Odlaganje pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji višestruki je problem za Srbiju - otvara mogućnost za članice STO da podnesu zahtev za nove ustupke, otežava planiranje pregovora sa EU u nekoliko oblasti, i odlaže pristup većem broju tržišta za srpske izvoznike, rekli su 8. decembra predstavnici Delegacije EU u Srbiji i srpskih vlasti na skupu u Beogradu. Jedan od osnovnih razloga odugovlačenja procesa pristupanja je Zakon o genetski modifikovanim proizvodima, koji otvoreno zabranjuje promet GM proizvodima što propisima STO nije dozvoljeno. Šef sektora za evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji Frejk Janmat navodi da strah od usklađivanja tog propisa sa EU nije opravdan, jer ti propisi nude visok nivo zaštite.
Šefica pregovaračkog tima u pregovorima sa EU Tanja Miščević rekla je da će pregovori za oblast 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom moći da se otvore bez dodatnih merila, ali da će pristupanje STO biti ključno za to poglavlje pošto su propisi EU u spoljnoj trgovini bazirani na okviru STO, čiji je Unija član.
"Sada već znamo da za ovo poglavlje (30) nema merila za otvaranje, ali nemamo sumnju da je za zatvaranje potrebno postati članica STO. Ne možete funkcionisati u okruženju STO, a da niste članica", navela je ona.
Na značaj STO za poglavlje 30 ukazao je i Janmat iz Delegacije EU, koji je rekao da će najveći izazov u poglavlju 30 biti upravo jačanje kapaciteta srpskih vlasti za odnose sa STO.
Pored poglavlja 30, ulazak u STO utiče i na druge oblasti. Šefica pregovaračkog tima je kao primere navela poglavlje 29 o carinskoj uniji budući da članstvo u STO i EU utiče na carine, kao i za poglavlje 11 o poljoprivredi i 12 o bezbednosti hrane, veterinarskim i fitosanitarnim pitanjima.
Uz neizvesnost u pogledu datuma pristupanja STO teže je planiranje aktivnosti za potpuno usklađivanje sa standardima EU, odnosno priprema pregovaračkih pozicija, navela je Miščević.
Na dodatnu opasnost ukazao je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, koji je rekao da odlaganje usvajanja propisa, a time i produžetak procesa pristupanja, ostavlja više mogućnosti članicama STO da dostave zahtev za pregovore sa Srbijom tokom kojih traže ustupke. Tako je Rusija kao relativno nova članica zatražila pregovore sa većim brojem zemalja, a jedna od njih je i Srbija.
"Ne može se isključiti da će biti još zahteva kako se ne rešava multilateralni deo (odnosno usvajanje propisa koji se primenjuju u okviru STO)", rekao je Janmat. Koncesije odobrene jednoj zemlji se u okviru STO primenjuju u za sve druge članice.
Bauk GMO
Srbija je u procesu pristupanja STO do sada promenila veliki broj zakona, na primer o trgovini, poljoprivredi, veterini, zdravlju bilja, intelektualnoj svojini, kao i tehničke propise i standardizaciju. Zakon o genetski modifikovanim organizmima je jedini preostao za usaglašavanje, i to je poslednji korak u takozvanom multilateralnom delu pristupanja, odnosno usvajanju okvira koji važi u STO, i jedan od osnovnih razloga "otezanja" pristupanja.
Ovaj propis je, kako je rečeno na skupu, pre nekoliko godina izmenjen i uvedena je eksplicitna zabrana prometa GM proizvoda. Ovo rešenje, kako je ranije rekao jedan izvor iz ministarstva trgovine, nije bilo "sofisticirano", budući da Srbiji pravi problem na putu ka EU i STO a da Srbija ima druge načine da se zaštiti i uvoz ovih proizvoda ograniči.
Kako je naveo Janmat, propisi mogu nuditi visok nivo zaštite, što pokazuje primer EU koja zbog strogih procedura provere bezbednosti GM proizvoda ima samo mali broj ovih proizvoda na tržištu, stroga pravila praćenja i obeležavanja, kao i mogućnost za članice da zabrane uzgoj GM kultura na svojoj teritoriji.
„Srbija će u mnogim ovim pitanjima postati bezbednija. Imamo mnogo konfuzije o propisima EU u ovom domenu”, naveo je Janmat.
On je rekao da je Srbiji članstvo u STO korisno ne samo za put ka EU, već i za bolji pristup većem broju tržišta za izvoz robe, rekao je Janmat.
Kako je naveo, oko 80% izvoza Srbije ide u EU i članice CEFTA, što jeste dobro jer Srbija koristi mogućnosti povlastica, ali može da ima negativne efekte u slučaju problema na tim tržištima.
"Mislim da bi članstvo u STO moglo da poveća raznovrsnost tržišta za izvoz iz Srbije", naveo je Janmat.
Dug put ka EU
Pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine Bojana Todorović rekla je novinarima u pauzi skupa da ne može da proceni kada će Srbija pristupiti STO, ali da u tehničkom smislu preostali pregovori mogu da se završe u roku od godinu dana.
Srbija je u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji završila pregovore sa 14 zemalja a potrebno je da ih okonča sa još četiri zemlje – SAD, Brazilom, Ukrajinom i Rusijom, navela je pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović.
Sa SAD je ostalo da se usaglasi samo nekoliko tarifnih linija iz poljoprivrede, odnosno za nekoliko pojedinačnih proizvoda iz ove kategorije, za šta je postignut dogovor da se uradi na kraj pristupanja, dok su za Brazil u toku pregovori o nekoliko proizvoda iz kategorije mesa.
Ukrajina je imala velike zahteve za ustupcima, ne samo od Srbije nego i od drugih zemalja, rekla je ona, dodavši da je bilo pokušaja da se to reši bilateralnim sporazumom o slobodnoj trgovini, ali da je Ukrajina imala ekstremne zahteve i da nije pokazivala volju da problem reši na taj način. Pregovarač te zemlje se nedavno promenio, pa se očekuje nastavak razgovora od početka 2016. godine, rekla je Todorović.
Pregovori se nastavljaju početkom 2016, jer su zemlje sada fokusirane za pripreme za ministarski sastanak STO u decembru.
Kako je navela, Srbija je zvanično pristupanje počela 2005. godine, a prosečno trajanje pristupanja u regionu trajalo je šest godina, u slučaju Hrvatske pet i po, Albanije 6 a Crne Gore 7.
Skup o pristupanju EU i STO u organizaciji Isak (ISAC) fonda, ambasade Švedske, Nacionalnog konventa o EU i Fondacije za otvoreno društvo održan je u Aeroklubu u Beogradu, a među govornicima su predstavnici STO i Delegacije EU u Srbiji.
Džejmi Oliver je upozorio da će novi trgovinski sporazum sa Amerikom otvoriti vrata hrani lošijeg kvaliteta, uključujući govedinu napumpanu hormonima rasta, zabranjenim aditivima i pesticidima. Postoji takođe i zabrinutost da bi GM usevi i hrana proizvedena u SAD, koji nisu podvrgnuti strožijim procedurama ispitivanja u Evropi, mogli silom biti na tanjirima...
Komentara: 0