Savetnik za agroprivredu u Ekonomskom institutu u Beogradu Miladin Ševarlić izjavio je danas da od trgovinskog rata Rusije i Evropske unije Srbija, umesto očekivane koristi, ima štetu, a trgovina sa Rusijom smanjena je za petinu.
Ševarlić smatra da najveće šanse za izvozu u Rusiju imaju proizvođači voća i povrća, mesa i mleka, ukoliko se uspe u revitalizaciji domaćeg stočarstva, ali da je za to potrebno konstantno dodatno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih tri do sedam godina.
Prema njegovim rečima, za to je neophodno formirati logističke centre, preko zadružnog sektora i tu proizvodnju usmeriti na zahtevno i veliko rusko tržište.
Ševarlić je za RTS rekao da se kao razlozi za štetu koju Srbija trpi zbog trgovinskog rata Rusije i EU navode pad rublje, skok dolara, jeftinija nafta u svetu, manja tražnja za uvoznim proizvodima u Rusiji i dodaje da je jedino kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zabeležen rast izvoza od skoro šest odsto, što je takodje manje od očekivanog.
On smatra da problem nije u količini i standardu, kada se izvozi u Rusiju, nego u nedostatku investicija, relativno malom agrarnom budžetu i neorganizovanosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, zbog urušavanja zadružnog sektora privrede.
Ševarlić je istakao da suša dugoročno nije iznenadila, jer je decenijama prisutna tendencija porasta prosečne godišnje temperature.
- Kratkoročno mislim da su prognozno-izveštajne službe podbacile, trebale su da blagovremeno obaveste poljoprivrednike, ali i druge, da nas čeka dugoročni i vreli talas - smatra Ševarlić.
Investicije u sistem za navodnjavanje je osnovni problem, jer primarnu mrežu navodnjavanja nikada ne grade poljoprivredni proizvodjači, nego država, koja omogućava pristup izvorima vodosnabdevanja i obezbedjenje izvora energije, istakao je Ševarlić.
Veliku sušu Srbija je, kako je podsetio, imala i 2012. godine i tada je rečeno da je šteta bila milijardu evra što je više nego da je uloženo u sisteme za navodnjavanje.
- Ne bismo mogli sistemima za navodnjavanje da obezbedimo celokupnu teritoriju iz više razloga, jer nemamo pristupne izvore vodosnabdevanja - rekao je Ševarlić.
Ševarlić je ukazao da se procene ovogodišnje štete kreću od dvadesetak procenata do minimum 40 odsto, kada je reč o prinosu kukuruza, a kod šećerne repe i soje biće još veći podbačaj.
Govoreći koliko će to uticati na cene mesa i mleka na jesen, Ševarlić je naveo da cene neće samo zavisiti od prinosa, već i od uvoza i slobodnog protoka robe iz EU i od trgovinskog rata sa Rusijom, ali i od kupovne moći potrošača, jer će i ako bude robe, ukoliko ne bude kupaca, cene morati da padaju.
On je poručio da vlada mora da ispuni zakonske obaveze o minimalnom agrarnom budžetu od pet odsto i da se postara sa bankarskim sektorom da obezbedi sredstva za izvozne programe.
Ševarlić je dodao i da će Srbija kukuruza uvek imati dovoljno da zadovolji potrebe.
Komentara: 0