Organska poljoprivreda nije baš onakva kakva se predstavlja da jeste. I organski proizvođači takođe koriste otrove za prskanje, i to ne u baš maloj količini. Da li se radi o hemiji ili o prirodnim sastojcima nije bitno. To u sve većoj meri tvrde pristalice industrijskog modela poljoprivrede i samim tim štete reputaciji organske poljoprivrede. Razlog za proveru činjenica.

Negativni uticaji upotrebe hemijskih pesticida za životnu sredinu, biološku raznovrsnost i zdravlje se sve više nalaze u fokusu evropske politike.¹ Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetski savez za biodiverzitet (IPBES) i Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC) su 2019. godine objavili uznemirujuće izveštaje u kojima upozoravaju na uticaj korišćenja zemljišta na biološku raznovrsnost i klimu. Kao odgovor na ove izazove, Komisija Evropske unije je u maju 2020. godine predstavila svoju Farm to Fork strategiju. Time bi trebalo pokrenuti prelazak na poljoprivredni i prehrambeni sistem u Evropi koji je pravičan i koji je pogodan za klimu i biodiverzitet. Najvažnije mere su: prepolovljavanje primene pesticida i njihovog rizika, proširenje organske poljoprivrede na 25% poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji, do 2030. godine.

Uprkos tome – ili možda upravo zbog toga – zagovornici industrijskog modela poljoprivrede objašnjavaju da organska poljoprivreda nije onakva kakvom se predstavlja da jeste. To pre svega argumentuju sa dve tvrdnje:

1. Organski poljoprivrednici koriste pesticide zapravo u sličnoj meri kao i konvencionalni poljoprivrednici.
2. Bio-kompatibilni, prirodni sastojci pesticida su u sličnoj meri toksični kao i sintetički pesticidi.

Ako su ove tvrdnje tačne, ne samo da bi očekivanja potrošača organskih proizvoda bila izneverena, već bi se takođe moralo postaviti pitanje, da li planirano proširenje organske poljoprivrede u okviru Farm to Fork strategije može dati priželjkivani doprinos zaštiti oprašivača i obnavljanju biodiverziteta.

Ako se pak radi o neistinitim tvrdnjama, takve pretpostavke ne bi ekonomski znatno štetile samo Evropskom zelenom dogovoru i njegovoj Farm to Fork strategiji, već i evropskom Bio-sektoru u kojem je zaposleno na stotine hiljada ljudi. Analiza tržišta je pokazala da je izbegavanje pesticida glavni motiv za kupovinu organskih proizvoda.^{2, 3} Stoga smo proverili gore navedene tvrdnje da organski proizvođači ne ispunjavaju ta očekivanja. Sproveli smo sistemsko, toksikološko poređenje aktivnih sastojaka/supstanci (Active Substances = AS) pesticida koji su odobreni samo za konvencionalnu poljoprivredu (ConvAS = Conventional AS) sa prirodnim aktivnim sastojcima koji su odobreni za organsku poljoprivredu (OrgAS = Organic AS) u Evropi.⁴ Rezultati ove naučne analize Helmuta Burčer Šadena, Tomasa Duratbergera i Johana G. Zalera objavljeni su u stručnom časopisu “Toxics” i u nastavku su sažeto predstavljeni.

ARHIVA PPNS 

DW: NEMAČKI PESTICIDI TRUJU ARGENTINU

1. Da li su konvencionalni i organski pesticidi u sličnoj meri toksični?

Pređimo odmah na stvar: Odgovor glasi - ne. Ako klasifikaciju opasnosti i zdravstvene smernice iz EU- sistema odobravanja uzmemo kao merilo za ocenjivanje toksičnosti pesticida – odnosno njihovu sposobnost da izazovu akutne i dugoročno štetne efekte po ekosistem i po ljudsko zdravlje – onda organski (bio) pesticidi u svetu postižu bolji rezultat nego ConvAS.

Ali jedno po jedno.

