Potencijalna opasnost od genetski modifikovanim organizmima dolazi od hrane bazirane na kulturama soje, kukuruza, pšenice, uljane repice, pirinča...
Hrvatska je u proceduri izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima. U svom zakonodavstvu želi da zabrani uzgoj još jedne vrste kukuruza, što Evropska unija daje na izbor svim članicama.
To je u Hrvatskom saboru još jednom pokrenulo priču o navodnoj sadnji GMO Hrvatskoj, iako je po zakonu Hrvatska zemlja nulte tolerancije. Nekoliko poslanika koji su uveravali u tu tezu, konkretne podatake gde i ko ih sadi, nisu izneli. Je li strah opravdan, proverila je Al Džezirina reporterka Ana Mlinarić.
Paradajz "Sonja", kako ju je nazvao, Marinu Bukviću društvo pravi već sedam meseci. Uz nju je stajao natpis "Kupujmo Hrvatsko", no izdržljivost kojom se odupire zakonima prirode teško da je iz domaće radionice.
"Mislim da je verovatno stvar do GM organizma, odnosno proizvoda koji je tretiran sa ne znam čime. Ja sam osoba sa sela i znam da paradajza vrlo brzo izumiru kod nas u Slavoniji", tvrdi Bukvić.
Zakon ne dozvoljava GMO
GMO sigurno nije - tvrde stručnjaci i bez analize. Postojala je genetski modifikovani paradajz, no zbog lošeg ukusa, još je ’90-ih povučen s tržišta. Potencijalna opasnost od GMO dolazi od hrane bazirane na kulturama soje, kukuruza, pšenice, uljane repice, pirinča i papaje, tvrde odgovorni.
Zakon, ako su kulture genetski modifikovane, brani njihovu proizvodnju na hrvatskim njivama. Uvoz tih kultura strogo se kontroliše, kao i prerađevine koje se mogu naći na policama hrvatskih trgovina.
"Godišnje smo imali 180 uzoraka, od kojih je šest sadržalo prisutnost GMO samo u tragovima. Samo je jedan uzorak kvantifikovan, i to je bilo sedam puta niže od praga od 0,9 posto u hrani", ukazuje Vedran Poljak iz Službe za zdravstvenu ekologiju.
Svi koji imaju više od toga morali bi biti jasno označeni kao GMO. No, do sada se takvi na hrvatskom tržištu nisu pojavili. Stručnjaci kažu - interesa jednostavno nema.
Veliki interes građana pobudili su prošle godine otkriveni zasađeni usevi GMO soje. Pokazalo se da je reč o prepakovanom semenu, koje je, ne znajući, posadio jedan poljoprivrednik iz Bjelovara, a slučaj je na sudu. Kontrole su redovne, no za razliku od gotovo 180 gotovih proizvoda, tek 50-ak uzoraka semena godišnje prođe testiranje.
Nema stopostotne bezbednosti
"Uvek možemo da razgovaramo o tome da bi trebalo u smislu kontrole uzeti veći broj uzoraka. I mi u Ministarstvu poljoprivrede upravo o tome razgovaramo kako bismo mogli da pošaljemo jasnije poruke potrošačima u Hrvatskoj", kaže Zdravko Barać, pomoćnik ministra poljoprivrede.
Iako je prema domaćoj zakonskoj regulativi Hrvatska zemlja nulte tolerancije na GMO, potrošači ipak strahuju. Strah će biti i veći prođe li takozvani TTIP, trgovinski sporazum o kojem pregovaraju EU i SAD.
"Želite li da budete potpuno sigurni da ne jedete GMO, mislim da je veganska ishrana jedini recept. I tu postoji mogućnost da naiđete na biljnu hranu koja je ilegalno posađena, tako da nema stopostotne bezbednosti da ne jedete GMO", upozorava Hrvoje Radovanović iz Zelene akcije.
Neku hranu za koju građani sumnjaju da je GMO, na primer piletinu, naučnici nikada ni nisu genetski modifikovali. Uprkos i neznanju, oprez s time što zapravo jedemo nikada ne bi trebalo biti naodmet.
Komentara: 0