Evropa otvara vrata GMO, afirmiše nove genomske tehnike

Evropska komisija objavila je studiju o novim genomskim tehnikama (NGT). Ovaj dokument pokazao je da NGT, tehnike za izmenu genoma organizma, mogu doprineti održivosti prehrambenog sistema, što je cilj Evropskog zelenog plana i strategije „Od njive do stola“.

PRILOG PPNS: Study on the status of new genomic techniques under Union law and in light of the Court of Justice ruling in Case C-528/16

Studija je utvrdila i da važeće zakonodavstvo o GMO, doneseno 2001, nije prikladno za te inovativne tehnologije. Komisija će, navodi se u njenom izveštaju, pokrenuti opsežan i otvoren postupak savetovanja o novom pravnom okviru za takve biotehnologije.

Poverenica za zdravlje i sigurnost hrane Stella Kiriakides izjavila je:

U studiji koju objavljujemo zaključeno je da nove genomske tehnike mogu doprineti održivosti poljoprivredne proizvodnje, što je u skladu s ciljevima naše strategije „Od polja do stola”. Sada je trenutak za otvoren dijalog sa građanima, državama članicama i Evropskim parlamentom kako bismo zajedno odlučili o daljim koracima za korišćenje tih biotehnologija u EU, a da nam osnovno načelo bude sigurnost potrošača i životne sredine.

NGT se brzo razvijaju svuda u svetu

Nove genomske tehnike mogu se definisati kao sve tehnike razvijene od 2001. (kada je doneseno zakonodavstvo EU o GMO) kojima se menja genom nekog organizma. U poslednje dve decenije brzo su se razvile u mnogim delovima sveta, a neke njihove primene već postoje na tržištima određenih trgovinskih partnera EU.

^{Koristi za prehrambeni sistem, životnu sredinu: foto: Pixabay}

U studiji su navedeni glavni zaključci – da budući da će biljke biti otpornije na bolesti i klimatske promene, proizvodi NGT mogu doprineti održivosti prehrambenih sistema. Osim toga, proizvodi mogu imati bolje prehrambene karakteristike kao što su veći udeo zdravih masnih kiselina, a smanjiće se i potreba za pesticidima.

Ističe se da nove genomske tehnike doprinose ostvarenju ciljeva EU kad je reč o inovacijama i održivosti prehrambenih sistema, kao i konkurentnosti privrede, što znači da mogu biti korisne za mnoge sektore društva.

Studija je analizirala i strahove koji se povezuju s proizvodima NGT i njihovim sadašnjim i budućim primenama. Zabrinutost izaziva mogući uticaj na sigurnost i ekologiju, na primer na biološku raznolikost, koegzistenciju s ekološkom poljoprivredom i poljoprivredom bez GMO.

Ističe se da su NGT vrlo raznolik skup tehnika koje ostvaruju različite rezultate, pa su neki biljni proizvodi proizvedeni na ovaj način sigurni za zdravlje ljudi i životinja te za životnu sredinu baš kao konvencionalno uzgojene biljke.

Zaključak je studije da postoje čvrste naznake da postojeće zakonodavstvo o GMO iz 2001. nije svrsishodno za određene nove genomske tehnike i njihove proizvode te da ga je potrebno prilagoditi naučnom i tehnološkom napretku.

Šta dalje…

O studiji će se raspravljati s ministrima država članica na predstojećem majskom sastanku Veća za poljoprivredu i ribarstvo. Komisija će o svojim nalazima razgovarati i s Evropskim parlamentom i svim zainteresovanim sudionicima.

Kako bi se istražile mogućnosti politike kada je reč o pravnoj regulativi biljaka dobijenih primenom određenih novih genomskih tehnika, u nadolazećim mesecima obaviće se procena učinka, uključujući javno savetovanje.

Komisijina studija zasniva se na mišljenjima stručnjaka te doprinosima nadležnih tela država članica.

S. K.
Izvor: Agrosmart

PREPORUKA PPNS

PREDAVANJE "SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST" - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)