Klasifikacije opasnosti određuju nadzorni organi i one su istaknute na pakovanju i bezbedonosnim listovima u formi takozvanih H rečenica (upozorenja o opasnosti). One opisuju različite stepene toksičnosti (da li je nešto štetno po zdravlje, otrovno, veoma opasno po život) prilikom gutanja, udisanja ili kontakta sa kožom, kao i različite nivoe naučne sigurnosti (sumnja, verovatnost, dokazivost) za kancerogene, reproduktivne ili mutagene efekte. Upozorenja o opasnosti takođe informišu i o negativnim uticajima na životnu sredinu, posebno o negativnim uticajima na vodene površine.

Zdravstvene smernice definišu prihvatljivi, dozvoljeni dnevni unos (Acceptable Daily Intake, ADI) za redovan unos hrane, akutnu referentnu dozu (Acute Reference Dose, ArfD) za sigurnu konzumaciju obroka, i prihvatljivu izloženost korisnika (Acceptable Operator Exposure Level, AOEL) za bezbednu, nesvakodnevnu izloženost pesticidima.

1.1 Upozorenja o opasnosti od ConvAS nasuprot Org AS

Ako se uporede uglavnom sintetički aktivni sastojci pesticida (ConvAS, n=256) koji su dozvoljeni u konvencionalnoj poljoprivredi sa prirodnim aktivnim sastojcima (OrgAS, n=134) dozvoljenih u organskoj poljoprivredi, i to na osnovu njihovih klasifikacija opasnosti, dobijaju se jasne razlike: Od sintetički aktivnih sastojaka pesticida, 55% sastojaka (odnosno 140 od 256 sastojaka) nosi između jednog ili devet upozorenja o opasnosti. Od prirodnih (organskih) aktivnih sastojaka pesticida samo 3% (ili 4 od 134 prirodnih sastojaka) nosi između jedan i pet upozorenja o opasnosti (pogledajte sliku 1).

Slika broj 1: Upozorenje na opasnost od ConvAS (n=256) nasuprot OrgAS (n=134)

Kako i proizilazi iz datog grafika, sumnja se da 8% ConvAS-a mogu biti štetni po nerođeno dete, i da 7% izaziva rak. Dalje, 7% može prouzrokovati oštećenje organa, 5% njih su toksični prilikom gutanja i još 3% su smrtonosni, ako se progutaju,

Gore navedene klasifikacije opasnosti se trenutno ne mogu naći kod odobrenih prirodnih sastojaka koji su dozvoljeni u organskoj poljoprivredi.

Takođe proizilazi da je 40% (102 AS) ConvAS-a klasifikovano kao veoma toksično po vodene organizme, dok je to slučaj samo kod 1,5% (2AS) OrgAS-a, tačnije kod dva insekticida – piretrin i spinozad (slika broj 2). Šta je hronična toksičnost, uticaj na dugotrajno izlaganje, kojom je voda pogođena, odnosno 50% (127AS) ConvAS-a koji su štetni, toksični ili veoma toksični po vodeni svet sa dugim neprestanim efektima, u poređenju sa samo 1,5% (2AS, Pyrethrine i Spinosad) kod OrgAS-a.

Preostala upozorenja o opasnosti od OrgAS-a odnose se na sumpor koji izaziva iritaciju kože (H315) i vodonik peroksid, koji izaziva teške opekotine na koži (H314), a takođe je opasan ako se proguta (H302). Piretrin isto tako sadrži upozorenja o opasnosti kao što su: štetno po zdravlje ukoliko se proguta (H302), prilikom kontakta sa kožom (H312) i prilikom udisanja (H332).

