Zbog usklađivanja zakona sa Evropskom unijom, genetski modifikovane kulture mogle bi uskoro i u našu zemlju. Slobodan promet od nas već zahteva Svetska trgovinska organizacija. Nadležni zasad ćute
SRBIJA je pre nekoliko dana stavila do znanja da neće dozvoliti gajenje genetički modifikovanih kultura u našoj zemlji. Ipak, niko od nadležnih zasad ne daje odgovor na pitanje da li će naša država, ukoliko dođe do izmena postojećeg zakona o GMO, dozvoliti promet i uvoz GM robe! Stručnjaci kažu da će se upravo ta stavka naći u novim propisima. Za početak, slobodan promet od nas traži Svetska trgovinska organizacija (STO), ukoliko želimo da budemo njeni članovi.
Iz konsultantske kompanije "SEEDEV", koja je radila studiju "Efekti GMO liberalizacije na tržište soje u Srbiji" ističu da će posledica usklađivanja zakona o GMO sa EU i STO biti mogućnost uvoza GM sojine sačme u Srbiju, kao i njeno korišćenje za stočnu ishranu. Njihovo istraživanje pokazalo je nekoliko scenarija, od kojih je najverovatnije da će uvoz sojine sačme biti na nivou od 10 do 20 odsto domaće potrošnje.
- Naša zemlja počinje da se zalaže za zabranu uzgoja GMO i to je dobro - priča profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista i savetnik Ekonomskog instituta. - Sve je veći broj i članica EU koje to zabranjuju na svojoj teritoriji, počevši od Mađarske koja je promenila i odredbe ustava, pa do Irske i Slovenije. Ipak, sve više jača pritisak uvozničkog lobija i predstavnika zemalja u kojima je izrazito zastupljena proizvodnja GM soje, kukuruza, krompira, uljane repice i pojedinog voća, da Srbija dozvoli njihov promet na našem tržištu.
U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da izrada novog zakona trenutno nije na dnevnom redu. Ipak, na pitanje da li će biti dozvoljen promet i uvoz GM robe, nismo dobili konkretan odgovor.
- Kada bude, i ako bude u planu, u izradu novog zakona zasigurno će biti uključena stručna i građanska javnost, pri čemu će zdravstvena bezbednost stanovništva biti apsolutno prioritet - ističu u resornom ministarstvu.
Kako priča Ševarlić, ukoliko Vlada Srbije donese takvu odluku, poljoprivredni proizvođači logično će imati problem sa stvaranjem nelojalne konkurencije.
- Pitanje bi bilo zašto bismo uvozili one proizvode čija je proizvodnja zabranjena u našoj zemlji - smatra profesor Ševarlić. - Uvozom GMO i proizvoda od GMO, praktično će biti nemoguće kontrolisati sledljivost hrane, čak i uz eventualno označavanje da li sadrže ili ne GMO. Svakako, u sadašnjem zakonu nije dobro to što se toleriše prisustvo GMO u semenskom materijalu do 0,1 odsto, a u ostaloj robi do 0,9 odsto. To bi trebalo izmeniti i uvesti nultu toleranciju.
Profesor Ševarlić upozorava da Srbija mora da vodi računa o ekonomskoj šteti koja bi nastala dozvolom uvoza sirovina od GMO.
- Nova kampanja u Srbiji za uvoz GM soje, prvenstveno je u funkciji, verovatno, datog obećanja jednom od većih investitora, čiji je posao sa tovom svinja najavljen - smatra profesor Ševarlić. - Ipak, treba imati u vidu, da proizvode od svinja koje su hranjene GM hranom, neće moći da se izvoze na tržište Ruske Federacije. To je lokalni interes uvozničkog lobija i investitora, jer će takvi proizvodi moći da se prodaju na tržištu EU, ukoliko su obeleženi.
LIDERI U PROIZVODNjI SOJE
Osnovni cilj "Dunav soje" je promocija gajenja "GM fri" soje u podunavskim zemljama i ispunjavanje evropske proteinske strategije, priča Marija Kalentić, regionalna direktorka "Dunav soje" u Srbiji.
- Srbija mora da pronađe najadekvatniji odgovor na mnogobrojne izazove ukoliko želi da nastavi da bude lider u proizvodnji soje u Evropi - kaže Kalentić. - Isto tako da iskoristi svoj jedinstveni položaj zemlje u kojoj su sve meso, mleko i jaja proizvedeni od životinja koje su hranjene sa domaćom ne GM sojom.
GRADOVI PROTIV GMO
Veliki broj gradova u Srbiji je protiv GMO. Tačno 122 skupštine opština i gradova u Srbiji usvojile su Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa proizvoda od GMO i GMO.
Komentara: 0