Opijum, radijum i GMO - tri primera slobodnog tržišta

Opijum, radijum i GMO - tri primera slobodnog tržišta

Opijum

Kina je preko Arapa još u 9. veku saznala za opijum i koristila ga uglavnom kao lek za bolove, protiv srdobolje i još nekih bolesnih stanja. Kada je u XIII veku u Kini ipak došlo do zloupotrebe opijuma i njegove povećane potrošnje među stanovništvom, isti je odmah zabranjen odlukom cara. U XVIII veku, evropski trgovci (Britanija, Holandija, Francuska) počinju da krijumčare povremeno manje količine opijuma u Kinu, tako da car mora ponovo da obnovi njegovu zabranu 1729. godine.

Britanska imperija počinje u drugoj polovini 18. veka da uvozi sve veće količine porcelana, svile, pamuka i čaja iz Kine, kako bi zadovoljio narasle potrebe plemstva i novih bogataša. Problem je bio što se roba takvog kvaliteta nije mogla niti proizvoditi negde u Britanskoj imperiji, ali niti kupiti igde drugde u svetu. Bilo je pokušaja proizvodnje čaja u Indiji i porculana u Nemačkoj, ali je to ipak bila roba nesumnjivo slabijeg kvaliteta od one na koju se bogato plemstvo već naviklo, i bilo spremno da više plati. Zbog toga, to jest velike tražnje, sva kineska roba kao roba bez prave konkurencije i alternative imala je i sve višu cenu. Ali to nije bilo ono najgore. Mnogo veći problem je bio taj što Kina nije imala potrebu ni za kakvom vrstom robe koju je nudila Britanska imperija. Bilo je pokušaja da se u Kini prodaje odeća dobijena u novonastalim tekstilnim fabrikama Engleske, ali je Kinezi jednostavno nisu želeli pored svoje odeće od kvalitetne svile i pamuka. Samim tim je nabrojana kineska roba, morala biti plaćana isključivo u gotovini, ili tačnije rečeno u srebru. Ogromne količine srebra su se tako odlivale u daleku Kinu, već decenijama. Smatra se da je iz evropskih zemalja, a od njih iz Britanske imperije najviše, za Kinu se odlilo već oko 28 miliona kg srebra! Pored toga, Britanska imperija je imala zlatan standard, to jest zvanični novac u upotrebi su bili zlatnici, pa je onda morala da za potrebe trgovine sa Kinom, kupuje srebro na tržištu, najčešće od Španaca (čija je moneta bila srebrna), gde su i troškovi te transakcije još dodatno pogoršavali i onako već ogroman deficit u trgovini sa Kinom.

Problem se usložnjava, kada 1781. godine nije bilo više dovoljno srebra za naknadu Kinezima za kupljenu robu. Iste godine, glavni guverner Indije, britanac Voren Hejstings šalje prvi tovar opijuma, koji se u to vreme proizvodio u velikoj količini u Indiji (tačnije u Bengalu i Malivi), kao sredstvo plaćanja umesto srebra, za robu koju su uzeli britanski trgovci. Sva proizvodnja opijuma se obavljala preko Btianske Istočno Indijske Kompanije, koja je za tu vrstu delatnosti imala posebnu dozvolu Britanske vlade! Kinezi, nevoljno pristaju na trgovinu opijumom, koja se odvijala ili direktno kompenzacijom za kinesku robu, ili idnirektno prodajom opijuma Kinezima za srebro, pa potom kupovina kvalitetne kineske robe (porcelan, svila, čaj) za to isto srebro. Ali 1799. godine Kina obnavlja potpunu zabranu trgovine opijumom, ali se ona često krši i opijum švercuje, kako bi se milioni zavisnika iz Kine kao sigurni kupci snabdeli svojim porokom. Ne možete ni zamisliti te reči žalbe i tuge koje upućuje kineski car u svom dekretu iz 1810. godine gde moli kraljicu velike Britanije da mu ne ubija više sopstveni narod, ovom opakom drogom! U tekstu opisuje simptome bolesti koje opijum izaziva kod ljudi, ali i nezasitost engleskih trgovaca, koji zbog lične alavosti i gramzivosti ne poštuju njegovu zabranu! Da bude nemoral još veći, sve to vreme postoje striktne zabrane trgovinom i unošenja opijuma u Veliku Britaniju, sem malih količina za medicinske svrhe!

U periodu od 1821. do 1837. godine u Kini se prodavalo već neverovatnih 1400 tona opijuma godišnje! Stvoreni su milioni i milioni zavisnika! Uvidevši štetno dejstvo ove droge na njegovo stanovništo (gubljenje radne sposobnosti, zavisnost izražena kroz gubitak volje, osetljivosti, razuma, pad nataliteta, prevremena starost, drhtanje ruku i nogu, progresivno slabljenje i mršavljenje, ispijenost očiju i lica, moralna otupelost, na kraju beživotno ležanje i mokrenje pod sebe, i na kraju smrt), pa još sve te posledice posmatrane na ogromnom broju stanovnika Kine, car 1839. godine, ponovo donosi odluku o potpunoj zabrani trgovine opijumom, koju ovaj put prati i precizno nabrajanje oštrih mera i kazni za prekršioce njegove odluke (za kineske trgovce opjumom je predvideo smrtnu kaznu!). Pošto se cela međunarodna trgovina, a radi lakšeg praćenja i evidencije, po ondašnjim kineskim propisima odvijala u samo jednoj primorskoj oblasti pod imenom Kanton, onda su i pomenute sve mere zabrane trgovine opijumom bile pre svega namenjene za primenu u toj oblasti. Namesnik kineskog cara Lin Zeks je u maju 1839. godine naredio da se sve zalihe opijuma u Kantonu unište. Međutim, u toku sprovođenja tih mera, britanski mornari se bune, spaljuju jedan kineski hram i ubijaju jednog Kineza, koji ih je pokušao u tome sprečiti. Lin Zeks traži da mu se isporuče ubice, ali se britanska vlada poziva na ekstrateritorijalnost, te traži da počiniocima zločina sudi britanski sud u Kantonu, koji ih, uzgred budi rečeno, sve oslobađa!

Britanski trgovci opijumom, koji potpadaju pod tu legitimnu odluku nezavisne i suverene Kine o uništenju svih zaliha opijuma, dobijaju čvrsto obećanje od ovlašćenog predstavnika britanske vlade u kineskom Kantonu, izvesnog Čarlsa Eliota, da će im Britanska imperija nadoknaditi svu štetu nastalu uništavanjem njihove droge! Kineska vlada traži i da svi britanski trgovci potpišu ugovor da neće trgovati opijumom, i da ukoliko to učine mogu biti osuđeni na smrt i mogu im suditi kineski sudovi. Veliki broj britanskih trgovaca koji nisu trgovali opijumom žele da potpišu ovaj potpuno legitiman i pošten ugovor. Ali britanski zvanični predstavnik britanske vlade u Kantonu Čarls Eliot to ne dozvoljava! On se žali da je ta odluka Kine narušavanje principa slobodne trgovine ili slobodnog tržišta! I tako britanska vlada, na čelu sa premijerom lordom Palmerstonom, donosi odluku da objavi rat Kini, i da zajedno sa svojom privatnom monopolskom firmom, Britanskom istočnoindijskom kompanijom pošalje u Kinu svoje jake mornaričke snage iz Singapura!

Velika Britanija, koja drži do sebe kao do najrazvijenije i najmodernije zemlje tadašnjeg sveta, ulazi u rat da bi zaštitila svoje dilere droge, koju ona sama proizvodi! Da, verovali ili ne, tako je! Da ne ulazimo u detalje tog sukoba, elem Kina 1842. godine gubi rat i uz to pristaje na uslove mira u Nanjingu, a koji su sledeći:

  1. Britanci dobijaju ekstrateritorijalni status
  2. Hongkong od tada pripada Velikoj Britaniji
  3. Trgovačke luke: Kanton i Šangaj, i još 3 manje su otvorene za sve
  4. Kineska vlada je osuđena da plati za sav opijum uništen od strane kineskih legalnih vlasti, a koji je pripadao britanskim trgovcima, i dodatno da nadoknadi sve troškove vojne intervencije Britanske Imperije!

Povodom završetka Prvog opijumskog rata, premijer britanske vlade, lord Palmerston izjavljuje: „Nema sumnje da će ovaj događaj (kraj opijumskog rata i Ugovor iz Nanjinga) stvoriti epohu progresa civilizovanog dela ljudske vrste, i da će od sada voditi i računa o najvažnijim komercijalnim interesima velike Britanije!“ Očigledno je da za naše današnje pojmove, ovaj nekulturni, neobrazovani i priglupi lord (kome ni ime neću više pominjati), ne smatra Kineze civilizovanim ljudima, iako su u to vreme već bili sasvim jasni nemerljivi doprinosi ove autentične i stare civilizacije, koji su dali na dar celom čovečanstvu, i bez kojih mi ni danas ne bi mogli zamisliti naš život: papir, barut, razvijenu astronomiju, navigacione instrumente, ali i izvišene, nemerljive i nesagledive u svojoj dubini, proizvode životne filozofije i snage kolektivnog duha ovog naroda. Sve se nekako nadam da će u budućnost Kinezi znati, čemu i kako treba još naučiti Britance! Ako ništa, a ono bar pameti!

Ali ovde nije kraj dešavanjima u Kini 19. veka! Britanska istočnoindijska kompanija, kao velika nacionalna monopolska korporacija, nastavlja i dalje da snabdeva britanske trgovce opijumom, koji oni pak i dalje prodaju u Kini! Na kritike ondašnjeg sveta i javnosti da je to nemoralno i užasno, britanska vlada u svoju odbranu cinično izjavljuje „da je istina da oni preko svoje Istočnoindijske kompanije koja je registrovana za proizvodnju opijuma isti prodaju britanskim trgovcima, ali da oni ne znaju šta oni posle sa tim opijumom rade i gde on završava“!

Drugi opijumski rat koji je trajao od 1856. do 1860. godine, sem što je ponovo potvrdio pravo Britancima na trgovinu opijumom u Kini, a sve u ime principa slobodne trgovine, imao je i dodatne, tipično kolonijalne ciljeve, koji nisu tema ovog teksta. Možemo samo napomenuti da su u tom ratu nastupili združenim snagama Velika Britanija i Francuska protiv Kine, i da su prilikom ratnih operacija uništili u potpunosti carsku Letnju palatu od neprocenjive vrednosti, i opljačkali iz nje ogromno blago! Oba opijumska rata su u suštini imala za cilj da prinude Kinu da nastavi da uvozi opijum, čime se razvijala zavisnost kod njenih stanovnika (i visoka smtnost) i ostvarivala enormna dobit! Trgovina opijumom je već 1830.godine postala najveće i najjače pojedinačno poslovanje (finansijski gledano) jednim artiklom koji je svet ikada do tada video! Neke računice govore da je profit od toga bio toliki da se mogla platiti kompletna vojska i kolonijalna vlast u svim zemljama u kojima je vladala Britanska imperija!

Donji Dom Velike Britanije, koji se, verovali ili ne, na samom početku razvoja ideje svetske slobodne trgovine, pozivao i na „moralne vrline slobodne trgovine“ odbacivao je predloge da se zabrani trgovina opijumom 1870, 1875, 1886. i 1889. godine! Zaista neverovatna je ta doslednost britanskog parlamenta u insistiranju na ubijanju ljudi u Kini zbog profita koji je dobijala proizvodnjom i prodajom narkotika! Trgovina opijumom je u Kini okončana tek 1913. godine, i to kao deo propasti prvog sveobuhvatnog i svetskog eksperimenta sa slobodnom trgovinom, koji se završio u kataklizmi Prvog svetskog rata!!! Početak prvog opijumskog rata između Velike Britanije i Kine pada nekako i u vreme kraja vladavine Miloša Obrenovića, i dolaska na vlast Aleksandra Karađorđevića, i potom ponovo ostalih Obrenovića. Zamislite sve njih, kako na skupštini donose odluku da osnuju kompaniju za proizvodnju opijuma, i da ga prodaju preko srpskih trgovaca nama u to vreme omraženom okupatoru, Turcima! Znam da vam se čak i to gadi, jer je neljudski, a gde ne bi ovo, zar ne!

Ali, ako i posle svih ovih do sada iznetih činjenica, smognete snage i odete na postojeći sajt BBC (imate naveden link u literaturi), možete pročitati u tom članku, već u drugoj rečenici i ove reči: „Ovo je bio Prvi opijumski rat u kome su hiljade i hiljade ljudi ubijeni u ime slobodne trgovine.“ Šta reći na ove reči, sem svaka čast na doslednosti!

A kako stvari stoje danas?

Da li je Avganistan, pod okupacijom SSSR-a, nastalom pre 40-tak godina, doduše pod spletom nesretnih okolnosti (armija SSSR-a je u stvari bila pozvana da uđe od strane partnerske Komunističke partije Avganistana, koja je i bila na vlasti tamo, i zaštiti je od verskih ekstremista), bio značajan proizvođač narkotika? Tačno, nije! A pod čijom je okupacijom ta zemlja danas? Tačno, uglavnom pod okupacijom američke imperije i Britanije (uz ostale manje saveznike). A sada se setite koja je zemlja danas najveći proizvođača heroina? Tačno, Avganistan! Mnogi respektibilni izvori (agencije UN, EU, ruska FSB itd.) danas tvrde da je nakon okupacije Avganistana, pre svega od strane američkih i britanskih oružanih snaga, proizvodnja narkotika skočila nekoliko desetina puta! Koja zemlja u Evropi, na Balkanu, jeste poznata kao sedište najvećih prerađivačkih i distrubitivnih lanaca narkotika, pre svega heroina? Tačno, Srbija! U stvari njena okupirana teritorija Kosovo i Metohija! Pod čijom se okupacijom ta teritorija trenutno nalazi? Tačno, pod okupacijom onih istih snaga iz Avganistana, SAD i Velike Britanije uz pomoć nešto saveznika! Da li se Kosovo i Metohija stabilno snavdeva narkoticima i kako? Tačno, redovnim NATO linijama iz Avganistana! Na to pitanje su potvrdno odgovorile i skoro sve obaveštajne i bezbedonosne službe zemalja Evrope, od BND do BIA! Samo se nekako teško snalaze sa tim informacijama MI6 i CIA. Posle svega iznetog trebalo bi da nam je svima jasno ko su u ovom našem najnovijem slučaju Britanci, ali mene mnogo više muči pitanje ko su danas Kinezi?

Odgovarajući organi Ruske Federacije upozoravaju već godinama da je proizvodnja narkotika u Avganistanu neverovatno velika, i da se ogromna količina istih pokušava da ubaci na rusko tržište, i to u godišnjoj vrednosti od preko 50 milijardi dolara. Strpljenje Rusije je na tako velikom iskušenju da su upozorili okupacione snage u Avganistanu (SAD i V. Britanija) da će ukoliko se nešto ne promeni u skorije vreme, Rusija sa svojim vojnim snagama preduzeti određene mere, to jest da će poslati specijalne jedinice, koje će uništiti sve centre za proizvodnju i preradu narkotika u ovoj zemlji! Interesantno je da se u ovoj zemlji pojavila i biljka maka kod koje se sumnja da je izvedena genetska modifikacija kako bi se povećala koncentracija aktivnih sastojaka u biljci, i time povećala proizvodnja narkotika! Što bi se reklo, hibridna i dobra sorta! Da je nisu stvorili oni zaostali talibani u svojim verovatno dobro opremljenim pećinama, bez struje, koristeći od stručne biotehnološke literature samo Kuran?

Ujedno, svi znaju da se narkotici po najpovoljnim cenama i najvećim količinama, mogu nabaviti u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH, ali su i distrubutivni centri i u Češkoj (Prag), Slovačkoj (Bratislava), i Varšavi (Poljska) dobro snabdeveni! Čudno, ali dominiraju uglavnom zemlje istočne Evropa, i kosovskometohijska veza. U ostalim državama zapadne Evrope isti ljudi prodaju drogu, ali uglavnom nižem društvenom sloju emigracije: afričke, azijske i opet istočnoevropske! Pa šta da se radi kada nema Kineza! A pošto Srbija nema more, a ni luke, ne može ni da ima svoj kanton, ali može da ima Veliki Trnovac! I Veliki Trnovac naravno ne sme niko da dira, jer bi se time ugrozilo slobodno tržište Velike Britanije i SAD! Pardon, htedoh reći manjinska i ljudska prava, koja nekako odlično idu uz prava slobodnog tržišna!

