Hrana budućnosti ili bioterorizam (delovi iz knjige II)

Hrana budućnosti ili bioterorizam (delovi iz knjige II)

IV - AMERIČKI EKSPERIMENTI U SRBIJI

Granica Srbije u više navrata je bila porozna za ulazak krijumčarenog semena GM biljaka. Izvori relativno česte kontaminacije GMO (prvi put 1997. godine u Sojaproteinu iz Bečeja, potom 1999. godine na maloj parceli u blizini Novog Sada, 2000. godine na poljima u Bačkoj i Sremu, 2001. godine u okolini Novog Sada na tri parcele ukupne površine 5-7 hektara ...2005. godine u Mačvi na 370 hektara kod 270 proizvođača i na području Surčina na 55 hektara ...2010. 200 hektara na području Odžaka, selo Ratkovo, 11 parcela u Mačvi) su najverovatnije ilegalno uneseno seme iz Rumunije i pomoć u hrani. GMO su u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) prvi put dobili publicitet 2001. godine, kada je nakon velike suše 2000. godine koja je izazvala nedostatak stočne hrane, zbog drastičnog smanjenja prinosa uvezeno 50.000 tona GM soje u okviru programa američke pomoći. Tada je jugoslovenskim vlastima rečeno da će kontaminacija biti manja od 5 odsto. SRJ je dva puta odbila američke donacije (prvi put Savezno ministarstvo za poljoprivredu a drugi put Crna Gora) jer se pošiljka sastojala od celih zrna soje i kukuruza.

Teritorija Kosova i Metohije, koja je u više navrata primila velike količine američke pomoći u hrani, smatra se ozbiljnim i nekontrolisanim izvorom GMO.

Stupanjem na snagu novog zakona o GMO („Službeni glasnik RS", broj 41/09 od 2. juna 2009) prestao je da važi Zakon o GMO („Službeni list SRJ", broj 21/01 i „Službeni glasnik RS", broj 101/05). Novi zakon propisuje da nijedan modifikovan živi organizam (MŽO), kao ni proizvod od GMO, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Time se zabranjuje uvoz sojine sačme koji je bio dozvoljen po starom zakonu. Novim zakonom se uređuje postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO, rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO, kao i druga pitanja koja su značajna za GMO i proizvode od GMO. GMO se ne smatraju poljoprivredni proizvodi biljnog porekla koji količinski sadrže do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO, kao i semenski i reproduktivni materijal ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO.

Propisuje se osnivanje Stručnog saveta za biološku sigurnost koji:

  • procenjuje tačnost podataka iz prijave koja se podnosi za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu na osnovu priložene dokumentacije, pri čemu se koriste podaci iz svetske prakse; 
  • vrši procenu rizika pri namernom uvođenju u životnu sredinu; 
  • daje stručno mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za upotrebu u zatvorenim sistemima; 
  • daje stručno mišljenje Ministarstvu o ispunjenosti uslova za davanje odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu; 
  • razmatra rezultate namernog uvođenja u životnu sredinu; 
  • razmatra predloge za izmenu propisa o GMO; i 
  • razmatra druga stručna mišljenja koja se odnose na GMO i proizvode od GMO.

Stručni savet radi po principu „slučaj po slučaj", a u svom radu se rukovodi podacima koji su zasnovani na naučnim saznanjima i poštuje princip predostrožnosti (kamen temeljac politike EU). Zakonom su predviđene novčane kazne u iznosu od 500.000 do 3.000.000 RSD za pravno, odnosno od 30.000 do 50.000 RSD za fizičko lice koje upotrebljava GMO u zatvorenim sistemima ili ga namerno stavlja u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva.

Slabost Zakona je nepostojanje dodatnih odredbi koje propisuju da dozvoljena kontaminacija GM materijalom od 0,9 odsto (što je saglasno sa evropskim propisima) mora biti nenamerna, kao i da je dozvoljena kontaminacija samo sa GMO koji imaju pozitivnu procenu rizika. Bez ovih ograničenja, ipak ostaju otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju.

I stari i novi zakon dozvoljava izvođenje ogleda pod kontrolom države, pa je multinacionalna kompanija Monsanto u saradnji sa nacionalnim istraživačkim institucijama (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Institut za kukuruz, Zemun polje) u Srbiji od 2001. do 2009. godine eksperimentisala sa GM kukuruzom.

Poslednja, jednogodišnja dozvola za sprovođenje eksperimenta izdata je Monsanto kompaniji 2009. godine. Od 2010. godine nijedna strana kompanija nije uključena u biotehnološka istraživanja u Srbiji.

U Srbiji su akreditovane tri laboratorije za detekciju prisustva GMO: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, SP Laboratorija Viktorija grupe i Ebajotek (laboratorija (Univerzitet Edukons).

Restriktivan Zakon izazvao je oštru reakciju SAD i Svetske trgovinske organizacije, te ima nagoveštaja o usvajanju amandmana Zakona kojim će se dozvoliti uvoz i proizvodnja GMO pod kontrolom države, u skladu sa Direktivama EU.

U poslednjih deset godina Srbija je promenila veći broj ministara poljoprivrede, koji su imali različite stavove o pitanju bezbednosti GM hrane. U skladu sa njihovim mišljenjem menjala se i nacionalna politika. U domaćim medijima je najčešće pominjano ime I. Dulić Marković, kao velikog pobornika biotehnologije. Odnos tadašnjeg, srpskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prema biotehnologiji, Amerikanci su ocenili pozitivnim, pozdravljajući najavljeno pojednostavljenje procedure uvoza sojine sačme i oslobađanje uvoznika od administrativnih taksi.

Sledeće godine američka Ambasada je izrazila zadovoljstvo zbog odluke srpskog Ministarstva da produži dozvolu za sprovođenje poljskih ogleda na RR NK 603 kukuruzu, Monsanto kompaniji.

Depeša američke Ambasade iz Beograda, od 6. jula 2009, dostupna na linku cablegatesearch.net daje signal da u Srbiji, ipak, postoje političke stranke i pojedinci koji se zalažu za fleksibilni odnos prema transgenoj tehnologiji.

Prema sadržaju depeše, tadašnji ministar ekonomije, M. Dinkić (G17), je Amerikancima obećao da će izvršiti pritisak na Ministarstvo poljoprivrede da brzo sačini predloge amandmana, kojim će se nedavno usvojeni zakon izmeniti.

Na kraju se, između ostalog, komentariše da su zvaničnici Ambasade SAD zabrinuti da S. Dragin, tadašnji ministar poljoprivrede, može da izbegne usvajanje izmena zakona o GMO u bliskoj budućnosti kako bi pridobio naklonost domaćih proizvođača. Istovremeno su izrazili uverenje da će uticaj M. Dinkića onemogućiti takvo odugovlačenje. U poslednjoj rečenici se zaključuje: „Nastavićemo da vršimo pritisak na sve strane, sa ciljem brzog razrešenja ovog pitanja".

Sledeća depeša, u vezi sa transgenom tehnologijom u Srbiji, od 10. januara 2010, dobro ilustruje mehanizme za osvajanje tržišta opisane u prethodnim poglavljima.

Navodi se da ambasada SAD želi da iskoristi pomenute okolnosti da bi dobila podršku javnog mnjenja Srbije, te zahteva sredstva za kampanju, u iznosu od 19.060 USD.

Prema njihovom mišljenju, srpska javnost nema čvrsto formiran stav o transgenoj tehnologiji, te treba sprovesti edukativnu kampanju usmerenu na: medije, vladine službenike, potrošače, farmere, prehrambenu industriju, istraživače, ekološke organizacije, poljoprivredne škole i fakultete, uz poseban osvrt na gradove u manje gradove Srbije, koji su poljoprivredni regioni.

Prema planu, Ambasada dovodi dva eksperta koji će na seminarima, radionicama, radnim grupama, informisati publiku o dostignućima transgene tehnologije. Jedan ekspert sa akademskim, istraživačkim zvanjem će govoriti o rastućoj tendenciji prihvatanja tehnologije širom sveta, o pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao i o pozitivnom uticaju transgene tehnologije na zdravlje i životnu sredinu.

Drugi ekspert, verovatno predstavnik farmerskih ili semenarskih udruženja, će govoriti o komercijalnim i praktičnim prednostima tehnologije. Na taj način pokriće i urbanu i ruralnu ciljnu grupu. Ambasada takođe, predlaže i tri prezentacije u srednjim školama i fakultetima. U depeši se navodi da je američka ambasada i ranije ulagala sredstva u popularizaciju transgene tehnologije u Srbiji, ali da su ta sredstva uglavnom bila usmerena na naučnu zajednicu.

Politika Ruske Federacije

Zakoni u vezi sa istraživanjem, testiranjem i registracijom GM poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda važeći u Ruskoj Federaciji do 2003. godine, rezultirali su registrovanjem nekoliko GM useva za uvoz i ishranu, ali su administrativne i zakonodavne reforme posle 2003. zaustavile proces registracije GMO.

Trenutno, u Rusiji nema GM biljnih kultura uvedenih u komercijalnu proizvodnju. Uvezena hrana koja sadrži GMO mora da bude registrovana uRospotrebnadzoru (Federalnom centru za zaštitu ljudskih prava), a uvezena stočna hrana u Federalnom veterinarskom i fitosanitarnom centru. Anti-GMO kampanje su intenzivirane tokom 2009. godine, kada su Belgorodska oblast i Krasnodarski kraj, proglašene zonama slobodnim od GMO.

Belgorodska oblast i Krasnodarski kraj su glavni poljoprivredni proizvodni regioni Rusije, te se na ovaj način štiti konvencionalna domaća semenska proizvodnja.

Ruska akademija nauka - Centar za bioinženjering i Ruska akademija poljoprivrednih nauka - Institut za poljoprivrednu biotehnologiju, su dva vodeća biotehnološka istraživačka centra, ali fokus njihovog rada je razvoj preparata za kontrolu bolesti i štetočina, kao i kloniranje biljaka.

EU ostaje primarno tržište za izvoz ruskih proizvoda, te u mnogim segmentima Rusija prati standarde Evrope, pa i u obaveznom obeležavanju GMO. Formiranje nove carinske unije, 1. jula 2010. između Rusije, Belorusije i Kazahstana izazvalo je frustraciju i konfuziju kod uvoznika, jer svi registrovani GMO moraju biti iznova registrovani do januara 2012. godine. Iako ne postoji oficijelna, postoji de facto zabrana kultivacije i poljskih testiranja GMO-a. Poslednji ogled sa transgenim kulturama izveo je Monsanto u periodu od 2000. do 2004. godine.

Monsanto, Bajer krop sajens i Sindženta su jedine tri kompanije koje imaju registrovane GM useve za uvoz u Rusiju. Reč je o 17 GMO (devet sorti kukuruza, četiri soje, jedna pirinča, jedna šećerne repe, i četiri sorte soje ) koji mogu da se uvezu u Rusiju za upotrebu u hrani i stočnoj hrani.

Iako je, prema mišljenju Amerikanaca, odnos Ruske federacije prema GMO nedosledan i promenljiv, jer sa jedne strane V. Putin i ministar poljoprivrede smatraju razvoj biotehnologije jednim od glavnih ciljeva ruske nauke i podržavaju inovacije i korist koje biotehnologija može doneti poljoprivredi, a sa druge strane država kontroliše uvoz GM hrane preko obaveznog registrovanja, sertifikacije i obeležavanja i izdvaja veoma mala sredstva iz budžeta za ove namene, izgleda da ova država zauzima definitivan stav o GMO i vidi svoju šansu za povećanje konkurentnosti poljoprivrede preuzimanjem liderstva u proizvodnji organske hrane. Odluka o izjednačavanju limita za obeležavanje (0,9 odsto) sa evropskim verovatno je doneta, delimično, i zbog želje Rusije da izvozi organsku hranu u EU. Rusija ima preduslove za proizvodnju organske hrane: velike raspoložive obradive površine, podršku javnosti (koja je slično evropskoj, uglavnom protiv GM hrane), nevladinih organizacija i lokalnih uprava, a zaštićena je od ulaska GMO preko pomoći u hrani, jer je ne prima, izuzimajući povremene isporuke Svetskog programa za hranu UN, Čečeniji (uglavnom pšenica i pšenično brašno). Na najvećem tržištu Rusije, Moskvi, organska hrana je sve više zastupljena (najveći kupci su najbogatiji stanovnici), a nekoliko velikih proizvođača reklamira svoje proizvode kao ne-GMO.

Tendencije u ostalim delovima sveta

Vrednost trgovinske razmene poljoprivrednim proizvodima između SAD i Indije dostigla je 1,9 milijardi USD, u odnosu 2 : 1, u korist Indije. Indija izvozi u SAD: mahagonijum, začine, pirinač, etarska ulja, prerađeno voće i povrće, čajeve, biljna ulja i druge orijentalne proizvode. Glavni poljoprivredni proizvodi koji se iz SAD uvoze u Indiju su: badem, sojino ulje, mahunarke, pamuk i sveže voće. Rafinisano sojino ulje poreklom iz GM soje je jedini GM proizvod dozvoljen za uvoz u Indiju. Tokom 2009. godine u ovu zemlju je uvezeno GM ulje u vrednosti od 120 miliona USD. Bt pamuk koji učestvuje sa 90 odsto u površinama pod pamukom u ovoj zemlji je jedini biotehnološki usev odobren za komercijalnu proizvodnju. Zahvaljujući Bt pamuku poljoprivredna biotehnologija je treća biotehnološka grana ove države po ostvarenim prihodima (318 miliona USD u 2009. godini). Ministarstvo za životnu sredinu i šumarstvo je, u februaru 2010, proglasilo moratorijum na proizvodnju GM plavog patlidžana.

Državne institucije Indije ne mešaju se kompanijama u određivanje cene semena, niti tehnološke takse. Indijski farmeri generalno nisu naklonjeni upotrebi GM semena (osim Bt pamuka), jer se oslanjaju na sopstvenu konvencionalnu proizvodnju. Osim toga, izvoznici basmati pirinča i soje su zabrinuti za izvozna tržišta, naročito tržište EU.

Anti-GMO kampanje su intenzivirane poslednjih godina. Tradicionalno, Indija je u Komisiji za Kodeks alimentarijus zagovornik obaveznog obeležavanja GMO.

Argentina je 2009. godine, nakon dvanaest godina provedenih na drugom po veličini proizvođačkom mestu biotehnoloških useva, zauzela treće mesto, a Brazil je prešao sa trećeg mesta na drugo. Skoro sva soja koja se proizvede u ovoj zemlji je modifikovana, kao i 97 odsto proizvedenog pamuka i 83 odsto kukuruza (od toga 31 odsto sa kombinacijom više osobina). Sedamnaest sorti (jedna soje, trinaest kukuruza i tri pamuka) GMO je odobreno za proizvodnju i komercijalizaciju.

Argentina nastavlja ulogu aktivnog pomagača SAD u širenju transgene tehnologije. Stimulisanje biotehnoloških istraživanja i inovacija je državni prioritet. Nema obeležavanja i odvajanja ne-GMO od GMO hrane. Slabost biotehnološke industrije u ovoj državi je neadekvatna zaštita patentnih prava. Farmeri su obavezni da plate taksu samo prve godine, za originalno GM seme, a kasnije nastavljaju proizvodnju iz sopstvenog semena. Prema raspoloživim podacima, 20 odsto ukupnih površina pod sojom je zasejano semenom kupljenim od registrovanih dilera, 30 odsto je sačuvano seme iz prethodne godine, a 50 odsto semena je selektovano i prodato u nelegalnim kanalima.

Nezadovoljstvo multinacionalnih kompanija postojećim stanjem najbolje ilustruje primer Monsanto kompanije, koja poslednjih sedam godina preti da će obustaviti ulaganja u istraživanja i prodaju GM soje i koja nije tražila ni dozvolu za uvođenje u proizvodnju nove generacije RR2 soje, sa čijom proizvodnjom je počela ove godine u Brazilu i Paragvaju. Semenske kompanije i organizacije farmera pregovaraju o iznalaženju prihvatljivog rešenja o plaćanju autorskih prava.

Ostvarena vrednost poljoprivredne razmene SAD i Brazila iznosila je 3,4 milijarde USD u 2009. godini. Brazil je u SAD izvezao robu u vrednosti od trimilijarde USD, uglavnom: soju, pamuk, šećer, kakao, kafu, smrznuti sok od pomorandže, govedinu, piletinu, svinjetinu, duvan, kožu, voće i orahe, ribu i drvne proizvode.

Često su SAD i Brazil konkurenti na trećim tržištima. Veliko uvećanje površina pod GM kulturama u Brazilu u poslednje dve godine (20 odsto) izazvano je izdavanjem velikog broja odobrenja za uzgoj GM kukuruza, kao i povoljnim subvencionisanim kreditima za proizvodnju. Od ukupnih površina modifikovano je: pod kukuruzom 55 odsto (8 miliona hektara), pod sojom 78 odsto (19 miliona hektara), pod pamukom 22 odsto (200.000 hektara). Validno je odobrenje za upotrebu u preradi, hrani ili stočnoj hrani za 21 GMO (jedanaest sorti kukuruza, šest pamuka i četiri soje).

Multinacionalne kompanije, Monsanto, Sindženta i BASF potpisale su sporazum sa ogrankom Ministarstva poljoprivrede o saradnji na razvoju biotehnoloških useva, pre svega: soje, kukuruza i pamuka. Obavezno je obeležavanje hrane i stočne hrane koja sadrži više od 1 odsto GMO.

U širenju GMO, SAD uživaju veliku podršku u oblasti južne Azije od vlasti Pakistana, u oblasti severne Afrike i Bliskog istoka od Egipta, a u zapadnoj Africi od Burkine Faso. Prvi put formalno, prošle godine, Pakistan je odobrio kultivaciju osam varijeteta pamuka. Bt pamuk se gaji na 100 odsto površina pod pamukom, iako nije patentiran, a distribuirale su ga lokalne javne i privatne semenske kompanije. Nema zakona koji ograničava uvoz transgenih proizvoda, niti otpora javnosti i anti-GMO kampanja. Kineske semenske biotehnološke kompanije su, prošle godine, potpisale ugovore sa privatnim i javnim kompanijama o uvozu GM semena, i time direktno konkurisali američkim kompanijama. Pakistan je važno izvozno tržište američkog pamuka, kukuruza i soje.

Iako je odobrena komercijalna proizvodnja samo modifikovanog MON kukuruza, Egipat je veliki potrošač transgenih proizvoda od soje, kukuruza, sojine sačme i biljnih ulja uvezenih iz SAD i Argentine. Ministarstvo poljoprivrede je veliki pobornik biotehnologije. Dozvoljen je uvoz onih transgenih proizvoda koji su odobreni za upotrebu u hrani ili stočnoj hrani u zemlji porekla. Nema propisa o obeležavanju GMO. Oko 125.000 hektara površina u Burkina Faso je pod Bt pamukom, što čini najveće uvođenje GMO u proizvodnju na afričkom kontinentu. Komercijalizacija je ostvarena saradnjom lokalnih kompanija i Monsanto kompanije.

Značajno je pomenuti da je 2010, Meksiko, kolevka kukuruza, ukinuo jedanaestogodišnji moratorijum na poljske oglede sa GM kukuruzom, što može predstavljati značajnu pretnju biološkoj raznovrsnosti i autohtonim sortama kukuruza.

Računi se goje od soje

U Srbiji se nemodifikovana soja proizvodi na oko 170.000 hektara (prosečan prinos 3 tone po hektaru). U sezoni 2010/11. ostvareni su rekordi prinosi soje od 510.000 tona. Proizvedeno je 300.000 tona, a uvezeno 30.000 tona nemodifikovane sojine sačme (shodno Zakonu). Ranijih godina, 92 odsto uvezene sačme je bilo GMO (71 odsto iz Brazila, 21 odsto iz Argentine). Procenjena potrošnja sojine sačme u Srbiji je između 400.000-420.000 tona, tako da je očekivani deficit, koji se pokriva uvozom, između 100.000-120.000 tona. Prema podacima Privredne komore Srbije vrednost proizvodnje soje u 2010. godini iznosila je 18.935 miliona RSD. Ako se uzme okvirna cena, od 33 do 35 RSD po kilogramu sojine sačme, dolazi se i do milionske vrednosti uvoza.

U Rusiji traže i krivičnu odgovornost za uvoznike GMO

Lokalna uprava Moskve koja podstiče antibiotehnološku politiku, u martu 2005. godine je osnovala Savet za koordinaciju o pitanjima u vezi sa zdravstvenom bezbednošću prehrambenih proizvoda stvorenih iz GMO-a. Savet je nadležan za praćenje prisustva GMO u prehrambenim proizvodima. Nacionalno udruženje za genetičku sigurnost poziva na krivičnu odgovornost sve proizvođače koji slučajno ili namerno upotrebljavaju GMO u prehrambenim proizvodima, a lokalni političari pozivaju građane na bojkot američke hrane, uključujući i piletinu (zbog ishrane živine GM sojom i kukuruzom).

Akreditovane laboratorije za detekciju prisustva GMO: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, SP Laboratorija Viktorija grupe i Ebajotek laboratorija (Univerzitet Edukons).


V - PRAKTIČNA PRIMENA MASOVNE LIKVIDACIJE

Sajt Vikiliks je osnovan 28. novembra 2010. i do danas je objavio preko 250.000 diplomatskih depeša SAD, što čini najveći broj poverljivih dokumenata ikada dostupnih javnosti. Ova dokumenta daju jedinstvenu mogućnost sagledavanja specifičnih aspekata američke politike. Povodom zabrane proizvodnje NK 603, MON 810, MON 863 kukuruza u nekim zemljama EU, 2007. godine, ambasador SAD u Francuskoj, K. Stejplton piše:

Evropa ide unazad umesto unapred, predvođena Francuskom, Austrijom, Italijom, pa čak i Evropskom komisijom...Prelazak na represalije će pokazati da izabrani put košta Evropu i ojačaće biotehnološki lobi u Evropi. ...Tim iz Pariza predlaže da represivne mere usmerimo na celu Evropu zbog kolektivne odgovornosti, ali i da se fokusiramo na najteže prestupnike. Kazna mora biti odmerena, a ne očigledno prestroga i mora biti dugoročno održiva, jer ne možemo odmah pobediti.

Španija je najveći evropski proizvođač GM kukuruza. Površine u Španiji čine više od 80 odsto ukupnih površina u EU pod MON 810 kukuruzom. U depešama se otkriva: da je Španija tražila od Brisela da ne komplikuje zakonodavni okvir o GMO; da su SAD znale kako će glasati Španija, pre iznošenja stava Komisije za biotehnologiju; da direktno sarađuju kompanija Monsanto i državni aparat SAD; da je kao odgovor na urgentni zahtev državnog sekretara Španije i Monsanto kompanije, obnovljena američka podrška ovoj zemlji intervencijom sa vrha državne administracije SAD; da su članovi Vlade Španije u formulisanju GMO stavova brifovani od direktora Monsanto kompanije. Dobri odnosi SAD i Španije o pitanju biotehnologije uočljivi su i u drugim prepiskama.

Depeša ambasadora SAD u Madridu

Španija sve više postaje meta antibiotehnoloških kampanja u Evropi i stoga je kultivacija MON 810 kukuruza ozbiljno ugrožena. Stav promotera biotehnologije ako padne Španija pašće cela Evropa.

Depeša koja opisuje sastanak održan s ciljem razvoja strategije za smanjenje otpora prema GMO u Evropi (januar 2008). Sastanku prisustvuju američki senatori Č. Greslej i DŽ. Tan i dva zvaničnika Španije, državni sekretar za međunarodnu trgovinu P. Majia i generalni sekretar A. Bonet.

Predstavnik Španije: ...Španija ima relativno liberalnu političke poglede na biotehnologiju, ali svakako je suočena sa kontroverzama i otporom nevladinih organizacija.Nestabilne cene na robnoj berzi mogle bi uticati na veću liberalizaciju uvoza biotehnoloških proizvoda u EU.

Kada je Nikola Sarkozi, ubrzo nakon postavljenja na funkciju predsednika Francuske, 2007. godine, uveo moratorijum na proizvodnju GM kukuruza, američke diplomate pišu: ...moratorijum će ozbiljno ugroziti izvoz američkih proizvoda u Evropu. Verujemo da Sarkozi podržava ovaj politički popularan moratorijum da bi obezbedio kapital za najavljene reforme.

Rumunija je do ulaska u EU, 2007. godine, kada je svoje zakonodavstvo morala da uskladi sa evropskim bila najveći proizvođač GM soje u Evropi (45.000 hektara 2002. godine; najmanje 130.000 hektara 2006. godine). Smatrala se najvećim evropskim izvorom krijumčarenog GM semena. Neposredno nakon pobede Liberalne nacionalne partije i Demokratske partije na izborima decembra 2004, u depeši od 18. januara 2005. koju je potpisao T. Dilar, zamenik ambasadora navodi se:

Jedinstvena u regionu, Rumunija je pionir u biotehnologiji, proizvodi i promoviše GM soju, zabranjenu u Evropi. Cilj naše ambasade je da pomognemo Rumuniji da uđe u EU sa dobro razvijenim biotehnološkim sektorom i edukovanom populacijom koja razume biotehnologiju. Treba pomoći napore Rumunije i SAD će imati jakog pomagača, sa zajedničkim interesima i verovanjima u borbi protiv anti-GMO nastrojene EU.

Svesna rastućeg uticaja ne-GMO lobija u Rumuniji i znajući šta će ulazak te države u EU, značiti za proizvodnju transgenih biljaka, američka Ambasada je sprovela brojne kampanje s ciljem edukovanja javnosti o benefitima tehnologije. U saradnji sa Nacionalnom agencijom za zaštitu potrošača i Nacionalnom rumunskom televizijom (TVR) i nekim nevladinim organizacijama održali su veći broj seminara u važnim univerzitetskim centrima (Bukurešt, Temišvar, Jaši, Kluž, Krajova). Učesnici seminara su birani iz redova istraživača, industrije i lokalnih medija. T. Dilar o toj kampanji piše: ... do kraja kampanje će biti objavljeno 40 članaka paralelno sa TV i radio-spotovima. Tako će 70 odsto populacije biti izloženo pozitivnim porukama o GMO.

Depeše otkrivaju: saradnju američke ambasade u Rumuniji sa članovima Vlade Rumunije na dobijanju dozvole za proizvodnju u 2006. godini; reakciju na najavljenu zabranu kultivacije soje u prečniku od 15 km oko zaštićenih zona (karakterišu je kao namet zasnovan na nenaučnoj proceni rizika); zabrinutost Evropske komisije u vezi sa doslednošću Rumunije u primeni regulative EU; nameru nekih rumunskih farmera da ignorišu zakone EU i nastave sa kultivacijom GM semena; razgovore A. Korodija, ministra životne sredine sa predstavnicima kompanije Monsanto, odnosno nameru ministra da distribuira svo raspoloživo seme pre nego što zabrana kultivacije MON 810 kukuruza stupi na snagu, i zadovoljstvo predstavnika kompanije fleksibilnošću ministra; usklađenost stavova premijera i predsednika o pitanju biotehnologije, iako su u turbulentnim odnosima; američke saveznike u Rumuniji: Tabaru (sadašnja ministarka poljoprivrede Rumunije), možda i najveći pobornik biotehnologije; P. Defra, iz Socijaldemokratske partije, član poljoprivredne komisije u Senatu; Sarbu, ministra poljoprivrede od 2000. do 2004. godine, koji je lobirao u Briselu za upotrebu biotehnologije u poljoprivredi; V. Bacila, njegovog savetnika; kao i protivnike D. Sarbu (ćerku I. Sarbu), člana komisije za bezbednost hrane Evropskog parlamenta.

Pošto SAD nisu želele da se odreknu najvećeg proizvođača GMO u Evropi, američki zvaničnici su nastavili sa intenzivnim posetama i nakon priključenja Rumunije EU. Avgusta 2008. godine, senator R. Lugar je pokušao da ubedi rumunske zvaničnike da dozvole „unapređene poljoprivredne metode, uključujući biotehnologiju". Senator je održao više sastanaka na svakom ponavljajući isto. Govorio je o iskustvima velikih proizvođača u SAD, o velikim troškovima konvencionalne proizvodnje i o važnosti rešavanja problema gladi u afričkim zemljama. Istog meseca, tokom razgovora sa ministrom A. Korodijem, ambasador N. Taubman je naglasio je da: Farmerima treba dozvoliti slobodu uzgoja i izvoza svega što pomaže rešavanju problema gladi.

Korodi je bio nesklon ovoj teoriji i u finalnom komentaru N. Taubman navodi da ambasada ima problematične odnose sa ministrom, uglavnom jer A. Korodi misli da Rumunija i SAD imaju malo zajedničkih interesa po pitanju biotehnologije i klimatskih promena od kada je Rumunija postala članica EU. Izrazili su zadovoljstvo susretom sa M. Zloteom, direktorom Sanitarno-veterinarske službe koji je pokazao interesovanje za Enviropig, GM svinju. Nakon formiranja nove vlade Rumunije sačinjene od Demokratsko liberalne partije i Socijal-demokratske partije (krajem 2008. godine), američke nade da će Rumunija postati biotehnološki lider u regionu su porasle. Početkom 2009. godine ekspert J. Bobo imao je niz sastanaka u Rumuniji. Najznačajniji je sa M. Zloteom koji je objasnio da Rumunija pod pritiskom Austrije, Mađarske i Francuske mora da se uskladi sa evropskom politikom i da ne može zauzeti jedinstvenu poziciju u EU.

Pritisak na Vatikan da propagira GMO

U novijim depešama SAD posmatraju GM hranu strateškim i komercijalnim imperativom. Iako veruju da papa tajno podržava biotehnologiju zahvaljujući lobiranju višeg savetnika Svete stolice, priželjkuju javnu papsku podršku koja bi izvršila veliki uticaj na mnogobrojne građane Evrope i zemalja u razvoju. Američku ambasadu je zabrinulo opozivanje podrške najbližeg saveznika, počasnog predsednika moćnog papskog Saveta za mir i pravdu, čoveka koji najčešće predstavlja papu u UN, kardinala R. Martina:

Njegov zamenik nam je nedavno rekao da je kardinal sarađivao sa nama po pitanju biotehnologije u protekle dve godine kako bi kompenzovao javno neodobravanje rata i posledica rata u Iraku. Prema našem izvoru kardinal više ne oseća potrebu za ovim pristupom.

Zabrinutost su izazvale i izjave kardinala P. Turksona, predsednika papskog Saveta za mir i pravdu. Odgovarajući indirektno na Vikiliks otkrića i pokušavajući da sačuva neutralnost i povrati kredibilitet Svete stolice, u vatikanskom žurnalu Oservatore Romano od 5. januara 2011, dao je izjavu da afrički poljoprivrednici nemaju potrebu za proizvodnjom transgenih biljaka ukoliko imaju pristup plodnom, zdravom zemljištu i ukoliko mogu da žive od svog rada i sačuvanog semena.

Kardinal je izrazio i zabrinutost mogućom pozadinom GMO (uobičajena igra ekonomske zavisnosti po svaku cenu). Postoji mala mogućnost da povlačenje podrške kardinala R. Martina i izjava P. Turksona signalizira promenu kursa Vatikana. Verovatnije je da se time izražava zabrinutost u vezi sa GMO i ostavljaju otvorena vrata da jednog dana Vatikan kaže: „Postoji realna potreba za GM usevima". Ostaje činjenica da je papa, 16. novembra 2009. godine, na Svetskom samitu o hrani u Rimu, diskretno, ali ipak prvi put javno podržao biotehnologiju kao deo razvojnih aktivnosti.

Vojno krilo kompanije Blekvoter

Interesantne su depeše iz 2007. godine o povezanosti Monsanto kompanije i vojnih kadrova privatne kompanije za obezbeđenje lica i objekata, Blekvoter. Vlasnik Blekvotera, E. Prins, poslove ugovara preko dve zasebne kompanije Total intelidžens solušns i Terorizm risrč center. Mreža dakle funkcioniše kao visoko-koordinisan sistem.

Plaćenici Blekvotera su učestvovali u najosetljivijim akcijama Centralne obaveštajne službe (CIA), otmicama i atentatima u Pakistanu, Iraku i Avganistanu. O tome je u decembru mesecu prošle godine pisao list Njujork tajms, navodeći da je vojska Blekvotera bila treća najbrojnija armija, posle američke i britanske, koja je učestvovala u operacijama u Iraku.

List je naveo da je ta privatna armija (kompanija) dobila zadatak da za američku vladu radi, tako nazvane „poslove bezbednosti", u periodu od 2001. do 2009. godine. U tom periodu, organizacije blisko povezane sa privatnom militantnom kompanijom Blekvoter, pružale su usluge obaveštavanja, obuke i bezbednosti ne samo Beloj kući, već i mnogim vladama širom sveta, ali i nekolicini multinacionalnih korporacija. Na spisku se tako našao i najveći proizvođač genetski modifikovanog semena Monsanto kompanija. Blekvoter je ponudio Monsantu da infiltrira operativce u antibiotehnološke aktivističke grupe. Saradnja između dve kompanije je osnažena u januaru 2008. godine, kada je K. Blek, predsednik Total intelidžensa otputovao u Cirih na sastanak sa Monsanto menadžerom za bezbednost i globalna pitanja, K. Vilsonom. Nakon sastanka u Cirihu K. Blek je poslao imejl drugim rukovodiocima Total intelidžensa, u kojem kaže da Wilson „razume da možemo zaštiti brend Monsanto ako delujemo kao obaveštajna služba ove kompanije".

Dodao je da je Monsanto zabrinut zbog aktivista u društvima za zaštitu prava životinja, pa su diskutovali o tome kako da se članovi Blekvotera aktiviraju u tim udruženjima, kao i o načinu plaćanja usluga, odnosno da će ih Monsanto na početku plaćati iz budžeta za bezbednost, a kasnije će možda za tu namenu kreirati posebnu budžetsku liniju. Prema dokumentima Monsanto je platio usluge Total intelidžensa 127.000 USD u 2008. godini i 105.000 USD u 2009. K. Vilson je žurnalu Nejšn potvrdio da se susret u Cirihu odigrao i da je Monsanto koristio usluge Total intelidžensa u periodu od 2008. do 2010. godine, da ih je kompanija opskrbila izveštajima o grupama i individuama koje mogu biti rizične za personal kompanije ili poslovanje u svetu, ali i da je do tih podataka došla praćenjem lokalnih medija i drugih javno dostupnih informacija. Negirao je razgovore o infiltriranju u antibiotehnološke organizacije.

Argumenti i obećanja SAD i multinacionalnih kompanija

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.

Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto Genska revolucija nije ispunila proklamovani cilj?

Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

Američki bioterorizam u Evropi

Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma. Rečnik diplomata je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska organizacija. U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja Da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?

Kada je mala biotehnološka kompanija Episit održala 2001. godine konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike. U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.

Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom (LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.

Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama, nisu znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih sorti ili politički motiv.

Vlada SAD saglasna sa trovanjem naroda

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. Za vladu SAD je bilo beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.

Kriminalitet ’belog okovratnika’ u industriji hrane - Analizirajući prošlost kompanija proizvođača GM hrane, odnose između biotehnološke industrije i državnog aparata SAD, kao i odnose između industrije i sponzorisanih istraživačkih institucija, odnosno istraživača u radu, zaključuje se da se koncept kriminaliteta ’belog okovratnika’ može primeniti u industriji GM hrane.


VI - SMRT U TRAJNOM VLASNIŠTVU

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.

Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto genska revolucija nije ispunila proklamovani cilj?

Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

Istraživanja nastavljena u tajnosti

Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma.

Rečnik diplomata je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska organizacija.

U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja- da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?

Vektori (prenosioci) koji se koriste za introdukciju gena iz jednog organizma u drugi da bi se stvorio GMO su visoko infektivni i virulentni biološki agensi, a najčešće i onkogeni. Njihova infektivna priroda ih čini pogodnim za prenos stranih gena u biološki organizam. Rizik od upotrebe ovih vektora nije naučno istraživan.

Njihova upotreba sa ciljem bioterorizma postala je olakšana od kada su GMO komercijalno plasirani širom sveta. Pošto su GMO novi organizmi, koji ne postoje u prirodi, njihov uticaj na okolinu i ljudsko zdravlje je još uvek nepoznanica. GM hrana u SAD se ne obeležava, te ne možemo pouzdano ni znati da li je uzrok povećanju broja obolelih od gojaznosti, dijabetesa ili karcinoma. Osim toga, nametanje GM semena malim farmerima, posebno u zemljama u razvoju, koji žive od sačuvanog semena iz sopstvene proizvodnje povećava siromaštvo, samim tim i zastupljenost bolesti jer nemaju mogućnost adekvatnog lečenja.

Posebnu pažnju zaslužuje stvaranje kontracepcijskog GM kukuruza ukoliko se posmatra kao novo biološko i eugeničko oruđe, koje će SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja, depopulacije, pod krilaticom smanjenja broja gladnih.

Kada je mala biotehnološka kompanija Episit, održala 2001. godine konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike.

U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.

Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom (LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.

Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama nisu znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih sorti ili politički motiv.

Kolera toksin

Kada su SAD i Monsanto registrovali GM biljke otporne na insekte, koji proizvode Bt toksin, tvrdili su da zemljišna bakterija Bacillus thuringiensis, koja proizvodi ovaj toksin, ubija samo insekte i da će se kompletno razgraditi u digestivnom sistemu čoveka te neće biti neželjenih efekata po konzumente.

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. SAD je bilo beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.

Istina je da farmeri godinama koriste Bt toksin kao prirodni pesticid, ali se njime tretira površina biljke, te se vremenom ispira i razlaže pod dejstvom sunčevih zraka. U GMO svaka biljna ćelija sadrži pesticid, te je njegova koncentracija mnogo veća nego kod konvencionalne primene. Osim toga toksin se ne ispira, već konzumira. Imajući na umu da ispoljava osobine poznatih alergena, ukoliko se vrši korektna analiza, Bt usevi ne mogu biti dozvoljeni po „stablu odluke". Prema mišljenju Instituta za odgovornu tehnologiju (Ajova, SAD) ukoliko je hipoteza o živoj fabrici pesticida tačna, odnosno da u intestinalnom traktu opstaju modifkovani proteini, Bt toksin oštećuje digestivni trakt konzumenata GM hrane na sličan način kao što to čini štetočinama.

Posebno je opasan za novorođenčad, kod kojih nema barijera te može prodreti do mozga i uzrokovati ozbiljne kognitivne probleme, pa čak voditi i u autizam. Institut smatra da Bt može biti uzročnik uvećanja broja obolelih od gastrointestinalnih tegoba, autoimunih bolesti, alergija i poremećaja učenja kod dece u Severnoj Americi. Stoga, Institut poziva na moratorijum GMO i na rigorozna nezavisna istraživanja bezbednosti GMO, posebno Bt toksina. Ovom zahtevu pridružila se i američka Akademija za medicinu životne sredine koja je 2009. godine pozvala lekare da svoje pacijente i javnost edukuju o izbegavanju GM hrane, jer povezanost između GM hrane i štetnih zdravstvenih efekata nije slučajna, već uzročno posledična.

Mleko sa 52 antibiotika

U ovom trenutku ne možemo sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su prethodni navodi sasvim tačni, ali poslednja otkrića urušavaju u temelju tvrdnju da je „GM hrana jednako sigurna kao konvencionalni parnjak". Za takvu konstataciju nisu sprovedena neophodna naučna istraživanja, a ni vremenski period od početka masovne komercijalne proizvodnje GM useva (1996. godina) do danas nije dovoljan za donošenje takvog zaključka. Da su interesi multinacionalnih kompanija prioritet ilustruje i stari primer Posilaka. Uprava za hranu i lekove SAD je, 1994. godine, odobrila Posilak kompanije Monsanto. U iscrpnom izveštaju Bele kuće (u vreme predsednika B. Klintona) navodi se da je hormon bezopasan po zdravlje ljudi i životinja. Ali i pored svih pritisaka SAD, do danas nijedna država sveta nije odobrila upotrebu ovog hormona.

Tvrdnju da se hormon razgradi tokom pasterizacije mleka, opovrgli su naučnici Monsanto kompanije, T. Elazer i B. Mekbrajd koji su ustanovili da i nakon 30 minuta vrenja u mleku ostaje još 81 odsto nerazgrađenog hormona. Mleko koje sadrži ovaj hormon zbog uvećanog sadržaja insulin-faktora rasta (IGF-1) kod ljudi povećava mogućnost dobijanja raka dojke, raka prostate i raka debelog creva.

Utvrđeno je da, osim zdravstvenih problema krava (upala vimena, bolesti nogu i papaka, spontani pobačaji, kraći životni vek), zbog lečenja upale vimena, takvo mleko ima i povećan sadržaj rezidua antibiotika. Test Udruženja potrošača na području Njujorka utvrdio je u mleku rezidue 52 različita antibiotika.

Zanimljivo je da je Uprava za hranu i lekove, prethodno zaposlila M. Miler, bivšu službenicu Monsanta, koja je po dolasku u Upravu (1989. godine) promenila propis i za 100 puta povećala dozvoljene količine antibiotika u mleku. U pitanje se dovodi i konstatacija: „GM usevi i hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim testovima utvrđeno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu jer biotehnološke kompanije same sprovode ispitivanja novih GM useva i podnose rezultate ispitivanja na odobrenje Upravi za hranu i lekove.Često kompanije odbijaju da daju dodatne informacije koje traži Uprava, jer im to američki zakon omogućava.

Kako ne postoji odredba koje testove, na koje sastojke i kojom metodologijom treba sprovesti, proizlazi da su sve tvrdnje o bezopasnosti hrane od GMO-a po ljudsko zdravlje i okolinu utemeljene na nepotpunim testovima onih istih kompanija koje su te GMO stvorile. Dokaz novijeg datuma da je ova tvrdnja neistina je setva šećerne repe koju je Ministarstvo poljoprivrede SAD dozvolilo, uprkos zabrani Federalnog suda nastaloj zbog neadekvatne i nepotpune procene posledica kultivacije na životnu sredinu. Neophodna su dalja istraživanja sa ciljem predviđanja dugoročnih posledica koje izaziva kretanje gena, kao i usavršavanje metoda za sprovođenje ekoloških i komparativnih analiza. Argument za GMO da se u proizvodnji GM biljaka se koristi samo jedan herbicid, postaje takođe neodrživ jer se koriste sve više i 2.4-D i atrazin.

Tvrdnja Uprave za hranu i lekove da se u proizvodnji GM biljaka koriste manje štetni herbicidi, zaista ostaje nejasna. Kako je moguće da je glifosat koji se koristi kao totalni neselektivni sistemični herbicid u konvencionalnoj poljoprivredi, manje toksičan od selektivnih herbicida?

Po definiciji totalni herbicidi uništavaju sve biljke, a selektivni samo određene vrste korova. Ima indicija da glifosat blokira asimilaciju mangana i drugih važnih hraniva, te se njegovom primenom narušava zdravlje i razvoj biljaka. Drugi herbicid po učestalosti upotrebe, nakon glifosata, u proizvodnji soje je 2,4-D koji pripada grupi fenoksi-kiselina, a upotrebljavan je kao Agent orandž tokom rata u Vijetnamu.

Opisane su brojne neželjene posledice kod radnika koji su sprovodili tretiranja: povećana mogućnost obolevanja od karcinoma, posebno non-Hodžkin limfoma i defekti kod njihove novorođenčadi. Smatra se da 2.4-D narušava endokrini sistem. Atrazin se najviše upotrebljava za suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini sistem, izaziva neuropatiju, karcinom dojke i prostate, smanjenje broja pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri ekstremno niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina. Konačno u pitanje se dovodi i tvrdnja da je GM proizvodnja jeftinija od tradicionalne konvencionalnepoljoprivredne proizvodnje.

Generacije će da ispaštaju

Trend smanjenja prinosa i uvećanja potrošnje pesticida, uz rast cene GM semena i obavezujuću godišnju kupovinu semena vodi preliminarnom zaključku da je proizvodnja GM kultura manje ekonomski isplativa od proizvodnje konvencionalnih sorti i da je dugoročno ekonomski održiva samo uz odgovarajuće mere podrške.

Ipak, za donošenje definitivnog zaključka potrebna su, kao i u slučaju analize zdravstvenih posledica konzumacije GM hrane i posledica po okolinu, ozbiljna, nezavisna istraživanja koja bi detaljno razmotrila brojnost populacije štetočina, količinu primenjenih pesticida, utrošeni rad, ostvarene prinose i prihode. Poseban problem je ekonomska zavisnost država koje nisu razvile GMO jer to nisu želele ili nisu mogle zbog nedostatka resursa. Takve države uvođenjem u komercijalnu proizvodnju GM biljaka postaju zavisne od država proizvođača GM semena i herbicida.

Tehnologija GI je prvo razvijana i primenjivana, a tek naknadno se dolazilo do svesti o mogućim negativnim uticajima. Očekuje se nastavak otkrića zdravstvenih, ekonomskih i ekoloških posledica uzgoja GM kultura.

Tek će podrobne analize uticaja GMO na zdravlje u većem broju generacija pokazati stepen štetnosti ove tehnologije. Pojava „super" korova, odnosno invazivnih vrsta koje su prevalentne na određenom staništu je sasvim izvesna. Čime će se suzbijati i da li će moći da se suzbiju poznatim metodama pokazaće vreme.

Preterana uniformnost, odnosno gajenje u monokulturi samo jedne sorte, jednog GMO na milionima hektara obradivih površina, uništavanje autohtonih sorti, moguće smanjenje broja korisnih insekata, pre svega pčela, ugroziće industriju hrane. Tada će doći vreme da se primeni neka nova tehnologija ili da se postulati tehnologije GI sistemski izmene i da se tehnologija primeni na dobrobit čovečanstva, odnosno da se modifikuje postojeći sistem zaštite intelektualne svojine, da se plasiraju transplastomične biljke i biljke nastale transferom pojedinih gena u okviru vrste, kao i biljke koje poseduju osobine važne za siromašne i zemlje u razvoju.

Kupovinom do podrške

Cilj SAD je bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

VIDEO: Epicyte: Contraceptive Corn 
The Guardian, 2001: GM corn set to stop man spreading his seed
The American Academy of Environmental Medicine: With the precautionary principle in mind, because GM foods have not been properly tested for human consumption, and because there is ample evidence of probable harm, the AAEM asks: Physicians to educate their patients, the medical community, and the public to avoid GM foods when possible and provide educational materials concerning GM foods and health risks.


GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO/videobez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

MMS o PPNS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html