❶ Uključenost multinacionalnih kompanija pokazuje nam da je organska hrana postala žrtva sopstvenog uspeha
❷ U izlaganju dr Begović, uočava se odabir reči koji je vrlo sličan sa rečima predstavnika PR industrije multinacionalnih kompanija.
❸ Omraženi termin GMO će, vrlo verovatno, biti izbačen iz upotrebe, a sličan proizvod u novom ruhu će nam se plasirati pod nekim drugim nazivom, poput "nova hrana", "obogaćena hrana", "biotech" i slično
❹ Nerealno je očekivati da moderna biotehnologija (genetički inženjering) doprinosi unapređenju biodiverziteta, naprotiv, zasigurno vodi njegovoj eroziji zbog uzgoja u monokulturi
❺ Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? 

Uzroke širenja svih alternativnih tehnologija u poljoprivredi (organska, ekološka, radikalna, prirodna itd) treba shvatiti kao protivtežu kapital-intenzivnoj, radno-štednoj strategiji komercijalnog industrijskog sistema proizvodnje u savremenoj poljoprivredi koji se oslanja na istovremenu primenu mehanizacije, hemizacije i biotehnologije (uključujući genetički inženjering). Cilj alternativnih tehnologija nije maksimizacija profita već: smanjenje troškova na farmama, očuvanje zdravlja ljudi i ekološka ravnoteža. Uspon novih društvenih pokreta zainteresovanih za hranu i ekologiju, razvoj masovnih medija i informacionih tehnologija, jačanje maloprodajnog sektora, rast potrošnje brze hrane, opšti pad poverenja u nauku i tehnološke inovacije već nakon 1960-ih, delovali su kao katalizatori difuzije tehnologije organskog uzgoja.

Ekološki problemi su diskretan značaj dobili u periodu između prvog (1870-1914) i drugog (1945-1973) prehrambenog režima ("prljave tridesete"- Dust Bowl), međutim njihove implikacije nisu narušavale međunarodne ekonomske odnose („ekologija na daljinu“).


^{Foto: Britannica}

Većina negativnih ekoloških i društvenih efekata ispoljavala se na bezbednoj udaljenosti od potrošača u industrijskim jezgrima. Taktika zamagljivanja ekoloških katastrofa koja je primenjivana tokom prvog i drugog prehrambenog režima, jer su ključna mesta upravljanja i odlučivanja bila udaljena od negativnih ekoloških efekata, postala je neodrživa kada su negativni efekti poput narušavanja biodiverziteta, ugrožavanja kvaliteta vode, vazduha, zemljišta i zdravlja ljudi postali očigledni i izazvali kulturnu delegitimizaciju drugog prehrambenog režima.

Intenzifikacija ekoloških problema nastupila je nakon II svetskog rata, u drugom prehrambenom režimu, sa difuzijom tehnoloških paketa Zelene revolucije. U navedenim problemima se verovatno krije i ključ režima „hrana odnekud“ , te se u trećem prehrambenom režimu (1980-ih – danas) pojavljuju novi oblici upravljanja zaštitom životne sredine poput pregovora između privatnih kompanija, država, građana i društvenih pokreta, koji pružaju osnovu za novi oblik organizovanja sistema.

Pitanje toksičnih aditiva, rezidua pesticida u hrani, „jeftinih kalorija“, hrane obogaćene dodatnim šećerima i solima – u celini pomeranje fokusa od „naučne“ i „bezbedne“ (jeftine) industrijske hrane ka „prirodnoj“, „ekološkoj“ hrani zavredilo je pažnju međunarodne javnosti tek sa ekspanzijom globalizacije, odnosno tek sa osvešćivanjem potrošača u bogatim zemljama. Reagujući na ekološke i društvene probleme (koje su same izazvale), pre svega na novu politiku potrošača, korporacije su se brzo rekonstruisale i prilagodile kroz politiku tzv. ozelenjavanja. Na povećanje tražnje za zdravstveno bezbednim i ekološki prihvatljim prehrambenim proizvodima odgovorile su uvođenjem privatnih standarda (GlobalGap).

Kada je postalo jasno da je tržište organskih prehrambenih proizvoda profitabilno, multinacione kompanije su se uključile i u ovaj segment proizvodnje, sve više potiskujući male proizvođače. Na tržište organske hrane uključile su se multinacionalne kompanije poput: WhiteWave Foods, Hain Celestial Group, General Mills, Coca-Cola, Perdue, Kellogg, M&M Mars, Cargill, ConAgra, itd, koje su od trenutka usvajanja zakonskih regulativa vezanih za sertifikaciju organske proizvodnje počele da otkupljuju male kompanije iz ovog sektora. Zainteresovanost multinacionalnih kompanija za organsku hranu sasvim je razumljiva ukoliko imamo u vidu da je globalno tržište organske hrane i pića u 2020. godini procenjeno na 167,85 milijardi dolara. Uključenost multinacionalnih kompanija pokazuje nam da je organska hrana postala žrtva sopstvenog uspeha. Od malih, ekološki osvešćenijih entuzijastičnih poljoprivrednih proizvođača koji su u početnim fazama razvoja snabdevali tržište, ostali su samo najuporniji – dominaciju su i u ovom segmentu preuzele korporacije.

Transgena tehnologija i hrana iz nje stvorena (GMO) plasirana je na tržište uz humani cilj “da se nahrane gladni”. Osim toga, isticane su njene pozitivne implikacije na životnu sredinu (eco-friendly) – smanjenje potrošnje pesticida, svinje “prijatelji okoline”, itd. Naravno, istina je otkrivena. GMO nije rešio problem gladi u svetu, niti je omogućio očuvanje i obnavljanje resursa. Shvativši da je jedini cilj korporacija monopolizacija lanca snabdevanja hranom, otpor građanstva širom sveta je eskalirao.

U sklopu nove “zelene” strategije plasmana hrane “niotkuda” Monsanto (2016. preuzet od Bajera) je kupio licencu za korišćenje novog patenta (CRISPR/Cas9), moćnog (jeftinijeg i preciznijeg) metoda za korišćenje genetske manipulacije, obećavajući nam da će na mnogo prihvatljiviji način, uz manje zdravstvenih i ekoloških rizika, proizvoditi hranu. Brojni naučni časopisi, ali i tabloidni mediji počeli su da promovišu novi metod proizvodnje hrane, pozivajući vlade na deregulaciju i obrazovanje kao najbolji način za prihvatanje „zdravih politika“.

^{ARHIVA PPNS SOJAPROTEIN PREUZIMA AMERIČKI ADM ČIJA JE PREDSEDNICA RADILA 20 GODINA ZA MONSANTO}

Omraženi termin GMO će, vrlo verovatno, biti izbačen iz upotrebe, a sličan proizvod u novom ruhu će nam se plasirati pod nekim drugim nazivom, poput "nova hrana", "obogaćena hrana", "biotech" i slično. Vlade će raspravljati da li biljke i životinje genetski modifikovane novim tehnologijama treba regulisati kao i postojeći GMO, da li će biti podvrgnute rigoroznoj proceni rizika i etiketiranju, ili će "nove tehnike oplemenjivanja" biti tretirane na isti način kao konvencionalne. Odabir politike prema "novoj hrani" zavisiće od prehrambene strategije svake države, od interesa proizvođača, kao i od interesa uvozničko-izvozničkih lobija. Neodgovorne politike koje ne čuvaju nacionalne interese će brzo kapitulirati u novom ekonomskom ratu.

Zakon Srbije o GMO je veoma jasan – setva i promet GMO na našoj teritoriji su zabranjeni. Ipak, u poslednje vreme deluje da se interesi korporacija i zvanična politika Srbije poklapaju. Na Kopaonik biznis forumu (2021) premijerka je izjavljujući da biotehnologija pruža veće prillike i od potencijala digitalizacije najavila osnivanje BIO4 kampusa, a u Ženevi 7. februara ove godine je potpisala Sporazum o uspostavljanju Centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji sa fokusom na veštačku inteligenciju i bioinženjering.

^{ARHIVA PPNS BIOTEHNOLOGIJA PRUŽA VEĆE PRILIKE I OD POTENCIJALA DIGITALIZACIJE - BRNABIĆ NA KOPAONIK BIZNIS FORUMU}

Više detalja o radu BIO4 kampusa mogli smo da saznamo od dr Jelene Begović na Ekspo 2020 Dubai (investiciona konferencija "Serbia Country Business Briefing") u okviru obeležavanja Dana državnosti 15. februara. Dr Begović je istakla da je biotehnologija naša budućnost, a da BIO4 koji je fokusiran na ljude, ideje, inovacije i infrastrukturu počiva na četiri stuba: biodiverzitetu, bioinformatici, biomedicini i biotehnologiji. Navodeći da je Srbija jedan od vodećih centara biodiverziteta u Evropi, govorila je i o stvaranju novih procesa i proizvoda pomoću biotehnologije, kao i o potrebi za personalizovanjem ishrane. Uz više puta ponovljenu reč "amazing (neverovatno, zapanjujuće)", i dodatak "scary (zastrašujuće)" istakla je da nove tehnologije menjaju evoluciju čoveka.

U izlaganju dr Begović, uočava se odabir reči koji je vrlo sličan sa rečima predstavnika PR industrije multinacionalnih kompanija. PR industrija označava nevidljive mere kojima država, ili kompanija pridobija javno mnjenje za preuzimanje određenih koraka (bilo da je u pitanju vođenje rata ili uvođenje nove tehnologije), čime se stvara sprega između psihologije mase i korporativnih, odnosno političkih ciljeva. Kako odnosi sa javnošću nalažu, brošure, sajtovi i javne objave korporacija odaju utisak iskrene zainteresovanosti za planetu i opšte blagostanje.

^{ARHIVA PPNS EKSPO 2020 DUBAI: SRBIJA JE ZEMLJA ŠLJIVA, MALINA I VIŠANJA, LIDER ZAPADNOG BALKANA U PROIZVODNJI HRANE}

Odabir proponenata biotehnologije je jedna od najvažnijih strategija PR industrije. Dobar kandidat treba da bude poznat u svojoj oblasti (bar u svojoj zemlji), ukoliko je partijski neangažovan, poželjno je da bude u vezi sa industrijom ili državnim aparatom. Korporacije vrlo često obećavaju "neverovatna" dostignuća. Čuveno je nikad ostvareno obećanje o proizvodnji "zlatnog pirinča" koji će rešiti problem nedostatka vitamina A od kojeg pati veliki deo svetske populacije.

Ne treba da nas iznenađuje istovremeno diskutovanje o biodiverzitetu i biotehnologiji, jer se to može podvesti pod taktiku gore pomenutog korporativnog ozelenjavanja. Nerealno je očekivati da moderna biotehnologija (genetički inženjering) doprinosi unapređenju biodiverziteta, naprotiv, zasigurno vodi njegovoj eroziji zbog uzgoja u monokulturi.

Priča o menjanju evolucije čoveka i personalizovanoj ishrani duboko zadire u etička pitanja. Otvorena pitanju su brojna, a jedno od njih je: Kome će biti dozvoljen, a kome zabranjen pristup nutrigenomičkim informacijama i kako će se kažnjavati njihova zloupotreba?

Tim jedog od najistaknutijih savremenih profesora nutricionizma, C. Monteiro-a (Univerzitet Sao Paolo, Brazil) je 2016. godine, na osnovu istraživanja povezanosti rastućih trendova gojaznosti i hroničnih nezaraznih bolesti sa štetnim praksama u proizvodnji hrane, kreirao NOVA sistem klasifikacije hrane.


^{Foto: The Conversation}

Sva hrana je na osnovu stepena njene prerade klasifikovana u četiri grupe: neprerađena ili minimalno prerađena hrana, prerađeni kulinarski sastojci, prerađena hrana i ultra-prerađena pića i prehrambeni proizvodi. Postoje sastojci koji se nalaze ekskluzivno u ultra-prerađenim proizvodima kako bi imitirali senzorne kvalitete neprerađene ili minimalno prerađene hrane i prikrili nepoželjne senzorne atribute krajnjeg proizvoda. Uobičajeni atributi ultraprerađene hrane su: hiper-ukusnost, sofisticirano i atraktivno pakovanje. Plasman ovih brendiranih proizvoda koji su u vlasništvu multinacionalnih kompanija praćen je agresivnim marketingom koji najčešće prenaglašava zdravstvene korisnosti proizvoda.

Nova klasifikacija hrane je široko prihvaćena i prepoznata, ne samo od strane naučne zajednice, već i od strane istaknutih međunarodnih organizacija uključenih u politiku hrane. Jedan od najprestižnijih svetskih medicinskih časopisa, The Lancet, u publikaciji koja je nastala kao rezultat trogodišnjeg projekta (The Global Syndemic of Obesity, Undernutrition, and Climate Change - Swinburn et al., 2019), autorizovanoj od strane 43 naučnika iz 14 zemalja, navodi malnutriciju u svim oblicima (gojaznost, pothranjenost i dr. poremećaji ishrane) kao vodeći uzrok lošeg zdravlja na svetskom nivou.

Glavnim "krivcem" proglašena je promena obrazaca potrošnje hrane, odnosno preterana konzumacija ultraprerađene hrane i pića, posebno u urbanim sredinama srednje-dohodovnih i visoko-dohodovnih zemalja. Autori smatraju da je u cilju smanjenja štetnih efekata prehrambenog sistema na životnu sredinu neophodno smanjiti potrošnju ultra-prerađene hrane. Istovremeno, ukazuju na neodrživost postojećeg svetskog prehrambenog sistema u kojem dominiraju "veliki" i pozivaju na njegovu temeljnu reorganizaciju. U cilju očuvanja zdravlja stanovništva, više od 45 zemalja i manjih subregionalnih ili regionalnih entiteta je uvelo posebne poreze na ultra-prerađenu hranu. Manji broj zemalja kao meru je uveo upečatljive oznake upozorenja na ovim proizvodima^*.

Nije li možda bolje umesto personalizovane ishrane, založiti se za ukidanje pekara u blizini škola, uvođenje dodatnih poreza na "džank hranu" i slično? Nije li bolje sačuvati srpskog seljaka i tradicionalne obrasce potrošnje hrane? Šta ćemo sa građanima koji uživaju u srpskim čvarcima i šljivovici? Poslednje, ali možda i najvažnije: Šta ćemo sa domaćom semenarskom industrijom i našom samodovoljnošću u proizvodnji hrane? Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? Hoćemo li u našoj zaljubljenosti u "savremenu nauku" stići da zaštitimo nacionalne resurse i interese?

^{*Popkin, B. M., Barquera, S., Corvalan, C., Hofman, K. J., Monteiro, C., Ng, S. W., ... & Taillie, L. S. (2021). Towards unified and impactful policies to reduce ultra-processed food consumption and promote healthier eating. The Lancet Diabetes & Endocrinology, 9(7), 462-470.}

Tatjana Brankov,
vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu

Foto: Vlada Srbije; Prviprvinaskali.com

PREPORUKA PPNS REZIME PROJEKTA "KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021" (21:00)