Slika broj 2: ConvAS vs. OrgAS – bazirano na upozorenjima o opasnosti

ARHIVA PPNS GMO I PESTICIDI PREDMET ZABRANE UVOZA PO REŠENJIMA MINISTARSTVA


1.2 Zdravstvene smernice - ConvAS vs. OrgAS

Upadljive razlike između ConvAS-a i OrgAS-a primećuju se takođe i kada se kao merilo koriste zdravstvene smernice. U 93% konvencionalnih aktivnih sastojaka pesticida, a samo u 7% organskih aktivnih sastojaka pesticida EFSA (Evropska agencia za bezbednost hrane) je relevantnim smatrala uspostavljanje referentnih vrednosti, odnosno smernica, koje se odnose na zdravlje.

U okviru OrgAS-a, insekticidi spinosad, piretrin i azadirahtin, kao i fungicid timol pokazali su da imaju najniže prihvatljive nivoe prehrambene izloženosti i izloženosti koja nije uslovljena ishranom, u rasponu od 0,1 do 0,01mg/kg telesne mase. Najniže prihvatljivi nivoi izloženosti unutar ConvAS-a su za dva reda niži (između 0,001 i 0,0001 mg/kg telesne mase) i odnose se na sintetičke herbicide: tembotrion, sulkotrion, fluometuron, metam ( kao i nematicide, insekticid i fungicid) i diklofop, kao i dva insekticida emamektin i oksamil (slika broj 3)

Slika broj 3: Poređenje ConvAS i OrgAS na osnovu zdravstvenih smernica

Gore navedene razlike pokazuju da upozorenja o opasnosti, koja su propisana od strane evropskih vlasti, i zdravstvene vodeće smernice, obuhvataju prirodne aktivne sastojke odobrene za organsku poljoprivredu, kojima se pripisuje znatno manji potencijal rizika po ljudsko zdravlje i po životnu sredinu, nego što je to slučaj u konvencionalnoj poljoprivredi, u kojoj se koriste sintetički aktivni sastojci. Izjave koje bi ukazivale na to da prirodni aktivni sastojci pesticida koji se koriste u organskoj poljoprivredi imaju sličan nivo toksičnosti kao sintetički aktivni sastojci pesticida koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi, smatraju se neproverenim činjenicama.

2. U čemu je razlika između OrgAS i ConAS?

Objašnjenje za ovu znatnu razliku u toksičnosti leži u vrsti i poreklu odgovarajućih sastojaka pesticida. Od 256 ConAS-a čak 90% se sastoji od sintetički proizvedenih derivata naftne hemije. Ove aktivne supstance su odobrene u laboratorijskim skrining programima, kako bi se identifikovali spojevi sa najvećom toksičnošću za ciljne organizme. Kao nenamerni neželjeni efekti javljaju se „moderni“ insekticidi iz grupe piretroida, koji su za neciljani organizam „medonosna pčela“ do 10 000 puta smrtonosniji od DDT-a, ineskticida prve generacije. Sa druge strane svih 134 OrgAS-a, koji su i predmet ove procene, bili su prirodno ili prirodno dobijeni sastojci (kao što zahteva uredba EU o ekologiji 2018/848).

Sada znamo da „prirodno“ ne znači automatski „neotrovno“. Pomislite samo na smrtonosne otrove pojedinih biljaka, zmija ili pečuraka, koje je priroda proizvela tokom evolucije. Ali ako pogledate bazu podataka o pesticidima u kojoj su izlistane OrgAS, brzo možete utvrditi da se velika većina njih sastoji od supstanci koje se mogu svrstati u netoksične: 75 od 134 aktivna sastojka u pesticidima koji se mogu primenjivati na organski uzgajanom zemljištu nisu ni “supstance” u pravom smislu, već živi mikroorganizmi. Preciznije rečeno radi se o bakterijama, virusima ili gljivama koje se prirodno pojavljuju u životnoj sredini i ne pokazuju opasna svojstva.