Radijum

Radijum je hemijski element sa izraženim radioaktivnim osobinama, koji su pronašli Pjer i Marija Kiri 1898. godine. Može se reći da je blizak potomak uranijuma i da zrači 3,5 miliona puta jače od uranijuma, i da je to toliko jako zračenje da element stavljen u staklenu bočicu sija i greje u mraku poput malog sunca. Prilikom primanja Nobelove nagrade 1904. godine, i to baš za otkriće radijuma, Pjer Kiri je rekao: „Može se takođe zaključiti da u kriminalnim rukama radijum može postati veoma opasan. I ovde se možemo zapitati da li ljudski rod ima koristi od izučavanja tajni prirode, ukoliko on nije dovoljno zreo da to znanje koristi ili ako je to znanje štetno“. Pronalazak radijuma je omogućio čitav kompleks novih i važnih naučnih otkrića, kojima se ovde nećemo posebno baviti, ali je dovoljno da nabrojimo ona najvažnija: Radefordov predlog građe atoma, Borov modela atoma, Ajnštajnova čuvena formula o konverziji materije u energiju i obratno (E = mc2) itd. Primenu koju mu je nauka odmah našla je na žalost da u sistemu sa berilijumom služi kao upaljač za fizionu atomsku bombu. Količine od svega nekoliko grama radijuma, koje se mogu naći kao posledica upotrebe radioizotopa u lečenju maligniteta na skoro svim klinikama za onkologiju sveta mogu teorijski, ako dospeju u spoljnu sredinu, na primer u vodovod, biti pogubne kao i prava nukearna bomba! Na primer, 4,5 g radijuma može teorijski, ako se raspodeli idealno i jednako svima, što je krajnje hipotetički, biti fatalno i ubiti 10 miliona ljudi! Kao i kod većine radioaktivnih elemenata, njegovo štetno dejstvo se zasniva na indukciji leukemije i raka, stvaranju genetskih oštećenja kod dece i rađanje dece sa deformitetima, ali i eventualna upotreba ovog elementa u terorističkim akcijama!

Pjer i Marija Kiri

Siguran sam da su Pjer i Marija Kiri bili više nego svesni opasnosti koja je postojala od radioaktivnosti radijuma. To što su oni ugrožavali svoje sopstveno zdravlje i život radi nauke i znanja, nemojte tumačiti kao njihovo neznanje. Ne! Oni su to radili potpuno svesni rizika, ali se njihova duboka potreba za napretkom putem saznanja i otkrića, nosila sa svim mogućim opasnostima koje su vrebale na tom potencijalno smrtonosnom putu, ali i putu potencijalno večne slave! I ne samo oni, već i svi obrazovani naučnici toga doba, su odlično znali fizičke osnove dobijanja efekta zračenja, i koliko to može biti štetno za svaki živi organizam, pa i čoveka. Recimo da su oni imali dovoljno znanja o opasnostima koje nosi izlaganje radijumu, ništa manje nego što ga danas ima skoro svaki prosečno obrazovani stanovnik sveta, Evrope, pa i Srbije! Mislim da bi današnja ispitivanja pokazala da Srbi bar u obaveštenosti o opasnosti od zračenja ne zaostaju danas za svetom!

Zašto li sam vam sve ovo o radijumu ispričao? Pa zbog slobodnog tržišta i progresa slobodnog preduzetništva kome je takvo slobodno tržište preduslov za rast i razvoj! I profit naravno! Spremite se za spektakl, ništa manji od opijuma!

Zamislite sada koliko su Pjer i Marija Kiri kao naučnici nobelovci bili popularni u tadašnjem vremenu. Zamislite koliko su i kako privlačili pažnju ondašnjih medija i javnosti. Pa opet, iako slavni, iako popularni, iako poštovani, bili su potpuno nemoćni da spreče slobodno tržište i njegovu neverovatnu moć, koja je iznedrila pojavu nekih od najmonstruoznijih proizvoda, koje je ovaj svet ugledao i koje će ikada više ugledati! To će teško biti prevaziđeno! Naime, neke preduzetničke, a često i potpuno početničke i nove kompanije su rešile da iskoriste to što je ceo svet pisao o radijumu i njegovim čudesnim svojstvima da greje i sija, kao neka beskrajna i večita energija! Njima se činilo da su ta svojstva radijuma, osobine besmrtnosti i večitog života i praktično izvor neiscrpne životne energije, pa su ga u to ime i koristili i dodavali svuda, koristeći ime radijuma kao besplatnu reklamu! Evo liste tih proizvoda, koje su zagovornici slobodnog tržišta, u saradnji sa ondašnjim vlastima stvorili! Koliko su ljudi i dece obogaljili, razboleli ili ubili, ovim svojim proizvodima, to nažalost nigde ne piše?

1. Prehrambeni proizvodi koji sadrže radijum, kao što su čokolada sa radijumom (Radium Schokolade), koju je proizvodila kompanija Burk & Braun, ili Radijumski hleb koji je proizvodila Hippman-Blach pekara, pravljeni su sa vodom koja sadrži radijum, i bili su veoma popularni i proizvodili se sve do 1936. godine! Navodno su proizvodi zbog radijuma bili zdraviji i nudili duži život! Možete misliti!

2. Radijumskop (kao kaleidoskop), igračka za decu, koja zbog dodatog radijuma u tubusu, čini da je igra svetlosti jača. Namenjen je deci! Pravljen i prodavan sve do 1942. godine! Blago deci!

3. Rezervoar za vodu čiji su zidovi metalni i sadrže radijum. Prodavan je kao uređaj za tretman vode radijumom, koja onda postaje lekovita za mnoge poremećaje od artritisa do impotencije i uklanjanje bora! Jadni stariji ljudi...

4. Zubna pasta (Tho – Radia) sa dodatkom radijuma i torijuma (takođe radioaktivan element), proizvedena po formuli Alfreda Kirija! Čovek koji nije imao nikakve rodbinske veze sa Pjerom i Marijom Kiri je veoma uspešno kapitalizovao svoje prezime, izazivajući kod ljudi poverenje zahvaljujući slavnim prezimenjacima! Zaradio ogromne novce reklamirajući svoju „lekovitu pastu“ protiv karijesa, gingivitisa i fistula, ali i garantujući i sjaj zuba čak i u mraku!

5. Alfred Kiri je prodavao i kremu za lice sa dodatkom istih elemenata, koja je podmlađivala kožu i bore! Opekotine su skidale staru i dovodile do pojave nove mlade ružičaste kože ispod...

6. Komadi radijuma i štapići koji su služili za tretman svih bolnih mesta na telu, delujući osećanjem toplotnog zračenja, ili jednostavno tretirajući vodu pre ispijanja!

7. Mali uređaji za lečenje impotencije (štapići uranijuma!) koji se stavlja u uretru. Pronalazač ovog uređaja umro od kancera!

8. Časovnici sa kazaljkama koje sijaju u mraku, a koje su sadržavale prah radijuma. Ne zna se koliko je radnica u proizvodnji satova umrlo od posledica zračenja, koje je nastajalo tokom rada na nanošenju radijumskog praha!

Možemo samo pretpostaviti koliko je prava nauka bila protiv pojave ovakvih proizvoda na tržištu, a ne možemo ni zamisliti kako je to pogađalo porodicu nobelovaca Pjera i Marije Kiri! Sva nauka tog doba, a tek Pjer i Marija Kiri su znali da ovakva upotreba radijuma uništava zdravlje ljudi i dece, ali je slobodno tržište bilo neumoljivo, i jače čak i od njih! Tražilo je te prozvode, a tu tražnju su proizvođači, preko medija i organa vlasti, na pravi način glorofikovali! Nema drugog objašenjenja kako su se neki od proizvoda toliko dugo održali na tržištu, bez obzira na pogubne efekte po zdravlje ljudi! Čudno vam je i nejasno i dalje, zar ne? Ja ću vas spasiti, i lepo vam sve to objasniti na jednom našem današnjem i mnogo očiglednijem primeru!

Nobelovci, naši savremenici, iz oblasti ekonomije, kao što su Jozef Stiglic, Majk Spens, Pol Krugman i mnogi drugi, upozoravaju ceo svet da se ne može ekonomija voditi na ovaj način, prepuštajući je u potpunosti privatnom sektoru (monopoli, multinacionalne kompanije, korporacije) i međunarodnoj bankarskoj oligarhiji (MMF, Svetska banka, FED, ECB). Ali našoj vlasti i zemlji to nisu odgovarajući savetnici za ekonomska pitanja (gde je još Srbin video kompetentnog Nobelovca). Uz to, siguran sam, bar neki od njih bi te svoje savetodavne usluge dali i potpuno besplatno našoj državi! Ali mi uzimamo one koji i dalje zastupaju i reklamiraju ekonomski model koji odgovara stranim krupnim korporacijama i državama gde su njihova sedišta!

Tako su savetnici našoj vladi, Alfred Guzenbauer, Dominik Štros Kan i Franko Fratini zaista pun pogodak, prema onim imenima nobelovaca gore! Oni nobelovci su obični i "dosadni" naučnici, a ovi od naše vlasti angažovani savetnici su živi ljudi! Oni gore neće da idu na splavove i klubove noćne, dok ovi naši savetnici hoće sigurno! I sada Vam je valjda jasno, kako prava nauka ni danas ne uspeva da dopre do javnog mnjenja na pravi način i zašto! Pa zbog zakona slobodnog tržišta, koji ne trpi nikakve regulative već samo potpunu liberalizaciju!

Napredak i razvoj slobodnog tržišta je zaista očigledan u slučaju tržišta radijuma u odnosu na tržište opijum. Naime, dok je opijumom trovan neki necivilizovani i dalekoistočni narod (upotreba opijuma nije bila dozvoljena u Velikoj Britaniji, niti evropskim zemljama), dotle je u slučaju radijuma, slobodno tržište baš njihovih zemalja, pristalo na žrtvovanje sopstvenog naroda i prijatelja i dece zarad profita! Ipak se mora priznati da je to bio zaista veliki pomak u razvoju slobodnog tržišta! Razlog treba tražiti u tome što tržišta gde su potencijalni kupci ovakvih „radijumskih“ proizvoda mogli biti samo neobrazovani ljudi, nisu mogla biti velika, jer ljudi tamo nisu ni čuli za radijum, jer su u ogromnom broju bili nepismeni, pa je i efekat reklama i propagande bio mnogo slabiji nego na one koji su bili školovani i pismeni, i znali za efekte i osobine radijuma! Znači, Kina nije dolazila u obzir kao tržište, ali su zato SAD i evropske razvijene zemlje bile odlične!

GMO

Ljudi od kada je sveta i veka pokušavaju da prevare prirodu i stave je pod svoju potpunu kontrolu. Kako i zašto? Verovatno zato što je sve pitanje koristi i interesa jer čovek je po svojoj prirodi užasno sebično biće. Pokušaj da se takva sebična priroda čoveka ublaži, ispravi i oplemeni je delimično postignut razvojem njegove duhovnosti, pre svega različitih vidova umetnosti, ali i religioznosti, odnosno formiranjem potrebe da veruje u nešto što je iznad njega i svakodnevice, i uobičajene i dosadne stvarnosti. Dakle, nije baš čovek oduvek verovao da je samo tržište i korisnost vredna uzdizanja iznad smisla i samog života, kao što je to danas, ali je potreba da se na svaki način što lakše i jeftinije ispune njegove potrebe i želje bila uvek njegova nevidljiva linja vodilja.

Još od svojih početaka čovek je manipulisao biljkama i životinjama, vršeći njihov odabir i selekciju, u skladu sa svojim potrebama. Znači, da biljke imaju što veći prinos, da daju što veći rod, da za to treba što manje njegovog rada i za što kraće vreme. Istim merilima se upravljao i kada su bile u pitanju životinje, a to znači, što kraći period od rođenja do polnog sazrevanja, što više mleka, mesa, jaja, za što kraće vreme i sa što manje potrošene hrane na njih, i još da sve to bude što ukusnije i masnije. Kada su u pitanju radne životinje, kao što su konji, goveda, slonovi, onda da budu što jače, a u isto vreme što mirnije i što manje sklone da ispoljavaju svoju sopstvenu volju.

Daljim saznanjima, čovek je postao još suroviji i beskrupulozniji, i pokušavao je i uspevao da čak ukršta i pojedine različite vrste životinja, na primer, konja i magaraca, dobijajući mule i mazge, životinje koje su predstavljale nešto između, nešto što se u prirodu nije dešavalo, ili veoma veoma retko, toliko retko da nije moglo bitno uticati na razvoj tih vrsta. Priroda je dala i svoje mišljenje o takvim postupcima ljudi, a to je da su i mule i mazge u ogromnom broju slučajeva neplodni i ne ostavljaju potomstvo! Kada pričamo o biljkama, došlo se do monstruozne ideje, da grančice jedne biljke ubacujemo u telo drugih biljaka, da vršimo takozvano kalemljenje, sve u želji da se dobije što više i što veći plodovi za svoju ishranu.

I na kraju svog tog ukrštanja, selekcije, i pomoćnih potpuno neprirodnih metoda, došlo se i na takav današnji nivo razvoja nauke da se može direktno petljati sa delovima genetskog materijala i biljaka i životinja, a sve u cilju da dobije još više hrane i još jeftinije. I šta sada? Pazite, kada kupite kupus i karfiol sledeći put, setite se da je karfiol kao vrsta isto što i kupus, ali složićete se da je poprilično tumorastog izgleda u odnosu na glavicu kupusa!! Znajte da i sve te za nas „prelepe“ rase pasa i mačaka danas predstavljaju samo plod ljudske potrebe da dobije onakvog psa kakvog baš on zamišlja da treba da izgleda, i to iz čiste nadobudnosti! I sve te rase pasa su monstrumi svoje vrste koji su nastali iz čiste ljudske oholosti i davanja sebi za pravo da mogu popraviti i samo delo prirode, divljeg pretka psa i mačke. Tako imamo pse i mačke koji su na nivou invalida: pekinezeru ako malo jače i žustrije laju ispadnu im oči, nemački ovčari na primer imaju problem sa paranalnim žlezdama jer im je rep preduboko usađen u telo pa se rep slabo pokreće pri korenu i paranalne žlezde se ne prazne redovno već često upale i moraju cediti od strane čoveka, buldog ima problem sa upalom očiju i neprestanim slinjenjem i čestim infekcijama itd. Da li je čovek ikada pomislio kako se sve ove jadne životinje muče u svom životu samo zato što se neko igrao sa njihovim izgledom! Veliko je pitanje koliko bi sve te rase pasa i mačaka danas mogle da opstanu same u prirodi. Dobili smo na neki način unesrećene i za samostalni život nesposobne jedinke, i to njih na milione. I to je sve na neki način manipulacija genima, jer se i tim životinjama, njihove novodobijene karakteristike, sa gledišta čoveka poželjne, prenose genima na sledeću generaciju.

Genetski modifikovani organizmi (GMO) podrazumevaju one organizme (pod organizmima se podrazumeva sve: od bakterije, preko biljke do životinje), u čiji se normalan genetski materijal ubaci parče genetskog materijala (gen) iz nekog drugog organizma, sa ciljem da se tako prenese neka željena osobina koju taj gen kontroliše. Jedan od prvih tako dobijenih organizama je bila bakterija GM E.coli (crevna bakterija koju svako od nas ima u crevima), u koju je ubačen gen čoveka koji je odgovoran za sintezu insulina! Na taj način je dobijen najkvalitetniji i najjeftiniji insulin, koji svakodnevno rešava zdravstvene probleme miliona ljudi! Da vas podsetim, pre toga je ljudima davan insulin dobijen od životinja (svinje, goveda), što je imalo puno pratećih alergijskih reakcija! Zbog svega ovoga se nije niko bunio niti protestovao! Pitam vas principijelno, jel to znači da je mešanje gena bakterije i gena čoveka prihvatljivije?! Možda samo zato što je bakterija mala i nevidljiva, pa niko ne osniva nevladine organizacije za zaštitu prava bakterija?



Ključni trenutak u sudbini GMO nastupa, kada je primenom iste te tehnike došlo do kreiranja bakterije koja se hrani naftom! Njena namena je bila da čisti prirodu od izlivene nafte, u slučajevima kada bi došlo do akcidentnih situacija (npr.izlivanje tankera u more). Amerikanac, kreator tog mikroorganizma je došao na ideju da patentira tu bakteriju (zaštiti je kao svoje intelektualno vlasništvo) i na taj način obezbedi sebi profit od patentnih prava, od svakoga ko bi tu bakteriju koristio. Na početku mu odbijaju zahtev za patent, pod obrazloženjem koje je do tada vladalo, a to je da se ne može patentirati živi organizam. No, on je bio uporan, i uloživši žalbu vrhovnom sudu SAD, uspeva da dobije spor, glasanjem 3 prema 2. Taj momenat, menja svest kompletne biotehnološke grane, u kojoj je bilo investirano dosta privatnog kapitala, i oni svi odjednom počinju da rade na tome da proizvedu i patentiraju neke ekonomski najvažnije biljke današnjice.

Svi u tome vide potencijalno ogromne profite! Iako te kompanije ne vide još formirano tržište za svoje proizvode, njega planiraju da usput stvore, i to prema sopstvenim potrebama! To je ključni momenat u problemu proizvodnje GMO. Privatizacija tehnologije genetskih manipulacija (koje su razvile državni insituti i univerziteti) i pravo na njihovo patentiranje (privatnicima)! Taj koji je to uradio, trebalo bi da zna da je to isto kao da je dozvolio privatnim kompanijama da se bave proizvodnjom atomskih bombi! Siguran sam da za takvu vrstu robe ima odlično tržište, i još kada bi to tržište bilo potpuno slobodno i bez ograničenja! Pa šta se onda čeka!? Razlika je samo u tome što je kod greške u proizvodnji ili upotrebi atomske bombe efekat greške brzo vidi, a kod eventualnog propusta u proizvodnji GMO se mora malo duže čekati!!!

Kako je jasno da niko od njih nije mogao da stvori celu biljku ili životinju i sve što je čini (enzimi, ćelije, jedra,organele, mitohondrije,itd), već samo da ubaci komadić gena iz drugog organizma u taj organizam koji je predmet „poboljšanja“ genetskog, onda je pomalo čudna odluka da se takvo živo biće može patentirati kao potpuno novostvoreno, iako taj ubačeni genetski deo ne čini verovatno ni desetohiljaditi deo cele biljke ili životinje!

No jak interesni lobi (privatnik + predstavnici vlasti u komisijama za registraciju) uspeo je da se izbori za jednu veoma pojednostavljenu registracionu proceduru. Naravno, sada kada mnoge kompanije imaju patentom zaštićene „svoje GMO biljke“, imaju veliki problem kako da na tržištu ostanu samo te njihove, a da nestanu sve one prirodne i normalne biljke, odnosna njihova semena kojima je ceo svet preplavljen.

To realizuju na mnogo načina, a prvi i osnovni je tako što svuda po svetu masovno otkupljuju kompanije i institute koji su se bavili proizvodnjom semena na klasičan način. Tako oni postaju vlasnici cele semenske grane za pojedine biljke. Taj je proces trenutno u toku. Kada postanu vlasnici takvih insitituta onda je dovoljno da samo obustave proizvodnju starih sorti a uvedu samo svoja semena u ponudu!

Opisaćemo i ostale načine. Najčuveniji GMO proizvodi su GMO soja, GMO kukuruz, GMO pamuk, GMO kompir, GMO uljana repica, GMO šećerna repica itd. Najčešće su te biljke otporne na sistemski herbicid, što omogućava lagodno prskanje cele njive tim herbicidimo, koji onda ubije sve ostale biljke sem GMO biljke koja je na to otporna. Tako za takve biljke nema okopavanja i konkurisanja za hranu sa drugim biljkama i zato one imaju veće prinose, uz manje rada. Drugi najčešći oblik GMO biljaka je otpornost na insekte koja se postiže tako što sama biljka luči insekticid na površinu svojih listova i plodova i tako sprečava štete koje nanose insekti. Neretko GMO biljka ima obe ove osobine. No, pored ovih osobina koje su najčeće u upotrebi postoje i one koje su manje više apsurdne, kao što su: GMO paradajz sa antifriz genom iz ribe atlantski iverak (otpornost na čuvanje na hladnom), GMO krompir sa toksinom visibabe (da bude otporan na insekte), soja sa genom brazilskog oraha (za povećanje metionina u soji), u kravu ubačen gen pauka za proizvodnju paučine (da bi se paučina lučila u velikoj količini u mleku i služila za pravljenje pancira jer je laka i vrlo čvrsta) itd. Naravno, ima i onih uvrnutih koji se već pojavljuju u pojedinim zemljama kao što su majmuni sa fluorescentnom dlakom, ukršteni lemuri i mačke i dobijeni čudni kućni ljubimci, ili ukršteni pas i lav, ili jabuka i grožđe (zrna veličine jabuke a pomešanog ukusa) itd.

Mogu slobodno reći da sam za mišljenje o GMO hrani (hrani koja sadrži genetski modifikovane organizme) gotovo svakodnevno pitan, ali ono što ovde izdvajam je da su me to pitali i ljudi iz vrhova nekoliko političkih stranaka u Srbiji! Svima sam odgovorio isto, ali vidim da svi oni sada pričaju veoma različite priče! Sve u zavisnosti od „krhkoga znanja“ koje o tome poseduju, ali i interesa koje su krenuli da brane i zastupaju.



Jasno je da se čovek u prirodne procese davno upleo, da se iz toga nije lako izvući i da je jedini način i odnos prema GMO da se pooštre pravila za registraciju ovakvih organizama. Da se to prepusti državnim stručnim i dobro opremeljenim ustanovama i institucijama, i da se bez ikakvog požurivanja dođe do pravih rezultata. Nešto slično je pre neki dan odlučila Rusija. Bez zabrane, ali će proces provere i registracije trajati 10-15, pa i 20 godina! Sve zemlje sveta moraju dobiti prava da same stvore svoje institucije koje će vršiti kontrolu GMO organizama u toku procesa registracije, ali i nakon toga. Mišljenja sam da ako je GMO prošao uspešno registraciju, treba da bude i dalje posebno i vidno obeležen i da se i dalje sprovodi dugogodišnji nadzor i prate svi mogući efekti na zdravlje i ljudi i životinja i prirode! Na najmanju sumnju da nešto nije u redu, odmah ga povući u potpunosti sa tržišta! Opreznosti nikada ne može biti previše! Suludo je prepustiti se pravilima slobodnog tržišta i bez ikakve kontrole dozvoljavati uzgoj i upotrebu GMO. Dakle, svaki GMO organizam mora proći kroz rigoroznu kontrolu, i to državnu. Ne može se očekivati toliki stepen odgovornosti privatnih korporacija, i još i da one same obezbede i izvedu kontrolu i daju na uvid rezultate za sopstvene proizvode (kako je u SAD-u trenutno!), i koji će još sa sigurnošću garantovati da su ti GMO organizmi i GMO proizvodi apsolutno bezbedni za ljudsku upotrebu! Pa zar očekujete da oni sami kažu, kako im proizvod nije baš bezbedan i siguran!?

Suština problema se i ovde krije, kao i za većinu drugih, u davnoj prošlosti. U Engleskoj za vreme dinastije Tjudor sprovedena je prva privatizacija, to jest raspodela opštinskog zemljišta, koje je do tada pripadalo feudalnom gospodaru, i nalazilo se u starim gradovima, nastalim u dnu zidina velikih tvrđava feudalnog gospodara čitavih predela. Na taj način veliki broj ljudi prvi put stiče imovinu koju može naslediti ili prodati ili kupiti. To je proces koji prolazi kroz čitavu Evropu, pa i svet. Nakon toga, takva privatna imovina i prvobitni akumulirani kapital ( najčešće od poljoprivredne proizvodnje) čine prvi kapital za začetke i razvoj industrije. Tako je bilo kroz vekove, i to je uz veliku pomoć države, i njenu aktivnu regulativu i mere fiskalne i monetarne politike, umnogome doprinelo celokupnom progresu ljudskog društva.

Ali svet se sada nalazi na novoj ivici, ništa manje opasnoj od one koju predstavlja pretnja od mogućeg atomskog rata. Momentom davanja prava vlasništva nad živim organizmima (bakterijama, biljkama i životinjama-mislim na patentna prava), i to privatnim kompanijama, dato im je pravo da one mogu interesno da odlučuju o životu (a samim tim i smrti) tih organizama, a samim tim i o životu i smrti svih nas običnih ljudi. Jer, ako je privatna kompanija vlasnik patenta za kukuruz, čiji geni prete da uđu i ukrste se sa svim prirodnim semenom kukuruza na planeti, i to za svega nekoliko decenija, sasvim je jasno da postoji opasnost da se na kraju dođe do sukoba privatnog interesa tih kompanija i interesa svih ostalih ljudi. Naravno, kompanije rade na tome da vas nateraju da kupujete seme stalno kod njih jer ubacujući takozvane „terminalne gene“ u svoje GMO biljke oni čine kukuruz neplodnim u svakoj sledećoj generaciji, tako da ne možete više sejati isto seme sledeće godine, već ga morate ponovo kupovati svake godine!

Korporacija „Monsanto“ (SAD), koja ima do sada vlasništvo nad oko 21% ukupne semenske industrije sveta, i dalje raste! Osnovni problem za tu kompaniju je što je sejanje GMO kultura dozvoljeno u 29 zemalja sveta, a nije u ostale 164 zemlje. Proizvodnja GMO kultura se odvija na samo 10% postojećih površina obradivog zemljišta. To govori da za takve interese velikih multinacionalnih korporacija, i kako bi im se ta želja za širenjem na ceo svet ispunila, moraju da u njihovo ime aktivno lobiraju vodeći političari najjačih zemalja sveta (što sve ima u Vikiliks dokumentima!), a u kojima se uglavnom i nalaze sedišta tih istih kompanija. Zavirite malo u Vikiliks beleške koje se odnose i na našu zemlju i GMO! Bićete iznenađeni! GMO korporacije i njihove matične zemlje čine sve kako bi se izborile za slobodno tržište za svoje proizvode! Ovo vam se posle ona prethodna dva istorijska primera sa opijumom i radijomom i njihovim slobodnim tržištem čini verovatno vrlo poznatim!

Genetski modifikovana hrana je samo krajnji ishod duge zloupotrebe prirode od strane čoveka. To je samo tako očigledan i drastičan vid njegove manipulacije prirodom da nam je svima nekako prirodno jasno da nije u redu da u gene paradajza ubacujemo gene lubence, ili u gene ovce neke korisne gene zmije. Naravno, ovo sam potpuno hipotetički rekao, što ne znači da to neko neće i uraditi.

I na kraju jedna lična anegdota.

Kada sam 1998. godine posetio Rozlin institut u blizini Edinburga, u Škotskoj, gde je sa uspehom izvedeno prvo kloniranje čuvene ovce koja je nazvana Doli, jedan od kolega i prijatelja tvorca i utemeljivača metodologije za manipulaciju genetskim materijalom mi je rekao za svog kolegu, inače tvorca ovce Doli: „Bio je tako loš i neozbiljan student i čudak da smo svi znali da će napraviti neku veliku glupost. I eto, desilo se“.

Literatura:

Opijum

  1. DŽon Ralston Son, Propast globalizma i preoblikovanje sveta, Arhipelag, Beograd, 2011.
  2. Prvi opijumski rat
  3. Opijum i opijumski rat u Kini (i Srbiji)
  4. Opium Wars
  5. BBC: History
Radijum
  1. Društvo Srbije za borbu protiv raka, septembar 2005
  2. Žena koja je otkrila radijum
  3. Radijum
  4. We Used to Put Radium in Coffee
  5. Italian Foreign Minister Grilled Over Freemasonry and Berlusconi Corruption Charges at E.U.

GMO

  1. Tatjana Papić Brankov, Hrana budućnosti ili bioterorizam (Primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi), Službeni glasnik, Beograd, 2013.



Milanko Šekler 
Foto: VSI Kraljevo
Izvor: NSPM, 20. 12. 2013. 

ARHIVA PPNS

DOKTOR KOJI JE ’PROČITAO’ GENOM KORONAVIRUSA: ŠTA (NE) ZNAMO O KORONI? (VIDEO)





PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

KRAGUJEVAC BEZ GMO 
PORTAL PPNSFB GRUPA 
SRBIJA BEZ GMO 
FB STRANA


Detaljno o GMO na portalu:


PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić


PREPORUKA PPNS

PREDAVANJE "SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST" - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)

PREDAVANJE ’KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?’ - PROF. DR TATJANA BRANKOV

DR STOJKOVIĆ: ZLOUPOTREBA GMO MOGUĆA I SA LJUDSKIM EMBRIONOM (2017); PROTIV GMO - ONO ŠTO NE ZNAMO, NE TREBA DA NUDIMO (2012)

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari