Društvo agronoma Osijek prošlog je meseca održalo svoju godišnju skupštinu na kojoj je predstavljen rad članova društva i entuzijasta u proteklih godinu dana.
Značaj informacija u poljoprivredi
Značaj informacija u poljoprivredi presudan je za društvo u celini. Stoga ni ne čudi činjenica da su vesti koje su ove godine najviše šokirale javnost potekle upravo od članova društva, i to kao proverene i važne informacije koje javnost zaslužuje da zna. U Republici Hrvatskoj se, uprkos svim zabranama i zakonskim odredbama koje to onemogućavaju, seje GMO soja.
Protokol za pronalazak GMO
Izjava koja je podstakla lavinu komentara i svojevrsni bum u medijima bila je predstavljena od strane Aleksandre Sudarić, koja je na godišnjoj skupštini imala i posebno izlaganje vezano uz tu temu. Kako je bila u kontaktu sa neposrednim proizvođačima, a sve iznešene informacije imaju naučnu podlogu, rasprava je sa Okruglog stola DAHN-a dovela do toga da Ministarstvo poljoprivrede aktivira preko Saveta za GMO protokol za pronalazak GMO u Hrvatskoj, što dosad nije bio slučaj.
Pri kontroli zrna soje namenjenog izvozu 2013. godine utvrđeno je da je 12% soje proizvedene u Hrvatskoj GMO pozitivno, od čega je 7% uzoraka imalo više od dozvoljenih 0,9% GMO. U 2014. godini nadzor nad 4.000 uzoraka pokazao je 6,5% soje pozitivne na GMO.
GM soja i poljoprivreda
Kada je Monsanto 1996. uveo na tržište patentirano genetski modifikovano seme i hemikalije uz tvrdnje da će to uticati pozitivno na poljoprivrednu proizvodnju jer će se povećati prinosi a primena pesticida će se smanjiti, pa će proizvodnja hrane biti jeftinija, mnogi su verovali da će to biti još jedna revolucija u poljoprivredi koja će doprineti smanjenju gladi u svetu. Međutim, dogodilo se upravo suprotno.
Danas se u Argentini uzgaja genetski modifikovana soja otporna na herbicid glifosat (Argentina danas uzgaja samo GM soju), a većina kukuruza i pamuka potiče iz GM uzgoja. Argentinski poljoprivrednici prihvatili su poljo-tehniku po uputstvu stručnjaka iz kompanije Monsanto, prema kojem nije potrebna prethodna obrada zemljišta, već samo sejanje GM semena uz primenu propisanih Agrohemikalije.
Upravo takva agrarna metoda prouzrokovala je raširenu pojavu rezistencije, tj. otpornosti korova i insekata štetočina na agrohemijskim sredstva (herbicide, insekticide) što je uzrokovalo povećanje primene pesticida. U samom početku primena pesticida je bila smanjena, ali se tada povećala sa devet miliona galona u 1999. na 84 miliona galona u 2013. godini.
GM soja i zdravlje
Dve su nivoa toksičnih efekata GMO soje. Akutni (povraćanje, poremećaj vida i disanja, alergije) te hronični (neplodnost, poremećaji kod novorođenčadi, nerazvijeni bubrezi, degenercija nervnog i koštanog sistema). RR (roundup readi) soja patent je Monsanto kompanije i time je zaštićen. Komercijalizacija tog semena u Americi dostiglo je neviđene razmere, od 1996. kada je pod njim bilo samo 7% površina, a danas je to 93%.
Provincija Santa Fe je argentinsko srce proizvodnje soje i stoga upada u oči podatak da je stopa obolevanja od raka 2-4 puta veća od proseka države. Takođe je uočen porast porođajnih mana kod dece nakon početka uzgoja GM soje i drugih GM kultura i primene određenih pesticida, u prvom redu herbicida glifosata.
Zabraniti herbicid glifosat
GM biljke koje se tako najviše uzgajaju su soja (60%), kukuruz (23%), uljana repica, šećerna repa, krompir, pšenica, ječam, pamuk, pirinač, pasulj, paradajz, bundeva, duvan, cikorija. Glavni izvoznici glifosat tolerantne soje, takozvane GM soje, su Brazil, Argentina i Kanada.
"Monsanto kao najpoznatija svetska kompanija želi patentom zaštićenog GM semena i herbicida da monopolizuje svetsko snabdevanje hranom, a snažno lobiranje u američkom kongresu u tome će im pomoći."
"Kada bi naše vlasti ustinu želele da zabrane sejanje GM useva, trebale bi samo da zabrane upotrebu herbicida glifosata bez kojeg ti usevi ne mogu da uspevaju."
Glifosat se akumuliraju u tlu i vodi, nije biorazgradiv, jako su dobri helatori pa tako biljna hraniva postaju teže dostupna biljkama (50-70% manje MG, Fe, Zn u zrnu, pa GM soja ima manju hranljivu vrednost), umanjuju i nodulaciju i fiksaciju azota, a povećan je i intenzitet bolesti (i do 40%). Slabija rodnost GM soje izražena je u sušnim uslovima. Uzastopno tretiranje glifosatom dovodi i do stvaranja otpornih korova.
Informacije su od presudne važnosti, zato se nadajmo da će Društvo agronoma i dalje delovati s jednom svrhom - očuvati poljoprivrednu proizvodnju u Hrvatskoj i ne dopustiti da se ponovi argentinski scenario.
Foto:poslovni.hr Autor: mr Ivana Parađiković Izvor: agroklub.com
Komentara: 0