U svetu sve više jača svest o štetnosti GMO proizvoda, donete su i prve presude protiv velikih multinacionalnih kompanija i zbog toga bi Srbija trebalo da zadrži zakon o zabrani uvoza, proizvodnje i prometa takvih proizvoda i da se okrene organskoj proizvodnji, izjavio je za Ekonomski Online agroekonomski analitičar Miladin Ševarlić
U svetu postoji 180 miliona hektara površina zasejanih GM kulturama, a prošle godine je prvi put u poslednje dve decenije došlo do smanjenja tih površina za dva odsto. Ševarlić je naglasio da je do tog smanjenja došlo u visoko razvijenim zemljama, gde postoji veliki otpor potrošača i gde se već prelazi na drugu fazu istraživanja. Naime, prva faza je podrazumevala da se za istraživanja o štetnosti GM proizvoda koriste pacovi, dok se u drugoj fazi koriste volonteri, koji dobrovoljno pristaju da budu hranjeni tim proizvodima. Pored toga, poljoprivrednici se bude zbog sve veće razlike u ceni soje i šećerne repe, između onih sa GMO i bez GMO. U SAD je bilo više pokušaja organizovanja referenduma o uvođenju obaveze obeležavanja GM proizvoda, ali su to sprečile velike multinacionalne kompanije. Uspelo je samo u jednoj američkoj državi – Vermontu.
Međutim, to je doprinelo da pojedine kompanije stavljaju tu oznaku na proizvode namenjene celom američkom tržištu. Ševarlić navodi da je Svetska zdravstvena organizacija utvrdila da je glifosat, kao najznačajniji sastojak totalnih herbicida, na kojima se bazira proizvodnja GMO, kancerogen. Donete su i dve značajne sudske presude. Evropski sud u Strazburu naložio je Nemačkoj da država plati odštetu pčelaru koji je morao da uništi sav med jer su njegove pčele došle u dodir sa polenom GM kukuruza. U Francuskoj je farmer tužio kompaniju “Monsanto” zbog toga što deklaracija herbicida nije sadržala tačne podatke, pa je posle korišćenja otrovan, i dobio je odštetu. Sve to ukazuje da u svetu jača svest o štetnosti GMO.
U Srbiji, i pored zabrane proizvodnje, ima površina zasejanih GM kulturama
U Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o zabrani uvoza, proizvodnje i prometa GMO i proizvoda od GMO, ali se pri svakoj kontroli utvrdi da postoje površine na kojima se gaje takvi proizvodi. Prema rečima Ševarlića, nisu u pitanju samo male parcele, nego i velike površine do 300 hektara.
Ako se ima u vidu da je za jedan hektar potrebno 90 do 110 kilograma semena soje, jasno je da je za prevoz tih količina iz inostranstva potrebno angažovati kamione. Postavlja se pitanje, kako kamioni sa zabranjenim GM semenom prelaze granicu? Naime, na graničnim prelazima se nalaze fitosanitarni inspektori koji bi to trebalo da kontrolišu svaku pošiljku iz uvoza.
Ševarlić kaže da je poseban problem sama kontrola poljoprivrednih površina, jer se radi na malom uzorku od 40 do 50 parcela i stoga smatra da ta metodologija nije dobra. Prema njegovim podacima, u Srbiji ima do pet hiljada hektara zasejanih GM sojom, dok zvanični podaci inspekcije pokazuju da je reč o svega 23 hektara. Najveći deo tih površina nalazi se na porodičnim gazdinstvima, koja proizvode stočnu hranu, a što se ne kontroliše. Ševarlić je napomenuo da je, na njegov predlog, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević, prilikom izmena i dopuna propisa o registrovanju poljoprivrednih gazdinstava, prihvatio da se uvede mera isključenja iz statusa aktivnih gazdinstava za one za koje se utvrdi da se na njihovom posedu gaje GM usevi, što je pozitivan pomak u pravcu sprečavanja ilegalne proizvodnje.
Da li su deklaracije dovoljna zaštita potrošača?
Za Srbiju posebnu opasnost predstavlja uvoznički lobi, jer se, kroz uvoz strane robe, otvara mogućnost da se na policama trgovinskih lanaca nađu GM proizvodi, upozorava Ševarlić. On kaže da, ako na deklaraciji postoji oznaka da je u pitanju GMO proizvod, to znači da se krši zakon, jer je u Srbiji zabranjen promet takvih proizvoda. Problem predstavlja i činjenica da su deklaracije ispisane sitnim slovina, pa potrošači najčešće to i ne čitaju. Međutim, mnogo je veći problem ako su podaci o GMO prikriveni odnosno ako su iskazani brojkama. Ševarlić objašnjava da, ako je na petocifrenom PLU broju (Product Lookup Number) prva cifra 8, onda je reč o GM proizvodu i na to potrošači treba da obrate pažnju. Pored toga, treba pažljivo da čitaju deklaraciju o sastavu proizvoda i ako piše da sadrži GMO, onda to da prijave inspekciji.
Budućnost je u organskoj proizvodnji
Iako je Srbija zakonski zabranila uvoz, proizvodnju i promet GMO i proizvoda od GMO, Svetska trgovinska organizacija vrši pritisak da se odobri promet. To je i razlog zbog čega Srbija još nije članica te organizacije. S druge strane, EU je ostavila nacionalnim zakonodavstvima da regulišu tu oblast i većina zemalja je donela odluku o zabrani proizvodnje GMO. Ševarlić smatra da Srbija ne treba da menja postojeći zakon, već da se okrene zdravoj, organskoj proizvodnji, za koju ima veliki potencijal, a prehrambeni proizvodi proizvedeni na taj način imaju veliku cenu na međunarodnom tržištu.
Inače, Srbija se ove godine prvi put priključuje globalnoj akciji “Protest protiv MONSANTA”, koja se održava u više od 500 gradova u svetu. Ševarlić je pozvao građane da podrže tu akciju, a protest će se održati 21. maja u Beogradu, kao i u 128 gradova i opština širom Srbije čije su skupštine jednoglasno usvojile deklaraciju protiv GMO.
Komentara: 0