Slika broj 4: Poreklo ConAS-a (n=256) naspram OrgAS-a (n=134)

Kod ostalih 59 OrgAS-a radi se o veoma heterogenoj grupi “supstanci”, kako u smislu njihovog porekla tako i u pogledu njihovog načina delovanja:

• 46%, odnosno 27 od 59 aktivnih sastojaka (AS) koji ne pripadaju mikroorganizmima su biljnog porekla; većina njih su eterična ulja, a tokođe i drugi biljni ekstrakti sa fungicidnim, insekticidnim ili odbojnim efektom.
• 29%, odnosno 17 aktivnih sastojaka koji su dozvoljeni u organskoj poljoprivredi nisu organskog porekla. Među njima su minerali, soli i elementarne supstance na bazi bakra, sumpora, fero-fosfata, natrijum i kalijum-bikarbonata (poznat kao i prašak za pecivo) i običnog kvarcnog peska.
• 25%, dakle ostalih 15 sastojaka, čine sastojci životinjskog porekla (npr. ovčija mast kao repelent), sastojci biljnog i životinjskog porekla (npr. Cerevisane iz kvasca za stimulaciju biljnog imunosistema), parafinska ulja (protiv insekata koji sisaju) i fermentisani proizvodi (npr. sirće protiv bakterijskih i glivičnih oboljenja)

42% od tih 59 OrgAS-a ne bi trebalo da imaju povećani rizik po životnu sredinu ili zdravlje, jer su oni dozvoljeni ili kao sastojci niskog rizika (npr. fero-fosfat, ekstrakti kvasca ili natrijum karbonat) ili kao takozvani osnovni sastojci (suncokretovo ulje, ulje od luka, fruktoza, sirće, mleko itd).

Međutim, čak i ako su ovi sastojci niskog rizika, osnovni sastojci i mikroorganizmi izuzeti iz ove komparativne studije, razlike u odnosu klasifikacija opasnosti između ConvAS-a i preostalih 34 OrgAS-a ostaju statistički značajne, iz razloga što su nadležni organi i kod 34 OrgAS-a klasifikaciju opasnosti smatrali neopravdanom.

Ova značajna razlika u profilu opasnosti je međusobno povezana sa drugim bitnim načinima delovanja. Skoro sve hemijsko sintetički ConvAS razvijaju svoje delovanje kroz uticaj biohemijskih procesa u odgovarajućim ciljnim organizmima ili u slučaju neželjenih dejstava u neciljanim organizmima. U ovom kontekstu, većina sintetičkih aktivnih sastojaka deluju kao takozvani Single-Site inhibitori enzima ili receptora, koji su bitni za metabolizam ćelija, za komunikaciju unutar ćelije i za komunikaciju između različitih ćelija.

Među OrgAS, takav Single-Site način delovanja se može pronaći kod dve sekundarne biljne supstance, azadirahtin i piretrin, kao i kod bakterijski aktivne supstance spinozad. Dok azadirahtin sprečava hormonsko indukovano linjanje, piretrin i spinozad sprečavaju prenošenje nervnih impulsa. Interesantno je da samo ova tri prirodna insekticida predstavljaju sedam od jedanaest referenci o opasnosti po zdravlje i životnu sredinu i oko trećinu referentnih zdravstvenih vrednosti svih 134 procenjenih OrgAS-a.

Svi drugi OrgAS u EU imaju po pravilu Multi-Site način delovanja ili deluju na drugačiji način, tako što oteraju štetočine ili jačaju odbrambene mehanizme biljaka, što je glavni razlog zašto se razvoj otpornosti retko primećuje kod OrgAS-a za razliku od ConvAS-a. OrgAS kao što su bakar ili sumpor utiču na ćelijske procese u gljivama, istovremeno na različitim nivoima. Drugi OrgAS, poput sirćeta ili sapuna deluju na fizičko-hemijski način, tako što oštećuju ćelijske membrane. Prašak za pecivo (kalijum-hidrogenkarbonat) ili gašeni kreč (kalcijum-hidroksid) menjaju pH vrednost i isušuju ciljani organizam, dok biljna ulja grade fizičku barijeru između biljaka i štetnih insekata. Supstance kao što su ekstrakt belog luka ili kvarcni pesak svojim mirisima i ukusom deluju kao repelenti.

Bez obzira na njihovu toksičnost, ključna karakteristika svih biljnih, životinjskih i mikrobioloških supstanci je ta da njihova eksploatacija i razlaganje milionima godina predstavlja osnovu za dobijanje energije i za biohemijske procese u svim ekosistemima – a samim tim i vreme kada mogu da deluju toksično je uglavnom kraće od većine sintetičkih pesticida.

Sa izvesnim ograničenjima ovo se odnosi i na prirodne aktivne sastojke pesticida mineralnog porekla. Oni su takođe uključeni u biohemijske cikluse i podvrgnuti su hemijskim transformacijama i procesima (koji su pod uticajima vremenskih prilika) tokom kojih njihova biološka aktivnost opada. Pored toga, kod svih biloški usklađenih mineralnih sastojaka radi se o esencijalnim hranljivim sastojcima ili mikronutritijentima za biljke..

Koliko često poljoprivrednici koriste organske pesticide?

Lažna tvrdnja, da su organski pesticidi u istoj meri toksični kao i konvencionalni, povezana je često sa jednom drugom pretpostavkom: učestalost njihovog korišćenja u organskoj poljoprivredi se može porediti sa upotrebom sintetičkih pesticida u konvencionalnoj poljoprivredi.

Najlakši način da se proveri istinitost ove tvrdnje bio bi da se uporede podaci o upotrebi pesticida na konvencionalnim i ekološkim/organskim farmama. To nažalost ipak nije moguće. Iako se regulativom Evropske unije o pesticidima zahteva da poljoprivrednici detaljno i na dnevnom nivou dokumentuju sve podatke o svojoj primeni pesticida, grupa zemalja članica Evropske unije, kao i od skoro udruženja poljoprivrednika⁵, uspešno su se protivili korišćenju tih podataka u statističke svrhe.⁶

U junu 2022. godine zemlje članice su se složile da se podaci o upotrebi pesticida od 2028. godine prikupljaju i objavljuju na godišnjem nivou. Ipak do tada su na raspolaganju samo podaci o prodaji (u kilogramima prodatih aktivnih sastojaka pesticida). Baš na ove podatke se pozivaju kritičari organske poljoprivrede kada prigovaraju da ona koristi pesticide uporedno ili čak i više u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu.

Osnov ovih tvrdnji je zavaravajuća interpretacija podataka o prodaji pesticida, koje države članice moraju godišnje da objave. Ovo je u daljem tekstu ilustrovano na konkretnom primeru iz Austrije. Na nivou država članica, Austrija ima 25% udela u organskoj poljoprivredi, što odgovara cilju koji je postavljen strategijom “od proizvođača do potrošača” kao evropskom proseku za celu EU.

ARHIVA PPNS ČLANICAMA EU BIĆE ZABRANJENO DA DOPUŠTAJU TRETMAN SEMENA NEONIKOTINOIDNIM PESTICIDIMA, OTROVNIM ZA PČELE


Zavaravajuća interpretacija podataka o prodaji pesticida

U Austriji se organski obrađuje oko 25% poljoprivrednih površina. Ipak sa porastom organske poljoprivrede raste i broj njenih kritičara. Jedno udruženje, podržano od strane prehrambene trgovine i austrijskog Ministarstva poljoprivrede, koje prema sopstvenoj definiciji želi da potrošačima javno i bez osude pokaže kako se proizvodi hrana u Austriji, na svojoj internet stranici informiše ljude o tome da organska poljoprivreda nije toliko “sveta” kao što se rado predstavlja ljudima van poljoprivrede, sve u cilju da bi se istražilo sledeće pitanje: Da li ste znali da su u poslednje vreme, 43% prodate količine pesticida činila biokompatibilna sredstva?

Očigledan zaključak za prosečne čitaoce mogao bi da glasi samo: organski poljoprivrednici prskaju češće od konvencionalnih poljoprivrednika. Kako bi inače 43% prodatih pesticida otišlo na njihov račun, iako obrađuju samo 25% površina?

Jedno je jasno: da je to zaista tako, organska poljoprivreda bi izneverila očekivanja svojih mušterija. Ekološka regulativa Evropske unije ne samo da ograničava upotrebu pesticida na supstance koje se pojavljuju u prirodi, već takođe ograničava i upotrebu na slučajeve kada tehnološke i biološke mere zaštite biljaka nisu same dovoljne (izbor sorti, plodoredi, korisni organizmi…).

Da bi se izbegli nesporazumi, jednu stvar treba odmah predvideti: organska poljoprivreda je u skladu sa smernicama i kod nje je prskanje dokazivo ređe u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Na više od 90% poljoprivredno upotrebljene površine u organskoj poljoprivredi, upotreba pesticida se praktično izbegava. To pre svega važi za poljoprivredne kulture poput pšenice, kukuruza, raža, ječma itd. Sa druge strane, u konvencionalnoj poljoprivredi se rutinski prskaju herbicidi, često i fungicidi i zavisno od kulture i vremenskih uslova i insekticidi. Ove razlike se odražavaju u podacima Ministarstva poljoprivrede o korišćenju pesticida na konvencionalnim i organskim poljoprivrednim zemljištima u sezoni 2017/18. Za prve, cena pesticida na hektar obradive površine je bila 106 evra, za organska zemljišta samo 2 evra.

Kako se to slaže sa izjavom da 43% od prodate količine pesticida u Austriji cine organski proizvodi? Odgovor se nalazi u podacima o prodaji, koje su objavile austrijske vlasti8 – ako povežu ove brojke o prodaji u kilogramima (kg) sa odgovarajućim količinama primene po hektaru, u kilogramima po hektaru (kg/ha). Podaci o prodaji pokazuju da su 2020. godine prirodni fungicidi, uključujući uglavnom bakar, sumpor, sumporni kreč i sodu bikarbonu, sa prodajom od 1.203.400 kg, predstavljali ogroman udeo proizvoda za zaštitu biljaka. Tipične količine po hektaru za prirodne fungicide se kreću od 1kg/ha (bakar) do 12kg/ha (soda-bikarbona).

Prodaja sintetičkih fungicida sa 660.800kg u istoj godini je bila znatno niža. A stope primene po hektaru ovih sintetičkih fungicida su još dosta manje, one iznose obično između 0,05 i 0,25kg/ha.

Budući da nadležne vlasti objavljuju samo zbirne podatke o prometu sintetičkih fungicida različitih hemijskih grupa, kao i zbirne podatke o prometu svih prirodnih fungicida (koji se upotrebljavaju u organskoj poljoprivredi), umesto da otkrivaju podatke o prometu svih pojedinačnih aktivnih sastojaka, moramo da radimo na daljnjem izračunavanju sa približnim prosečnim vrednostima za hektarske upotrebe hemijskih, sintetičkih i prirodnih fungicida:

Za prosečnu upotrebu fungicida sa prirodnim aktivnim sastojkom, prosečna količina primene po hektaru se izračunava korišćenjem ove aproksimacije od 6,5kg/ha. Sa druge strane, za prosečnu primenu pesticida sa sintetičkim aktivnim sastojkom se izračunava prosečna količina primene po hektaru do samo 0,15kg/ha.

Sa ovim približnim vrednostima sada se mogu izračunati površine koje se mogu tretirati: sa količinom sintetičkih fungicida, koji su prodati u Austriji 2020. godine, moglo bi se tretirati 4.405.000 hektara. Nasuprot tome količina prodatih neorganskih fungicida je dovoljna za samo 185 000 hektara, kao što pokazuje sledeća tabela.

Tabela 1: Učestalost primene prirodnih i sintetičkih fungicida

Gornji grubi proračun je pokazao da se sa 660 tona hemijski sintetičkih pesticida tretira oko 24 puta veća površina nego sa 1.203 tone bio-kompatibilnih neorganskih pesticida.

Ukoliko radi jednostavnosti pretpostavimo, da bi korišćenje prirodnih fungicida bilo 100% zasnovano na organskoj poljoprivredi, što predstavlja znatno precenjivanje njihovih stvarnih doprinosa, i ako se pritom uzme u obzir da poljoprivrednici organskih proizvoda obrađuju tek neku trećinu površine, koju obrađuju poljoprivrednici koji se bave konvencionalnom poljoprivredom, onda je rezultat ove grube kalkulacije taj, da prosečni konvencionalni poljoprivrednici osam puta češće koriste hemijsko-sintetičke fungicide, nego što prosečni organski poljoprivrednici upotrebljavaju prirodne fungicide.⁹ 

I kod insekticida je slična situacija. I ovde se primena količine po hektaru razlikuje između sintetičkih i prirodnih aktivnih sastojaka za jedan do tri reda veličine. Kod herbicida je razlika još jasnija, budući da su herbicidi odgovorni za više od polovine korišćenja pesticida u konvencionalnoj poljoprivredi. Nasuprot tome, u organskoj poljoprivredi herbicidi su tabu.

Tvrdnja, kojom se korišćenje pesticida u organskoj poljoprivredi poredi sa upotrebom pesticida u konvencionalnoj poljoprivredi, je jasno opovrgnuta ovim podacima.

ARHIVA PPNS KORPORATIVNO OZELENJAVANJE


Rezime i zaključak

Nivoi klasifikacije opasnosti i zdravstvene smernice iz evropskih procesa odobravanja potvrđuju da prirodni aktivni sastojci pesticida koji su odobreni u organskoj poljoprivredi nesumnjivo sadrže manji potencijal opasnosti, nego što je to slučaj u konvencionalnoj poljoprivredi sa sintetički aktivnim sastojcima pesticida. Pritom se prirodni pesticidi ređe koriste u organskoj poljoprivredi, nego što se sintetički pesticidi koriste u konvencionalnoj poljoprivredi.

Ovi rezultati su u skladu sa saznanjima koja se nalaze u naučnoj literaturi: Globalno izumiranje insekata¹⁰, smanjenje broja vodozemaca¹¹ širom sveta ili štetni uticaj na vodene ekosisteme^{12 13}, u najvećem broju objavljenih studija, se ne dovode u vezu sa prirodnim, već sa sintetičkim aktivnim sastojcima pesticida. Osim toga nisu prirodni pesticidi ti koji preko drifta (zanošenja pesticida) i globalne destilacije dospevaju duboko u zaštićena prirodna dobra¹⁴ i lednike¹⁵, i koji lancem ishrane dospevaju u tela životinja i ljudi koji inače ne bi došli u dodir sa ovakvim supstancama¹⁶, već je u ovim slučajevima reč o sintetičkim pesticidima. Uostalom ne prirodni, već sintetički pesticidi su ti, čiji su ostaci u rasponu od 85% do 95% utvrđeni kod ispitivanih sorti voća i povrća, dobijenih konvencionalnom poljoprivredom¹⁷.

U više navrata iznete tvrdnje koje staju u odbranu industrijskog poljoprivrednog modela, koje upotrebu pesticida u organskoj poljoprivredi po toksičnosti i intezitetu primene u sličnoj meri porede sa konvencionalnom poljoprivredom su netačne. Ove navodne tvrdnje narušavaju poverenje potrošača organskih proizvoda i pritom nanose organskom sektoru znatne ekonomske štete.

Takve lažne izjave potkopavaju strategiju Evropske unije, Farm to Fork koja (sa pravom) vidi proširenje organske poljoprivrede na 25% poljoprivrednog zemljišta kao ključnu meru za postizanje ciljeva Evropskog zelenog dogovora (Green Deal). Ovim radom i naučnom studijom koja stoji iza njega želimo da se suprostavimo širenju klevetničkih i netačnih izjava o organskoj poljoprivredi i doprinesemo objektivnom dijalogu, zasnovanom na činjenicama.

Ovde detаljno možete pogledati podatke predstavljene u ovoj proveri činjenica.

1. https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/A-8-2018-0475_EN.htm
2. https://de.statista.com/statistik/daten/studie/2419/umfrage/bioprodukte-gruende-fuer-den-kauf/
3. https://www.fibl.org/de/infothek/meldung/bio-bleibt-im-trend-wachstumspotenzial-beim-auswaerts-essen
4. Molimo Vas obratite pažnju da su samo AS,koje se namenjene za upotrebu na poljoprivrednoj zemlji predmet ove procene, dok se supstance imobilisane u zamkama (npr. feromon) ili one koje se koriste za tretman ili skladištenje posle žetve (npr. CO2) ne uzimaju u obzir
5. Ovako je upozorila Austrijska poljoprivredna komora na „nasilje nad farmerima” u vezi sa prikupljanjem podataka o upotrebi pesticida u statističke svrhe: https://www.ots.at/presseaussendung/OTS_20220202_OTS0042/oesterreichs-pflanzenbau- punktet-mit-qualitaet-und-transparenz
6. Nasuprot tome udruženja organske poljoprivrede i organizacije o zaštiti životne sredine su podržali objavljivanje ovih podataka o pesticidima.
7. BMEL 2019, izveštaj o poljoprivrednoj politici, str.87: https://www.bmel.de/SharedDocs/Downloads/DE/Broschueren/Agrarbericht2019.pdfblob=publicationFile&v=4
8. Izvor: Podaci o prodaji za 2020. godinu austrijskog “Federalnog instituta za poljoprivredu i rudarska pitanja“ (2020)
9. Ova značenjska razlika se pripisuje zbog toga što se u organskoj poljoprivredi fungicidi uglavnom koriste u trajnim kulturama (voćarstvo i vinogradarstvo) i u posebnim kulturama, kao što je povrće. U ratarstvu, najvažnijem sektoru po površini (bez travnjaka), organski poljoprivrednici jedva da koriste fungicide.
10. Van Lexmond, M.B., Bonmatin, JM., Goulson, D. et al. Worldwide integrated assessment on systemic pesticides. Environ Sci Pollut Res 22, 1–4 (2015) https://link.springer.com/content/pdf/10.1007/s11356-014-3220-1.pdf
11. Brühl, C., Schmidt, T., Pieper, S. et al. Terrestrial pesticide exposure of amphibians: An underestimated cause of global decline? Sci Rep 3, 1135 (2013) https://www.nature.com/articles/srep01135.pdf
12. ETC/ICM Report 1/2020: Pesticides in European rivers, lakes and groundwaters: https://www.eionet.europa.eu/etcs/etc-icm/products/etc- icm-report-1-2020-pesticides-in-european-rivers-lakes-and-groundwaters-data-assessment
13. Matthias Liess et al. Pesticides are the dominant stressors for vulnerable insects in lowland streams, Water Research; Volume 201, 1 August 2021, 117262 https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0043135421004607?via%3Dihub
14. Kruse-Plaß et al. Pesticides and pesticide-related products in ambient air in Germany, Environ Sci Eur (2021) 33:114 https://www.enkeltauglich.bio/wp-content/uploads/2021/10/2021-Environmental_Sciences_Europe.pdf
15. https://www.researchgate.net/publication/221925647_Global_Distillation_in_an_Era_of_Climate_Change
16. OECD SERIES ON PESTICIDES Number 25 The Assessment of Persistency and Bioaccumulation in the Pesticide Registration Frameworks within the OECD Region https://www.oecd.org/env/ehs/pesticides-biocides/43045062.pdf
17. CVUA Stuttgart, Ökomonitoring 2020 http://www.untersuchungsaemter-bw.de/pdf/oekomonitoring2020.pdf

Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović
Izvor: Global 2000
Obrada: Prviprvinaskali.com

ARHIVA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS