Važno je podržati lokalne poljoprivrednike jer se tako smanjuju troškovi transporta koji se ugrađuju u cenu i izbegavaju hemikalije kojima se povrće i voće tretira da bi se produžio njihov rok


^{Foto: Freepik}

Kako da u Srbiji proizvodimo i jedemo zdravu hranu – danas su najpopularnija pitanja. Znamo li uopšte šta je zdrava hrana i kako se do nje stiže?

Odgovor smo potražili od profesorke dr Tatjane Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu.

– Pod zdravom hranom najčešće se podrazumevaju namirnice koje telu obezbeđuju potrebne hranljive supstance. Znači, hrana koja podržava zdravlje i doprinosi sprečavanju bolesti. To je lokalna, sezonska hrana proizvedena uz korišćenje održivih metoda – objašnjava naša sagovornica.

Profesorka Brankov ukazuje i koliko je važno da podržavamo lokalne poljoprivrednike i olakšavamo njihovo povezivanje s potrošačima u gradovima. Time smanjujemo troškove transporta koji se ugrađuju u cenu robe, i još važnije, izbegavamo hemikalije kojima se ta roba tretira da bi se produžio njen rok i očuvala svežina dok do nas stigne iz dalekih krajeva.

– Između trešnje iz Srbije i avokada iz Južne Afrike biram domaću trešnju – kaže Tatjana Brankov, koja je nedavno dobila priznanje „Zeleni list” za zaštitu životne sredine, na godišnjoj dodeli nagrada „Zeleni i crni list” Radio Beograda dva i Pokreta gorana Vojvodine.

Zdravo seme, čista voda

Naša sagovornica podseća da proizvodnja zdrave hrane ne uključuje samo odabir kvalitetnih sirovina, primenu održivih poljoprivrednih praksi, kontrolu korišćenja pesticida i drugih hemijskih supstanci već i uspostavljanje odgovarajućih zakona i propisa koji osiguravaju da se hrana proizvodi i prodaje u skladu s određenim standardima.

Ali, svakako, zdrave hrane nema bez zdravog semena, dodaje. Jer, oštećeno seme ima smanjen kvalitet, u nekim okolnostima može da bude i zagađeno hemikalijama, a čak i genetski modifikovano. Važno je da se seme nabavlja od proverenih dobavljača.

U borbi protiv klimatskih promena veoma je važno što više koristiti autohtono, to jest seme lokalnog podneblja. Jer, ono je stvoreno u procesu dugogodišnje selekcije i prilagođeno specifičnim uslovima regiona, pa će se lakše prilagoditi suši, visokim temperaturama ili promenama u količini padavina.

– Takve vrste semena su jedna od odlika Srbije, pa im treba dati nacionalni značaj – ukazuje naša sagovornica.

Ali, kvalitetne hrane ne može da bude bez zdravog zemljišta, čiji kvalitet i plodnost ugrožavaju pesticidi, veštačka đubriva, teški metali iz rudarske industrije, nepravilno odlaganje otpada, erozija.

Zato je i najvažnije sačuvati organsku materiju zemljišta, koja igra glavnu ulogu u otpornosti zemljišta na negativne spoljašnje efekte, poput suše ili ekstremnih temperatura.

– Pošto se deo ove materije gubi u procesu proizvodnje hrane, neophodno je povećavati njen sadržaj. To se postiže na različite načine, preko primene plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnog đubriva, komposta, organskih đubriva, biouglja ili ispaše stoke – precizno navodi dr Brankov.

– Zdrava hrana ne može da se proizvodi, uz sve ove uslove, bez čiste vode. Možemo koristiti kišnicu, podzemne vode, bunare ili sisteme za navodnjavanje, ali samo pod uslovom da ne sadrže neželjene sastojke – podseća.

– Primera radi, preterana upotreba pesticida i veštačkih đubriva može izazvati zagađenje podzemnih voda, a kišnica će biti zagađena ukoliko je zagađen vazduh. Najbolji izbor je racionalna upotreba prirodnih, lokalnih, nezagađenih, obnovljivih izvora vode putem sistema „kap po kap” ili preciznog navodnjavanja čime se smanjuju gubici vode – dodaje Tatjana Brankov.

I najzad, kaže, zdrave hrane nema ako ne postoje autoritativne institucije koje regulišu kvalitet i sigurnost hrane i sprečavaju prevare u prehrambenom lancu.

Tatjana Brankov smatra da najveći broj građana Srbije ne ume da prepozna nacionalni znak za organski proizvod, koji garantuje da je proizvod sertifikovan od strane ovlašćene kontrolne organizacije. Ukoliko proizvod nema ovu oznaku, već samo „Bio”, „Eko” ili „Organsko”, to znači da nije kontrolisan i sertifikovan organski proizvod. Kako bi se sprečilo dovođenje potrošača u zabludu, potrebno je mnogo više raditi na promociji ovog znaka.

Domaći proizvođači hrane trebalo bi da imaju veću podršku, smatra prof. Brankov, jer bi to podstaklo razvoj lokalne ekonomije i očuvanje tradicionalnih znanja:

– Reforma zelenih pijaca, odnosno registracija i licenciranje proizvođača i isticanje informacija o poreklu proizvoda olakšalo bi odluku o kupovini. U ovoj sferi aktivniju ulogu morala bi da imaju udruženja posvećena zaštiti potrošača koja bi zajedno sa državom kontrolisala ceo proces – od njive do trpeze, uključujući kontrolu prisustva GMO, čime se bave udruženja u Nemačkoj.

Srbiji treba ombudsman za snabdevanje hranom

– Zdravu hranu danas u Srbiji možemo proizvoditi samo ukoliko sačuvamo domaće semenarske kuće, zdravlje zemljišta, izvore vode i ojačamo autoritet institucija. Za tako nešto nužno je da se u Srbiji strateški pokrene nova institucija – ombudsman za odnose u lancu snabdevanja hranom kao što je, na primer, učinjeno u Sloveniji. Između ostalog, smatram, ombudsman bi se zalagao za fer odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca – smatra profesorka Brankov.

Čitajte deklaracije

– Uvek čitajte deklaracije jer one su lična karta proizvoda. Hranu kupujte u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, koja nude sveže voće i povrće iz vlastitog uzgoja i na lokalnim pijacama koje nude proizvode direktno od poljoprivrednika. Pogodna opcija je i onlajn trgovina – preporučuje prof. dr Tatjana Brankov, kojoj je uža naučna oblast kojom se bavi prehrambena sigurnost. Objavila je tri monografije: „Hrana budućnosti ili bioterorizam” („Službeni glasnik”), „GM food systems and their economic impact (CABI, London)” i „Inovacije u prehrambenom sistemu” (Ekonomski fakultet u Subotici).

ARHIVA PPNS KORPORATIVNO OZELENJAVANJE


Zelene laži

– Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti „zelenom marketingu” ili „zelenim lažima”. Evropska komisija i nacionalna tela za zaštitu potrošača utvrdila su da je 42 odsto takvih tvrdnji preuveličano, lažno ili obmanjujuće, pa bi prema pravilima EU mogle da se smatraju nepoštenom poslovnom praksom. „Zeleni marketing” je raširena i može da bude opasna pojava, baš zato potrošači sve više traže ekološki prihvatljive proizvode – upozorava dr Tatjana Brankov. 


Kragujevac bez GMO

„Kragujevac bez GMO”, projekat i naučni rad za koji je dr Brankov dobila priznanje nastali su iz Deklaracije protiv GMO, koju je Skupština grada Kragujevca usvojila 2013. Kragujevac je među 136 od 169 gradova i opština sa takvom deklaracijom kojom se lokalne samouprave i formalno protive uzgoju i prometu GMO na svojoj teritoriji.

Foto: Radio Beograd
Izvor: Politika, 28. 6. 2023.

ARHIVA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS