Korišćenje genetički modifikovanih useva još uvek je kontroverzna praksa EU

Španska prednjači među evropskim državama po površinama pod GM kulturama, sledi Portugalija. Pandemija koronavirusa na globalnom nivou i posledice pandemije, ali i katastrofalnih potresa u Republici Hrvatskoj na nacionalno nivou, mnoge su teme gurnuli u drugi plan, pa i one o genetički modifikovanim organizmima (GMO).

Prema rečima Marijane Petir, predsednice saborskog Odbora za poljoprivredu i bivše hrvatske predstavnice u Evropskom parlamentu, GMO se više toliko ne spominje, bar ne kod nas, jer je Hrvatska slobodna od GMO-a.

- Jedan od razloga je i taj što je kod nas zabranjena setva GM semena, pa ni u eksperimentalne svrhe, što je samo po sebi dovoljno da javnost bude mirna. Podsetila bih da sam u Republici Hrvatskoj, zajedno sa stručnom i zainteresovanom javnošću, postigla da sve županije donesu odluke kojima su na svom području zabranile ispuštanje živih GMO u životnu sredinu, pa i u eksperimentalne svrhe, pa je na temelju tih odluka Hrvatska postala GMO-free država. Proces je trajao gotovo deset godina. Više od 150 regija i 4.500 lokalnih samouprava širom Evrope donelo je odluku o svom GMO-free statusu (prva hrvatska regija koja se priključila bila je Sisačko-moslavačka županija, i ja sam potpisala njeno pristupanje evropskim regijama slobodnim od GMO-a), a inicijativom za uspostavljanje Alpe-Adria regije slobodne od GMO-a, koju sam pokrenula pre deset godina u Hrvatskom saboru,potom je 2014. godine podigla na EU nivo u Evropskom parlamentu, želela sam da podstaknem sve donosioce odluka da se lično zauzmu da se slične odluke donesu i na lokalnom i regionalnom nivou svih država članica Alpe-Adria regije kako bi uputili snažnu poruku nacionalnim vlastima, ali i Evropskoj uniji da građani ove regije ne žele da se izlože riziku ispuštanja GMO-a u životnu sredinu. Isto tako, u svetlu evropskog zakonodavstva koje reguliše prava članica da samostalno odlučuju o uvođenju živih GMO-a u životnu sredinu, želela sam da naglasim da to pravo ni u kom slučaju ne sme da bude narušeno. Prirodno bogatstvo Hrvatske, ali i cele Alpe-Adria regije, u svojoj raznolikosti i jedinstvenosti blago je nemerljive vrednosti koje treba sačuvati i za generacije koje dolaze. Tu su moju inicijativu supotpisala 34 zastupnika Evropskog parlamenta iz Hrvatske, Slovenije, Italije, Austrije i Mađarske, pa sam je 2015. godine uputila Vladama i Parlamentima tih država - kazala je Marijana Petir.

Pozitivni primeri

Podsetila je i na činjenicu da je poslednjih godina u Hrvatskoj pokrenut i Program sufinansiranja analize semena soje na prisutnost GMO za razdoblje od 2017. do 2020. godine.

- Kod ostvarivanja prava na plaćanja (podsticaje) određeno je kako su prihvatljive površine one na kojima se uzgaja soja koja je proizvedena od sertifikovanog semena soje koja nije genetički modifikovana. Pozitivni primeri, poput osnivanja Centra za preradu genetički nemodifikovane soje u Vukovarsko-sremskoj županiji, i sve češće inicijative za planiranje i jasnije definisanje razvoja ekološke poljoprivredne proizvodnje na županijskim i lokalnim nivoima, kao što je inicijativa koju je pokrenula Zagrebačka županija, dokaz su da, iako se ne raspravlja o GMO, raspravlja se o razvoju u kojem za GMO nema mesta. To su aktivnosti koje su usklađene s evropskim strategijama, poput Strategije od polja do stola, ali i Zelenim planom, kao i ciljevima Zajedničke poljoprivredne politike. Tako da bi, stavljajući u fokus novi cilj ZPP-a za iduće programsko razdoblje, a kojim je planiran porast površina pod ekološkom proizvodnjom na 25%, svima trebalo da bude jasno kako treba da radi na razvoju potrebnih struktura i lanaca snabdevana hranom koje razvijaju proizvodnju i potrošnju ekoloških poljoprivrednih proizvoda, uz održavanje i opstanak ruralnih područja. Dakle, reč je o dve suprotstavljene i nespojive teme, pa ne možemo da kažemo da su rasprave o GMO nestale jer nisu, zamenile su ih rasprave o održivoj proizvodnji hrane koja je nespojiva sa GMO, kaže Petir.

Inače, valja navesti da je korišćenje GM useva kontroverzna praksa. EU ima zato pravila i složen postupak odobravanja uzgoja i prodaje GMO, a od aprila 2015. godine države članice mogu same da odluče da li dopuštaju ili ne kultivaciju na svojim teritorijima.

- Španija je još uvek među vodećim evropskim državama po površinama zasejanim GM kulturama, a uz nju deo površina sa GM kulturama je i u Portugaliji. Od 2016. godine, gledajući celu Uniju, samo su Španija i Portugalija zasadili biotehnološki Bt kukuruz. Španija je u 2019. godini zasadila ukupno 111.883 hektara, 7,5% manje nego prethodne godine. Uvoz sirovina iz Argentine, Brazila i SAD uglavnom su bili biotehnološki proizvodi. Uvezeno je više od 30 miliona metričkih tona (MT) soje i proizvoda od soje (90-95% biotehnoloških proizvoda), 10 do 20 miliona MT proizvoda od kukuruza (20-25% biotehnoloških proizvoda), i 2,5 do pet miliona MT repice proizvodi (približno 25% biotehnoloških proizvoda) godišnje, uglavnom za hranu za životinje.

Unija je deficitarna u proizvodnji proteina za prehranu životinja, i to je poznato već niz godina, i mora da se okrene vlastitoj proizvodnji proteinskih useva, tim pre što je većina soje uvezene u Evropsku uniju dobijena iz GM useva, a eVropski potrošači ne žele GM soju na svom tržištu. Došlo je vreme za sprovođenje sveobuhvatnog evropskog strateškog plana proizvodnje i snabdevanja bjelančevinama biljnog porekla koji mora da se temelji na održivom razvoju svih useva koji postoje u Uniji, a ta promena znači bitnu izmenu naših proizvodnih sistema u skladu sa zahtevima sredstava potrebnih za život poljoprivrednika i zahtevima  cirkularne ekonomije i održive poljoprivredne proizvodnje utemeljene na načelima poput agroekologije i drugim praksama koje su u skladu sa životnom sredinom, uključujući strategije niskih ulaganja za hranjenje preživara koje se temelje na trajnim pašnjacima i privremenim travnjacima na obradivom zemljištu. Diversifikaciju useva na poljoprivrednim površinama smatram nužnom, pa je potrebno da se u sistemu ratarskih kultura i krmnog bilja ponovno uvedu belančevine biljnog porekla poput soje, boba, graška, kao i usevi poput deteline i mnogih drugih mahunarki.

Uticaj na životnu sredinu

Na upit je li napokon naučno dokazan štetan uticaj GMO na ljude i životinje, Petir navodi:

- Kao biolog mogu da kažem da je sasvim sigurno da prenos gena jedne vrste u drugu vrstu može da ima negativan uticaj na životnu sredinu, biološku raznolikost i lanac ishrane jer ti geni koji se prenose ne mogu da bud opozvani, a nismo sigurni u njihovu bezopasnost, niti kako će se oni dalje ponašati. Opravdana je zabrinutost da bi strani geni i njihovi produkti mogli da budu štetni za čoveka, za druge organizme u lancu ishrane (korisni insekti, prirodni predatori...), za samu vrstu u koju je gen unesen, ili za divlje srodnike te vrste u koje gen može slučajno da se prenese. Ako tome dodamo i činjenicu da patentima poput "terminator tehnologije", koja sprečava poljoprivrednika da iduće godine seje vlastito seme, multinacionalne kompanije primoravaju ga da svake godine kupuje novo, onda ovoj temi treba pristupiti sa visokim nivoom opreza.

Treba istaći i da je jedno od najkontroverznijih pitanja u problematici genetički modifikovanih useva negativan uticaj koji korporacije imaju na vrstu i rezultate istraživanja. Budući da je sve veći trend privatnog finansiranja naučnih istraživanja u javnim ustanovama, dolazi do toga da neki naučnici, u želji za finansijskim sredstvima koja su im potrebna za istraživanja, pristaju da budu promoteri korporativnih interesa. A ako i otkriju nešto što dovodi tehnologiju genetičkog modifikovanja u pitanje, potrebna je velika doza lične hrabrosti kako bi se rezultati javno objavili.

- Ovaj trend posebno je vidljiv nakon slučajeva nekih naučnika koji su, možemo da kažemo, sistematski uništavani od strane pobornika biotehnologije kako bi postali ogledni primer drugima da ne dovode u pitanje biotehnološke dogme. Jedan francuski naučnik objavom više studija bacio je novo svetlo na problem genetički modifikovanih useva. Naime, dokazano je da pacovi koji jedu GM krompir zaostaju u rastu i imaju negativan efekt na imunološki sistem. Dokazano je i da se dogodilo genetičko zagađenje meksičkih autohtonih sorti kukuruza GM kukuruzom iz SAD, DNK genetički modifikovnog kukuruza nasumce se razbacao u genom kontaminiranog autohtonog kukuruza. U svom istraživanju jedan se naučnik usmerio na učinke delovanja glifosata na sisare, uključujući i čoveka. Ta je studija otkrila povećanu osetljivost pacova na tumore i imali su kraći životni vek od kontrolne skupine pacova, iz čega je taj naučnik zaključio da Monsantov kukuruz NK603 podstiče razvoj tumora kod pacova, kaže Petir.

Ona napominje da je u Republici Hrvatskoj zabranjeno korišćenje genetički modifikovanog semena i sadnog materijala, a postavila je i pitanje na nedavnoj sednici Odbora za poljoprivredu u Hrvatskom saboru o razlozima spominjanja GM semena u prijedlogu Zakona o semenu, istaknuvši kako Zakonom treba jasno propisati da je upotreba GM semena u Republici Hrvatskoj zabranjena.

U Hrvatskoj imenovane dve referentne laboratorije za GMO

U Republici Hrvatskoj imenovana su dve nacionalne referentne laboratorije za GMO: Hrvatski zavod za javno zdravstvo i Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu (HAPIH), Centar za semenarstvo i rasadničarstvo, Osijek. Za sprovođenje službenih kontrola nadležan je Državni inspektorat (DIRH).

- Poljoprivredna inspekcija Državnog inspektorata u 2020. sprovela je ciljani inspekcijski nadzor, odnosno ispitivanje prisutnosti GMO u poljoprivrednom semenu stavljenom na tržište 2020. godine, u razdoblju od 3. februara do 15. oktobra 2020. godine. Sproveli su 23 ciljana inspekcijska nadzora kod deset pravnih osoba koje se bave proizvodnjom, doradom, unosom i uvozom semena poljoprivrednog bilja, uz uzimanje sveukupno 30 uzoraka semena stavljenog na tržište radi ispitivanja prisutnosti GMO. Kvalitativnom analizom ni u jednom uzorku nije utvrđena prisutnost DNA sekvence. Tokom službene kontrole poljoprivrednih kultura u primarnoj proizvodnji, poljoprivredni inspektori uzorkovali su u svrhu ispitivanja prisutnosti GMO u tri vrste zelene mase poljoprivrednih kultura. Ukupno 40 uzoraka i svi su bili negativni na GMO. Kvalitativnom analizom ni u jednom uzorku nije utvrđena prisutnost DNA sekvenci karakterističnih za genetički modifikovane organizme, kaže Petir.

Tehnološka kontaminacija GMO-om

Sanitarna inspekcija DIRH, u sprovođenju službenih kontrola na granici, na tržištu Hrvatske, kao i monitoringa GMO-a u hrani u 2020. godini uzorkovala je ukupno 68 uzoraka hrane. U 62 uzorka kvalitativnom analizom nije utvrđena prisutnost DNA sekvenci karakterističnih za GMO. U šest uzoraka utvrđeno je postojanje DNA sekvenci karakterističnih za GMO u količinama manjim od 0,1% masenog udela. Takva hrane ne podleže označavanju ako se dokaže da se radi o slučajnoj, ili tehnološkoj kontaminaciji GMO-om. U protivnom, subjekti u poslovanju sA hranom odgovorni za stavljanje takve hrane morali su DIRH-u da dostave dokaze kako su preduzeli odgovarajuće korake kako bi ubuduće izbegli prisutnost GMO u spornoj hrani.

Monitoring na prisustvo GMO u hrani prisutnoj na domaćem tržištu

U svrhu sprovođenja monitoringa na prisustvo GMO u hrani prisutnoj na tržištu Hrvatske u 2020. godini analizirano je 59 uzoraka hrane biljnog i životinjskog porekla koja potencijalno sadrži GMO, proizvedena je od GMO ili sadrži sastojke dobijene od istih. To su bili proizvodi pretežno na bazi soje, kukuruza, riže, pšenice i papaje. Uzorkovanje je sprovodila sanitarna inspekcija DIRH u dve faze, i to u gradu Zagrebu, Primorsko-goranskoj, Varaždinskoj, Koprivničko-križevačkoj, Osječko-baranjskoj i Splitsko-dalmatinskoj županiji. Od ukupno 59 uzoraka hrane uzorkovanih u sklopu monitoringa GMO u 2020. u hrani, u četiri uzorka utvrđena je prisutnost DNA sekvenci karakterističnih za genetički modifikovane organizme MON-04032-6, MON-89788-1 soje i MON-87701-2 u količinama manjim od 0,1% masenog udela (sojine ljuspice, dodaci prehrani). Veterinarska inspekcija DIRH uzorkovala je 72 uzorka hrane za životinje. U jednom uzorku hrane utvrđena je prisutnost DNA sekvenci karakterističnih za GMO u količinama manjim od 0,1% masenog udela.

Foto: Pixsell
Zdenka Rupčić
Izvor: Glas Slavonije, 24. 2. 2021.


Prilozi PPNS

DRŽAVNI INSPEKTORAT HRVATSKE

Hrana, uključujući genetički modifikovanu hranu, novu hranu i genetički modifikovane organizme

Sanitarna inspekcija Državnog inspektorata, Sektora za sanitarni nadzor hrane, vode za ljudsku potrošnju i predmeta opšte upotrebe sprovodi inspekcijske poslove, odnosno službene kontrole u području sigurnosti hrane. Službene kontrole hrane osim sanitarnih inspektora sprovode i veterinarski i poljoprivredni inspektori Državnog inspektorata čija je podela nadležnosti regulisana Zakonom o službenim kontrolama (Narodne novine br. 81/13, 14/14, 56/15, 32/19).

Sanitarna inspekcija Državnog inspektorata, Sektora za sanitarni nadzor hrane, vode za ljudsku potrošnju i predmeta opšte upotrebe, nadležna je za sprovođenje inspekcijskog nadzora, odnosno službenih kontrola:

• zdravstvene ispravnosti i higijene/sigurnosti hrane neživotinjskog porekla i mešovite hrane u svim fazama proizvodnje, prerade, distribucije i maloprodaje hrane, 
• stavljanja na tržište hrane, uključujući i genetički modifikovanu hranu, dodataka prehrani, nove hrane i hrane za specifične grupe prehrambenih i zdravstvenih tvrdnji, 
• nad ograničenom upotrebom GMO (označava svako korišćenje gde se GMO uzgaja, razmnožava, pohranjuje, prevozi, uništava, uklanja ili na bilo koji drugi način koristi u zatvorenom sistemu, odnosno u prostoru odvojenom fizičkim preprekama ili kombinacijom fizičkih, hemijskih ili bioloških prepreka koje onemogućuju dodir GMO sa spoljašnjom sredinom ili njihov uticaj na sredinu.

Uvoz hrane, proizvoda koji sadrže GMO i/ili se sastoje ili potiču od GMO, predmeta opšte upotrebe i nadzor nad osobama, njihovim stvarima i prevoznim sredstvima u prometu preko državne granice

Granična sanitarna inspekcija Državnog inspektorata obavlja inspekcijske poslove prema delokrugu rada koji je propisan člankom 6. stavom 6. Zakona o državnom inspektoratu (Narodne novine, br. 115/2018).

Granična sanitarna inspekcija sa svrhom zaštite javnozdravstvenog interesa obavlja inspekcijski nadzor nad:

• uvozom hrane u skladu s propisima kojima su uređene službene kontrole hrane i vode za ljudsku potrošnju radi prerade, dorade ili stavljanja na tržište, 
• uvozom predmeta opće uporabe radi prerade, dorade i/ili stavljanja na tržište, 
• uvozom proizvoda koji sadrže GMO i/ili se sastoje ili potječu od GMO-a u skladu s propisima kojima je uređen GMO, 
• osobama, njihovim stvarima i prijevoznim sredstvima u prometu preko državne granice, a radi zaštite zdravlja ljudi od unošenja i širenja zaraznih bolesti, 
• obavljanje i drugih inspekcijskih poslova sukladno posebnom zakonu.

Javnozdravstveni interes u prometu preko državne granice ostvaruje se sprovođenjem mera i postupaka koji su važan deo saradnje sa Odeljenjem za rano uzbunjivanje i prekogranične pretnje, Epidemiološke službe Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo u sprovođenju epidemiološkog nadzora radi pravovremenog otkrivanja opasnosti i procene rizika unosa određene zarazne bolesti i preduzimanja potrebnih mera za zaštitu zdravlja stanovništva Republike Hrvatske i EU, sprečavanjem unosa i prekograničnog širenja zaraznih bolesti. Na taj način granična sanitarna inspekcija aktivno je uključena u evropski Sistem ranog uzbunjivanja i odgovora (Early Warning and Response System, EWRS), koji se temelji na Odluci o ozbiljnim prekograničnim pretnjama zdravlju (Decision 1082/2013/EU on serious cross border health threats).

Sektor sanitarne inspekcije

Sektor sanitarne inspekcije obavlja inspekcijske nadzore odnosno službene kontrole u području zaštite zdravlja ljudi, sigurnosti hrane, GMO, vode za ljudsku potrošnju, predmeta opšte upotrebe, duvanskih i srodnih proizvoda, buke, hemikalija i biocidnih proizvoda i nejonizirajućeg zračenja sa svrhom zaštite ljudskog zdravlja sprovođenjem zakona i drugih propisa i propisa Evropske unije kojima se uređuje:

• sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti
• sigurnost i higijena hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i stavljanja na tržište hrane, uključujući i genetički modifikovanu hranu i novu hranu, u skladu sa propisima kojima su uređene službene kontrole hrane
• GMO, u skladu sa propisima kojima su uređene službene kontrole hrane, GMO i ograničena upotreba GMO
• zdravstvena ispravnost vode za ljudsku potrošnju
• bazenske i kupališne vode
• proizvodnja i stavljanje na tržište predmeta opšte upotrebe
• ograničavanje upotrebe duvanskih i srodnih proizvoda
• proizvodnja, stavljanje na tržište i upotreba opasnih hemikalija, biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda
• nadzor u području upravljanja otrovnim hemikalijama
• zaštita od buke
• zaštita od nejonizirajućeg zračenja
• nadzor u toku gradnje nad građevinama pod sanitarnim nadzorom
• uvoz hrane u skladu sa propisima kojima su uređene službene kontrole hrane i vode za ljudsku potrošnju radi prerade, dorade ili stavljanja na tržište
• uvoz predmeta opšte upotrebe radi prerade, dorade i/ili stavljanja na tržište
• uvoz proizvoda koji sadrže GMO i/ili se sastoje ili potiču od GMO u skladu sa propisima kojima je uređen GMO
• nadzor nad osobama, njihovim stvarima i prevoznim sredstvima u prometu preko državne granice, a radi zaštite zdravlja ljudi od unošenja i širenja zaraznih bolesti
• sprovođenje monitoringa ostataka pesticida i ostalih monitoringa vezanih uz službene kontrole u području sigurnosti hrane
• obavljanje i drugih inspekcijskih poslova u skladu sa posebnim zakonom.

PREPORUKA PPNS

PREDAVANJE "SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST" - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)