionalnih potrošačkih organizacija u Briselu i brani interese evropskih potrošača. Slede razmišljanja o dešavanjima u EU koja će verovatno uticati na potrošače.

Gde god da živite u Evropi, verovatno trenutno doživljavate krizu troškova života koju podstiče inflacija. Za najugroženije među nama situacija je izuzetno kritična – u nekim slučajevima potrošači moraju da biraju da li će pravilno jesti ili zagrejati svoje domove.

Ali sve je više dokaza da je deo ove inflacije uzrokovan profitiranjem kompanija umesto fer konkurencije. Neki to zovu "pohlepa".

Pitanje za celu Evropu

Potrošačke organizacije izrazile su zabrinutost zbog povećanja cena hrane širom Evrope. U Španiji, istraživanje naše članice OCU pokazalo je da su u 2022. cene hrane porasle više nego bilo kada u poslednje 34 godine. Naš član Testachats/Testaankoop je ilustrovao problem sa tipičnim belgijskim specijalitetom čipsa i majoneza. Pomfrit je samo u 2022. poskupeo skoro 50 odsto, dok je sos poskupeo za 30 odsto. Slični obrasci su prikazani u širokom spektru drugih ispitanih namirnica.

U Portugalu, potrošačka organizacija Deco Pro Teste otkrila je da su u 2022. prosečne cene velike većine proizvoda porasle znatno iznad opšte stope inflacije, pri čemu su proizvodi sopstvenih brendova prodavaca zabeležili veća povećanja cena od svojih brendiranih kolega – do 100%. Ovo pokazuje da nisu samo dobavljači, već i trgovci na malo koji guraju na veliko povećanje cena potrošačima.

Smanjenje, gde se paketi smanjuju, ali cene ne, je još jedan problem vezan za inflaciju za potrošače, a prijavili su ga, na primer, naš holandski član Consumentenbond i naš švedski član Sveriges Konsumenter.

Profitiranje podiže cene

Jasno je da je nedavni skok inflacije delimično uzrokovan povećanjem cena energenata i roba, između ostalog zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Ali stručnjaci, uključujući glavnog ekonomistu UBS-a Pola Donovana, zabrinuti su da su neke kompanije možda nepravedno iskoristile rastuću inflaciju kako bi povećale profitne marže, podižući maloprodajne cene za više od bilo kakvog povećanja sopstvenih troškova, možda iskorišćavajući očekivanja potrošača da cene rastu.

^{Foto: FT}

Zaista, upravo je prošlog meseca Međunarodni monetarni fond objavio podatke koji potvrđuju da je rast korporativnih profita bio najveći faktor koji je doprineo inflaciji u poslednje dve godine, pri čemu su kompanije povisile cene više od rasta troškova energije.


^{Grafikon: porast korporativnih profita podstiče inflaciju prema MMF-u}

Ovu zabrinutost je ponovila predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard u nedavnoj izjavi Evropskom parlamentu. Lagardova je napomenula da su tokom 2022. neki sektori, posebno poljoprivreda, građevinarstvo i neke usluge, iskoristili prednost da prenesu troškove bez smanjenja marži, a da neki od njih podignu cene koje su veće od povećanja troškova izazvanih inflacijom.

Da bi se suprotstavila takvom ponašanju, Lagardova je sugerisala da je važno da nadležni organi za zaštitu konkurencije razmotre ove prakse kako bi u potpunosti razumeli šta se dešava.

^{Iznad: ECB je takođe izrazila zabrinutost zbog kompanija koje guraju potrošače da povećaju cene koje su veće od inflacije}

Organi za zaštitu konkurencije moraju da se umešaju

U BEUC-u se svakako slažemo da antimonopolska tela moraju da se umešaju ako je inflacija bar delimično vođena pitanjima konkurencije.

Kratkoročno gledano, antimonopolska tela moraju da daju prioritet istraživanju i borbi protiv kartela koji bi bili najdirektnije štetni za potrošače (cene) u sektorima od najvećeg značaja (osnovni proizvodi).

Organi za zaštitu konkurencije takođe moraju da istraže da li neke kompanije možda iskorišćavaju dominantnu tržišnu poziciju da nametnu previsoke cene. Takve slučajeve nije uvek lako otkriti, ali visoka inflacija može kompanijama dati dodatne mogućnosti i podsticaje za takve eksploatatorske zloupotrebe.

Srednjoročno i dugoročno, da bi sprečili koncentraciju tržišta koja podstiče inflaciju zasnovanu na profitu, antimonopolski organi moraju da obezbede da kontrola spajanja zaista funkcioniše, tako da spajanja i preuzimanja ne smanjuju efektivnu konkurenciju. S obzirom na porast nivoa koncentracije u nekoliko sektora, kontrola koncentracija možda nije bila u potpunosti efikasna u prošlosti.

Konačno, BEUC je dosledno podsticao antimonopolske organe da uvedu alat za istraživanje tržišta, sličan onom u Velikoj Britaniji, kako bi procenili da li kompanije ne uspevaju da se efikasno takmiče jedna sa drugom na datom tržištu.

Ovo može, na primer, biti posledica karakteristika tržišta ili zato što kompanije prećutno dogovaraju kako bi nametnule neopravdano visoke cene potrošačima. U takvim slučajevima, onda se mogu nametnuti pravni lekovi za rešavanje svih identifikovanih grešaka (kao što je nametanje transparentnosti cena kako bi potrošači mogli lakše da kupe po najboljim cenama).

Ovaj alat za istraživanje tržišta bi omogućio vlastima da ukažu na probleme koji potencijalno podstiču inflaciju, ali i da im pruži dodatna sredstva za rešavanje strukturnih problema tržišta ili prećutnog dogovaranja. Takvi problemi se ne mogu lako uhvatiti postojećim zabranama aktivnog dogovaranja ili zloupotrebe dominacije, ali i dalje mogu biti štetni za potrošače.

U stvari, alatka za istraživanje tržišta britanske Uprave za konkurenciju i tržišta otkrila je kako konkurencija ne funkcioniše dobro na britanskom tržištu goriva za puteve, što mu je omogućilo da preporuči veću transparentnost cena kako bi se poboljšalo poverenje potrošača i snizile cene.

Zakon o konkurenciji treba da funkcioniše za potrošače

U ovim teškim vremenima, nadležni organi za zaštitu konkurencije moraju da se umešaju da istraže da li kompanije i tržišta zaista pružaju rezultate za potrošače ili podstiču inflaciju. Konkretno, oni moraju da iskorenr antikonkurentske prakse, bilo da se radi o dosluhu, zloupotrebi tržišne dominacije ili rezultatu strukturalnih problema na tržištu. Takve istrage mogu da potraju, ali njihovo objavljivanje može da odvrati kompanije od profitiranja pod okriljem visoke inflacije. Ovo odvraćanje bi koristilo potrošačima.

Na kraju krajeva, pravo konkurencije mora biti u korist potrošača.

Izvor: BEUC, 17. 7. 2023.

...Domaći proizvođači hrane trebalo bi da imaju veću podršku, smatra prof. Brankov, jer bi to podstaklo razvoj lokalne ekonomije i očuvanje tradicionalnih znanja:

– Reforma zelenih pijaca, odnosno registracija i licenciranje proizvođača i isticanje informacija o poreklu proizvoda olakšalo bi odluku o kupovini. U ovoj sferi aktivniju ulogu morala bi da imaju udruženja posvećena zaštiti potrošača koja bi zajedno sa državom kontrolisala ceo proces – od njive do trpeze, uključujući kontrolu prisustva GMO, čime se bave udruženja u Nemačkoj.

Srbiji treba ombudsman za snabdevanje hranom

– Zdravu hranu danas u Srbiji možemo proizvoditi samo ukoliko sačuvamo domaće semenarske kuće, zdravlje zemljišta, izvore vode i ojačamo autoritet institucija. Za tako nešto nužno je da se u Srbiji strateški pokrene nova institucija – ombudsman za odnose u lancu snabdevanja hranom kao što je, na primer, učinjeno u Sloveniji. Između ostalog, smatram, ombudsman bi se zalagao za fer odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca – smatra profesorka Brankov.

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS